MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA

»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 85
Planeta Br 85
Godina XV
Jul - Avgust 2018.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 90
Maj. 2019g
Br. 89
Mart. 2019g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA

 

Dr Ana Paunović

Obnovljivi izvori energije / Rizici postavljanja vetro-parkova

Ugrožene vrste na udaru

Tema BrojaVetar je obnovljivi izvor energije, što znači da se, za razliku od fosilnih goriva, neće potrošiti, a pri proizvodnji električne energije ne oslobađa gasove usled sagorevanja koji bi povećavali efekat staklene bašte i tako nepovoljno uticali na globalno zagrevanje.
Energija vetra se koristi od davnina. Pre izuma parnih mašina, putovanje okeanom je bilo moguće samo jedrenjacima, a vetrenjače su bile glavno sredstvo za mlevenje žita i crpljenje vode u svrhu navodnjavanja ili isušivanja.

 

Kao izvor čiste obnovljive energije, vetroparkovi niču po celom svetu. Postavljaju se na mestima gde duvaju stalni vetrovi. Osnovna jedinica svakog vetroparka je vetrenjača (vetroelektrana). Vetar udara u elise koje su podešene na način da ih pokreće vetar koji duva direktno u njih. Generatori koriste kinetičku energiju vetra za pokretanje turbine koja zatim proizvodi električnu energiju.
Zbog toga što pravac vetra nije uvek isti, na vetrenjačama postoji mehanizam koji okreće vetrenjaču tako da pravac vetra uvek bude upravan ka elisi. Senzorsko kolo za merenje brzine i pravca vetra šalje signal sa informacijama mehanizmu za okretanje koji, prema tim podacima, rotira vetrenjaču.

Grabljivice teže love

Za vetar se kaže da je obnovljiv izvor energije koji možda najmanje oštećuje prirodu. Ali, nema ljudske aktivnosti koja se odvija bez posledica po prirodu. Nekoliko problema se već sada ističu: rizik od sudara ptica i slepih miševa sa propelama vetrenjača, napuštanje staništa, trajni gubitak i izmena staništa, efekat barijere, buka, refleksija od propela, vibracije i degradacija pejzaža. Vetro-parkovi imaju uticaj i na smanjenje snage vetra u krajevima sa izraženo jakim vetrovima. Mešanjem vazduha usled okretanja turbina menja se i temperatura okoline. Ovi faktori navode se kao razlozi koji utiču na loše raspoloženje, pa i depresiju stanovnika koji duže vreme žive u blizini vetro-parkova.
Živi svet koji je direktno fizički ugrožen od elisa vetro-turbina su, pre svega, ptice i slepi miševi. Za tridesetak godina koliko se energija vetra koristi, bilo je mnogo kritika da vetro-parkovi zapravo predstavljaju gubilišta ptica. Sa druge strane, zagovornici izgradnje vetro-elektrana često navode da više ptica strada od automobila i udara u zgrade nego od propela vetrenjača. Ipak, treba imati u vidu da na svetu postoje milioni automobila i zgrada, a „samo“ par hiljada vetro-elektrana koje, i pored relativno malog broja, zauzimaju značajno mesto na listi odgovornih za smrt ptica. One su kobne naročito za ptice grabljivice.
U podnožju vetrenjača žive značajne populacije glodara. Zbog senke koju vetro-park stvara ali i drugih faktora koji su zasad u fazi istraživanja, ptice grabljivice teže love oko vetrenjača. One se koncentrišu na plen na zemlji u podnožju vetrenjača, pa su sudari veoma česti. Istraživanja su pokazala da vetro-parkovi naročito pogubno deluju na ptice sa dugim životnim vekom i periodom sazrevanja, i one sa niskom stopom reprodukcije.

Kontakt sa propelama

Rizik je veći...

Rizik od sudara zavisi od položaja vetrenjača i od ptičje vrste. Bitni faktor kolizije su ponašanje, vremenske prilike, topografija terena, kao i same karakteristike vetrenjača (formacija u kojoj su postavljene, visina, boja, da li su osvetljene...). Sudar se ne dešava samo sa pokretnim delovima vetrenjača, već je čest i sa tornjem, kupolom i pratećim strukturama (električni kablovi, meteorološki tornjevi i sl.). Rizik je veći ako se vetro-elektrane nalaze blizu zona koje ptice koriste za gnežđenje, ishranu i noćenje ili duž migratornih puteva - posebno u slučajevima ako ih turbine presecaju.

