MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA

»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 85
Planeta Br 85
Godina XV
Jul - Avgust 2018.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 90
Maj. 2019g
Br. 89
Mart. 2019g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA

 

Zoran Šević

Obnovljive energije / Problemi tehnologije i novca

"I “Gugl” u igri

Tema BrojaRazvoj novih tehnologija koje podržavaju korišćenje obnovljivih izvora energije ubrzano i značajno raste i samo je pitanje vremena kada će te enegije postati ekonomski konkurentne tradicionalnim izvorima. Za sada su to samo vetar, voda, biomasa i sunčeva energija. Za njihov razvoj i primenu izuzetnu važnost ima svest ljudi ali i politička volja za investiranje i primenu novih tehnologija.

Najvažniji izvor obnovljive energije predstavlja Sunce jer svojim delovanjem utiče i na mnoge druge, kao što su vetrovi, morske struje, distribucija padavina, rast biljaka kao faktora potrebnog za nastanak biogoriva, itd. Naučnici su utvrdili da naša planeta, za 71 minut, primi toliko solarne energije da bi se podmirile potrebe čovečanstva za čitavu godinu dana, ali njena eksploatacija nakon instalacije solarnih panela i elektrana nije ekološki najispravnija jer je usko povezana sa industrijom poluprovodnika. Zato je i stopiran jedan od najvećih projekata kada su u pitanju solarne elektrane, pod nazivom “Blajt”, u Kaliforniji , koji bi sa snagom od 1 GW trebalo da predstavlja svetsko čudo - ali je zbog blizine indijanskog rezervata postojala opravdana bojazan ugrožavanja eko- sistema.
Trenutno najveća solarna elektrana na svetu ISEGS, na granici Kalifornije i Nevade, sačinjena je od 173.500 kompjuterski kontrolisanih ogledala koja prate sunčevu putanju i reflektuju energiju ka tri tornja sa kotlovima koji zagrevaju vodenu paru za pokretanje turbina snage 377 MW, što je dovoljno za snabdevanje električnom energijom oko 140.000 domaćinstava. Zanimljivo je da je ova elektrana u vlasništvu kompanije “Gugl”, što ukazuje u kom smeru će investicije biti usmerene u budućnosti.

Biodizel, prvi u odlazećoj koloniTema Broja

Svojim širokim dijapazonom izvora i primene, biomasa predstavlja najpopularniji izvor energije. Ona se može sastojati od drvne i otpadne biomase, žetvenihostataka i životinjskog otpada i ostataka. Svakako najvažniji produkti su tečno gorivo, čvrsta masa i biogas. Smanjenjem svetskih rezervi nafte, čovečanstvo se zainteresovalo za korišćenje biodizela kao pogonskog goriva za  motorna vozila, pa je tehnologija proizvodnje tog goriva najrazvijenija i najzastupljenija. Može se koristiti sa ili bez prepravke postojećih dizel motora i, zbog niže tačke paljenja, znatno je bezbednije od dizela proizvedenog od nafte. Kao proizvod, značajno je ekološki čistiji jer je bio-degradibilan i ima veoma malu emisiju ugljovodonika, 40% manju od klasičnih goriva. U zemljama koje su vodeći proizvođači, kao što su Francuska, Španija, Nemačka i Švedska, već su u nekim gradovima zabranjeni automobili sa klasičnim dizel-motorima.
Čvrsta biomasa se najviše upotrebljava kao gorivo za grejanje, dok je biogas najisplativiji jer ostatak prerađene sirovine predstavlja najkvalitetnije veštačko đubrivo.
Što se hidro-energije tiče, tehnologija upotrebe ovog izvora je najdalje otišla pa do sada sakupljeni podaci ukazuju da je iskorišćena skoro četvrtina potencijala Zemlje, tako da nema veće reke na planeti a da nema izgrađene brane i hidrocentrale. Prednjače Kinezi sa najvećom hidroelektranom na svetu “Tri klanca”, na reci Jangce, snage 22.500 MW. Posebno su zanimljive elektrane koji koriste potencijal plime i oseke, od kojih je najstarija francuska “Larans”, snage 240 MW, sagrađena pre 52 godine, dok se najveća, i to od 250MW, nalazi na južnokorejskom jezeru Sihva. Problem ovih hidroelektrana je što su usko vezane za područja sa izraženim smenama plime i oseke, pojavom velikog taloženja mulja i nestankom određenih organizama, kao i visokim troškovima proizvodnje.

