MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA

»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 85
Planeta Br 85
Godina XV
Jul - Avgust 2018.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA

 

Dr Milan Gnjatović, docent na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu

Nova oružja

Argonauti današnjice

VEŠTAČKA  INTELIGENCIJA

Ako verujete da su naučnici uvek nepristrasni i u pravu, možete da odahnete. Na studijskom panelu održanom u septembru 2016. na Univerzitetu Stenford, grupa renomiranih naučnika jepotvrdila da veštačka inteligencija ne predstavlja pretnju čovečanstvu, i da će ostvariti pozitivne uticaje na naše društvo i ekonomiju - i to već do 2030. godine.

Kako taj pozitivni uticaj izgleda u praksi? Zaboravimo na trenutak svoje pametne telefone, jer oni nisu primer veštačke inteligencije. Par ekselans primer praktične primene veštačke inteligencije je smrtonosni autonomni robot SGR-A1, koji se nalazi u demilitarizovanoj zoni između Severne i Južne Koreje. Ovaj robot, za koga tvrde da je efektivan na razdaljini većoj od 3 km, nadgleda zonu u kojoj je postavljen, i za svaku osobu koju uoči apriorno pretpostavlja da je neprijatelj i zahteva od nje da se identifikuje glasovno. Ako se „uljez“ ne identifikuje korektno i u dovoljno kratkom roku, robot može da aktivira zvučni alarm, ili ispali gumenu i smrtonosnu municiju na metu. Pre primene smrtonosne sile, ovaj robot traži dozvolu od ljudskog operatera, ali ovaj deo postupka nije uslovljen tehničkim zahtevima. Drugim rečima, robot je sposoban da izvede celu petlju potpuno samostalno, od detektovanja mete do primene smrtonosne sile, dok je prisustvo operatera u petlji stvar etičke i političke korektnosti.
Ovaj primer nikako nije usamljen. X-47B je bespilotna letelica koja može samostalno da poleti sa nosača aviona, dopuni gorivo u drugi avion tokom leta, i vrati se na nosač. ACTUV je bespilotni brod namenjen za samostalno uočavanje i praćenje tzv. tihih podmornica. I tako dalje. Utisak o pozitivnom uticaju ovih tehnologija se drastično menja ako se nalazite na njihovom prijemnom kraju.
Čitalac se upozorava da ne treba da krivi isključivo političare i vojnike, jer ovakav stepen militarizacije veštačke inteligencije ne bi bio moguć bez naučnika. Ono što sledi je priča o „Argonautima današnjice“.

„Jason“ - pre pola veka

U starogrčkom mitu, Argonauti su grupa heroja poznata po svojoj potrazi za zlatnim runom. Ovde ih pominjemo zbog manje romantičnog osvrta na rad grupe naučnika koja je ime dobila po Jasonu, vođi Argonauta. Grupa „Jason“ je oformljena 1959. pod pokroviteljstvom Instituta za odbrambenu analizu, konsultantske firme koja je radila za američko Ministarstvo odbrane. Okupljala je približno četrdeset etabliranih naučnika, među kojima je bilo i dobitnika Nobelove nagrade.
VEŠTAČKA  INTELIGENCIJANa inicijativu grupe uticajnih naučnika, tadašnji američki sekretar za odbranu, Robert Meknamara je 1966. pristao daobezbedifinansijsku podršku za analizu mogućnosti upotrebe naprednih tehnologija u okviru rata u Vijetnamu. Meknamara je pozvao naučnike da razmotre mogućnost uspostavljanja „ograde“ koja bi sprečila infiltraciju ljudi i oružja iz Severnog u Južni Vijetnam, sa posebnim osvrtom na sisteme za upozoravanje, noćno nadgledanje, defolijaciju i sprečavanje pristupa. Grupa „Jason“ se sastala u leto 1996. sa namerom da pruži odgovore na ova pitanja.
U svom izveštaju, naučnici su jasno istakli da intenzivno bombardovanje Severnog Vijetnama neće proizvesti željene efekte. Međutim, pretpostavili su da vlada ne bi uvažila prost argument da bombardovanje nije opravdano, osim ukoliko ne ponude alternativu. Zato su predložili „elektronsku ogradu“ u demilitarizovanoj zoni između Severnog i Južnog Vijetnama. Elektronska ograda je uključivala različite uređaje koji su bili klasifikovani u dve grupe. Uređaji iz prve grupe su bili dizajnirani da spreče ulazak pešaka u Južni Vijetnam, poput nagaznih mina koje se aktiviraju kad ih nagazi čovek, ali ostaju neaktivne kad preko njih prelazi kamion. Predviđeno je da ovaj deo elektronske ograde bude postavljen na prostoru koji obuhvata dve hiljade kvadratnih kilometara. Drugi deo ograde se odnosio na uređaje čija je namena bila da spreče prelazak vozila, i predviđeno je da bude postavljena na prostoru od četiri hiljade kvadratnih kilometara.
Neposredni epilog ove kampanje je sledeći: predlog naučnika je prihvaćen i elektronska ograda je postavljena, a bombardovanje je obustavljeno na neko vreme. Grupa „Jason“ je naizgled ostvarila svoj cilj. Međutim, dalekosežne posledice su bile katastrofalne. Postavljanje elektronske ograde je predstavljalo začetak elektronskog ratovanja, onakvog kakvim ga danas znamo. Želeći da spreče bombardovanje, naučnici su predložili novu tehnologiju koja je ratovanje učinila još strašnijim – i jeftinijim za visoko industrijalizovane zemlje.