Velike ptice koje sporije i teže manevrišu u vazduhu su u većem riziku od sudara; ali, i ptice sa dobrim manevarskim sposobnostima, kada preleću u zoru ili usumrak, teže primete vetrenjače.Ni jedinke iste vrste nisu u istoj meri ugrožene: opasnost od sudara zavisi od starosti jedinke, njenog ponašanja i godišnjeg ciklusa. Postoje istraživanja koja su pokazala da su ptice, u periodu kada podižu mlade, na putu ka i od izvora hrane, u većem riziku od sudara, posebno sa električnimkablovima. Ptice se češće sudaraju sa vetrenjačama kada je vidljivost slaba, zbog magle i kiše, mada postoji mogućnost da sudari nastaju i zbog toga što ptice po ovakvim vremenskim Tema Brojauslovima lete niže. Posebno su osetljive ptice tokom seobe jer nemaju mogućnosti da zaobiđu ili izbegnu loše vremenske uslove, pa su primorane da lete kroz nevreme.
Ptice selice često lete nisko pri jakom vetru. Čak i svakodnevni procesi kao što su plima i oseka utiču na pravce preleta ptica pa s tim i njihovu izloženost opasnosti od sudara. Izabrana lokacija za instaliranje vetro-elektrane se može pokazati kao ključni faktor kolizije sa pticama. Topografija terena, na primer, diktira zone gde se pojedine vrste dižu na veće visine. Iskorišćavanje vazdušnih struja od strane ptica može imati za rezultat to da one bukvalno budu usisane u zonu vetro-elektrana jer su instalirane na takvim lokacijama. Ptice u takvim situacijama ne reaguju odgovarajuće već dolaze u kontakt sa propelerima. Problem je još veći ukoliko to područje koriste jata. Ornitolozi beleže i prinudno sletanje ptica koje su u slobodnom letu bile zahvaćene vazdušnom turbulencijom koju stvara rotor. Vetro-elektrane se često instaliraju duž obala, na prevojima i na grebenima. Upravo su to područja koja ptice koriste tokom migracije i gde lete u nivou zahvata propela.
Izuzetno je važno da se, pri izgradnji vetro-parka, izbegne efekat „uskog grla“,da se ne preseca jedini put kojima životinje mogu i moraju da se kreću. Poseban problem su vetro-elektrane postavljene na mestima koja su ,,prolazi” za selice. To su, na primer, planinski klanci kroz koje ptice koriste silu vetra koja ih podiže. Vetropark se postavlja na ovakvo mesto da bi se iskoristio isti vetar, ali jata ptica zbog toga moraju da proleću kroz redove vetrenjača. Ako se zna da za ovakvim jatima idu grabljivice, dolazi do kombinovanog efekta gde podjednako stradaju i plen i predatori.

Efekat uskog grla

Na učestalost sudara ptica i vetro-turbina utiču visina i njihov prostorni raspored, kao i brzina rotora. Signalna svetla na vetrenjačama dodatno povećavaju ovaj rizik tako što privlače ili ometaju dezorijentisane ptice pa se, zbog toga, na njih postavlja samo jedno upozoravajuće svetlo. Zabeleženi su i sudari sa velikim jatima selica tokom noćne migracije i za vreme kiše i magle, a smatra se da su svetla na vetro-elektranama bila jedan od uzroka.

Loše pozicioniranje stubova

Kada je reč o lokacijama za postavljanje vetroparka, to mora da bude otvoren i izložen teren, gde su srednje brzine vetra relativno velike, tj. brdoviti teren, obala ili more. Samim tim napadnuta su mesta koja su važna staništa za gnežđenje, zimovanje i seobe ptica. Primeri ukazuju na ozbiljnost ovog problema. U Altmont prolazu, u Kaliforniji, strada zbog sudara sa vetrenjačama najmanje 75 surih orlova godišnje, a u Navari, u Španiji, više od 400 beloglavih supova. Zbog toga su mnogi vetroparkovi u ovim zemljama prestali sa radom ili su morali biti izmešteni.
Upravo zbog ovakvih problema danas se radi na planu naizmeničnog gašenja polovine vetro-parkova, što pokazuje da loše pozicioniranje stubova može dovesti do smanjene efikasnosti elektrane i njene neupotrebljivosti. Kada se planira izgradnja vetroelektrana, u svetu se obavezno pristupa izračunavanju osetljivosti pojedinih ptičjih vrsta na tom prostoru na sudare sa propelerima. Na osnovu dobijenih rezultata daje se ili odbija saglasnost za izgradnju.