Tema BrojaStaklenici na toplu vodu

Geotermalna energija najviše se koristi na Islandu, gde se u Rejkjaviku čak 90% domaćinstava zagreva njenim iskorišćavanjem. I Mađari koriste prednosti ove enrgije kojom pokrivaju 80 % energetskih potreba staklenika. Ipak, ovaj vid energije se malo koristi za proizvodnju električne energije jer je izgradnja elektrana usko vezana za izvore, koji su često na teško pristupačnim i udaljenim terenima.
Pravu ekspanziju doživljava eksploatacija energije vetra iako je veoma mali procenat njenog iskorišćenja sa trenutno poznatim tehnološkim i inženjerskim dostignućima. U Velikoj Britaniji u kojoj postoji više od 300 elektrana na vetar, istraživanja pokazuju da proizvode manje od 20% maksimalne moguće proizvodnje, a i veoma su skupe. Ta činjenica začuđuje jer se vetrenjače koriste više od hiljadu godina. Prve su korišćene u Kini, Japanu i Persiji , a u Evropi su se pojavile u 12. veku. Danas u Francuskoj postoji preko 20.000 vetrenjača, a trend njihove proizvodnje i upotrebe je u stalnom porastu.Tako se u Danskoj planira da učešće vetro-elektrana u ukupnoj proizvodnji električne energije bude 50%.

Gde je područje Srbije...

Za našu zemlju, iako su potencijali izuzetno veliki obzirom na prostor i naseljenost teritorije, može se reći da je stepen iskorišćenosti obnovljivih izvora izuzetno nizak. Najviše je razvijena proizvodnja električne energije u hidroelektranama; međutim, tu su tehnologije zastarele i veoma skupe.
Srbija je najmanje odmakla u pogledu iskorišćenja energije vetra. Prvi ozbiljniji pomak je načinjen 2002.godine, kada je urađena studija energetskog potencijala vetra kod nas. Procenjena godišnja proizvodnja, po toj studiji, iznosi neverovatnih 2.3 TWh, a najpogodniji regioni su Južni Banat, istočna i jugoistočnaSrbija.
I upotreba biomase je na niskom nivou. Trenutno su aktivna samo tri postrojenja za proizvodnju biogasa: u Blacu, Čurugu i Vršcu. Iakosu očekivanja drugačija, korišćenje geotermalnih voda kod nasje veoma ograničeno pošto je temperatura geotermalnih voda u proseku oko 40 stepeni Celzijusa; za proizvodnju struje potrebna je temperatura od 100 stepeni, što je Tema Brojaukupan energetski potencijal procenjene snage - samo 216 MW.
Ipak, energetski potencijal obnovljivih izvora energije kod nas je, prema procenama stručnjaka, ravan gotovo polovini godišnje potrebe zemlje za energijom. Najveći pokazuje korišćenje biomase; procenjen je na oko 2,7 miliona tona ekvivalentanafte (TEN) ili 63% ukupnog potencijala.
Od ostalih obnovljih izvora energije, 0,6 miliona TEN je u neiskorišćenom hidropotencijalu (14%), 0,2 miliona TEN u geotermalnim izvorima (4,5%), 0,2 miliona u energiji vetra (4,5%) i 0,6 milionaTEN u Sunčevom zračenju (14%).
Nacionalni plan predviđa da je potrebno 1092 MW novih kapaciteta za proizvodnju struje da bi se ostvario cilj od 27% udela obnovljivih izvora energije, i to: objekti snage 500 MW za proizvodnju struje iz vetra, 438 MW od mini hidroelektrana, 100 MW od elektrana na biomasu, 30 MW na biogas, po 10 MW od deponijskog gasa i sunčeve energije, 3 MW od elektrana na otpad i 1 MW od geotermalnih izvora.

 

Zoran Šević


Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 78
Planeta Br 78
Godina XIV
Maj.2017 -Jun.2017.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2019 PLANETA