„Jason“ – danas

U slučaju da se pitate: starogrčki Jason je umro usamljen i nesrećan. Usmrtio ga je brod na kome je nekada plovio s Argonautima u potrazi za zlatnim runom. Trup broda je vremenom istrulio i pao na Jasona, koji je spavao ispod njega. Grupa „Jason“ i dalje postoji. I radi - između ostalog, na preporukama za razvojveštačke inteligencije za vojne primene.
U svom izveštaju iz 2017, ova grupa ističe da je veštačka inteligencija ključnatehnologija za vojne primene koje zahtevaju brzinu reagovanja koja prevazilazi ljudsku, i donošenje odluka i asistiranjeu uslovima kibernetskog i elektronskogratovanja. VEŠTAČKA  INTELIGENCIJAMetodološki pristupi razvoju veštačke inteligencije koje predlaže „Jason“ ne razlikuju se od dominantno zastupljenih pristupa u naučnoj zajednici, uključujući dobro poznate algoritme tzv. dubokog učenja zasnovane na analizi velikih količina podataka. Međutim, za razliku od mnogobrojnih neopravdano optimističkih osvrta na stanje nauke u ovoj oblasti, članovi grupe „Jason“ u svom izveštaju jasno naglašavaju da znanja koja posedujemo iz kognitivnih neuronauka nisu dovoljna da bismo mogli da imamo poverenja u ispravnost funkcionisanja ovakvih sistema, a da postupci za tehničko verifikovanje i validiranje ovakvih sistema još nisu dovoljno zreli da bismo mogli da pokažemo ispravnost njihovog funkcionisanja.
Upravo zbog toga još više čudi činjenica da „Jason“ snažno savetuje Ministarstvo odbrane da nastavi ulaganja u razvoj ovih tehnologija i stručnog kadra. Izgleda da aktuelni „Argonauti“ ponavljaju grešku svojih prethodnika od pre pola veka. Mogli su jednostavno da se izjasne protiv upotrebe veštačke inteligencije za vojne primene. Ali nisu odoleli maglovitom ali uzbudljivom osećaju elitizma i nagoveštaju mogućnosti da učestvuju u kreiranju istorije. Time su prihvatili ulogu arbitara života i smrti.
Istorijski gledano, mnogi naučnici (mada ne svi) koji su bili uključeni u razvoj vojnih tehnologija su se, makar deklarativno, pokajali zbog svog učešća u takvim aktivnostima. Nažalost, u profanom svetu u kom svi živimo, možemo doći do trenutka kada će biti prekasno za pokajanje naučnika.

 

Dr Milan Gnjatović, docent
na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu

 

 

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters


»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 78
Planeta Br 78
Godina XIV
Maj.2017 -Jun.2017.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2019 PLANETA