Napuštanje teritorije zbog uznemiravanja

Istraživanja pokazuju da je primetno odseljenje ptičjih vrsta iz tih zona za vreme postavljanja i posle toga. Ovo se tokom izgradnje dešava zbog buke i vibracija, a po postavljanju vetrenjače bukom, refleksijom i svojom pojavom nastavljaju da teraju ptice. Tako je primećeno da oko vetro-elektrana izgrađenih na obali dolazi do smanjene brojnosti populacija u krugu od 800 m, pa i do potpunog odsustva nekih vrsta. Poseban problem se javlja kod gnezdarica, čije se promene u strukturi vrsta ne vide odmah već nastaju postepeno zato što vrste koje su manje prilagođene na uslove koje vladaju oko vetro-elektrana polako gube bitku od bolje prilagođenih suseda. Nakon dužeg vremenskog perioda, oko vetro-elektrana dolazi do pada raznolikosti ptičjih vrsta. Ovo neizbežno vodi do promena u samom ekosistemu, a to predstavlja ozbiljan problem.

Najugroženije vrste

Najugroženije vrste u Evropi su vetruška, suri orao, orao zmijar i patuljasti orao. Orao zmijar je,uz beloglavog supa, vrsta sa najmanjim reproduktivnim potencijalom jer polaže samo jedno jaje tokom godine. Najmanje manevarske sposobnosti imaju suri orao i beloglavi sup jer, zajedno sa sivim sokolom, spadaju u najrizičniju grupu za sudar sa vetroelektranom. S druge strane, najbolje manevarske sposobnosti imaju vetruška i kobac. Međutim vetruška, kobac, suri orao, jastreb kokošar i sivi soko su posebno ugroženi jer su kao gnezdarice izložene opasnosti od sudara tokom cele godine.

Buka

Buka koja nastaje radom vetroelektrane deli se na onu koja nastaje radom mehaničkih delova i buku koja nastaje rotacijom krila rotora. Iako se do danas dosta uradilo, buka je i dalje prisutna u neposrednoj okolini vetrenjače. Nivo tolerancije prema buci je različit kod različitih vrsta i, sve dok buka postoji, postojaće i njen uticaj na živi svet.

Vetroparkovi Srbije

U našoj zemlji najviše su ugrožene price grabljivice, posebno stepski soko, a od slepih miševa vrste koje visoko lete - npr.vrste iz roda Nyctalus, i migratorne vrste slepih miševa. Slepe miševe najviše remeti turbulencija koje stvaraju propeleri, retko kad stradaju od samih pokretnih delova vetroelektrana.
Planom je predviđeno da će Srbija imati 1.092 MW iz obnovljivih izvora energije do 2020, da bi ispunila međunarodnu obavezu po kojoj 27 % od ukupne potrošnje energije dolazi iz obnovljivih izvora. Vetroparkovi treba da čine oko 45 % ukupnih kapaciteta.
“Kula”
Prvi vetropark u Srbiji „Kula“ otvoren je 2015. godine. Reč je o postrojenju koje se sastoji od tri vetrenjače visine 178 m. Vetrenjače u Kuli najviše su u jugoistočnoj Evropi, imaju snagu 9,9 MW i proizvode 27 miliona kWh energije, što je dovoljno za potrebe oko 8.000 domaćinstava.
“La piccolina”
Svoj drugi vetro park „La Piccolina“, kod Vršca, Srbija je dobila 2. oktobra 2016. Čine ga dve vetrenjače ukupne snage 6,6 MW. Ovaj vetropark, prvi u južnom Banatu, snabdeva oko 5.500 domaćinstava.
“Malibunar”
Otvaranje vetroparka „Malibunar“ u opštini Alibunar bilo je 2017. godine. Ovaj vetropark je kapaciteta 8 MW i sastoji se od četiri vetrenjače. Godišnja proizvodnja podmiruje potrebe oko 7.200 domaćinstava, čime je emisija ugljen-dioksida smanjena za oko 16.000 t godišnje.
Do kraja 2018. godine u planu je otvaranje vetroparkova "Alibunar" i "Košava", dok će 2019. godine biti otvorena dva vetroparka - "Kovačica" i "Čibuk".

Gubitak i izmena staništa

Gubitak staništa zavisi od broja vetro-elektrana. Međutim, efekat može biti mnogostruko veći ako izgradnja utiče na hidrološke karakteristike terena, močvare i tresetišta ili kada ometa geomorfološke procese, zbog čega dolazi do raznih promena među kojima i povećane pojave erozije. Izmena staništa može da nastane i zbog upotrebe zemljišta oko vetro-elektrana posle njihove izgradnje pošto iza njih ostaju putevi korišćeni pri instaliranju. Što se tiče vetrenjača izgrađenih na moru, posebno ako je u pitanju peščano dno, primećeno je da vibracije rasteruju ribe i povećavaju zamućenost vode. Ovo dovodi do toga da životinje, a među njima i ptice, koje se hrane ribom u tim zonama moraju da putuju dalje na pučinu da bi došle do hrane.

 

Tema Broja

 

Efekat barijere

Efekat barijere podrazumeva da ptice menjaju pravac leta da bi obišle vetro-parkove. Ovo je posebno značajno ako se zna da ptica pri ovim obilascima troši više energije za prelazak od jednog do drugog mesta. Što je vetropark veći, to je veća i ruta obilaska, a samim tim i utrošak energije. Ovaj problem može dovesti do trajnog prekidanja veza između mesta koje ptice koriste za hranjenje, parenje, mitarenje i slično. Zavisno od vrste ptice, tipa putanje, visine leta, udaljenosti pojedinačnih vetroelektrana u vetroparku, od doba dana, brzine i pravca vetra, ovaj efekat može da varira i da dovede ili do malih promena u ruti ili do drastičnog smanjenja populacije u zoni vetro-elektrana.
Ptice mogu zaobilaziti vetroelektrane u luku 100-3000 m. Tokom noći, prave još veći luk. Vrlo retko, ptice zaobilaze vetrenjače u njihovoj neposrednoj blizini ili lete između njih. Posebno su ugrožene vrste kojima vetro-elektrane presecaju put koji za vreme gnežđenja prelaze od mladunaca ka izvoru hrane i nazad, jer na ovaj način moraju zaobilaziti vetropark više puta dnevno. Ova ,,energetska barijera” za mnoge vrste je nepremostiva.

 

Slepi miševi

Slepi miševi su predatori noćnih insekata. Osim korisne uloge u regulaciji njihove brojnosti, slepi miševi imaju i značajnu ulogu u oprašivanju biljaka i raznošenju semena. Oni su posebno osetljivi na negativne uticaje vetroelektrana, naročito tokom masovnih preleta u sumrak i zoru. Na jednoj lokaciji u zapadnoj Virdžiniji sa 44 vetroelektrane, za samo 7 meseci, stradalo je više od 2.000 slepih miševa.
Zato zakonodavstvo svih zemalja sveta zahteva, pre no što se uopšte pristupi projektovanju vetro-parka, izrade analiza o kretanjima i stanju ptica i slepih miševa. U Srbiji se zahteva da stručne organizacije vrše merenja tokom najmanje godinu dana, kada se pažljivo registruju svi preleti ptica i slepih miševa, razvrstavaju kategorije, vrste i podvrste i posebno beleže migracije i migracioni koridori. Zakon ne dozvoljava gradnju vetro-parka ukoliko se on planira na migracionom koridoru neke vrste ili ukoliko u parku i njegovoj blizini žive zaštićene vrste.

Rešenje za živi svet

Rejmond Grin iz Kalifornije, osmislio je uređaj pod nazivom „Catching Wind Power“. Grinova vetrenjača u potpunosti eliminiše propelere koji se nalaze na svim komercijalnim vetrenjačama. Umesto vetra koji okreće propelere, Grinov uređaj koristi specijalnu tehnologiju koja kompresuje nadolazeći vazduh. Vetrenjača nema spoljašnje pokretne delove, već samo unutrašnje, koje ptice i slepi miševi mogu bez problema zaobići. Tokom rada ova vetrenjača ne stvara buku.

Plutajuće vetrenjače

Prva plutajuća vetrenjača postavljena je kod severoistočne obale Škotske. Revolucionarna tehnologija omogućuje skupljanje energije vetra u dubokim vodama. Prva plutajuća vetrenjača, uključujući elisu, visoka je 175 m, a teška 11.500 t. U kućište postavljeno iza elise mogu stati dva autobusa na sprat. Svaka elisa duga je 75 m. Turbine mogu da funkcionišu u vodama dubine do 1 km.

Tema Broja

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Dr Ana Paunović

 

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 78
Planeta Br 78
Godina XIV
Maj.2017 -Jun.2017.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2019 PLANETA