TEMA BROJA

Oliver Klajn

Obnovljivi izvori energije / Predvodnici sa Dalekog istoka

Do snage bez štetnih ostataka

U Klivlendu, u američkoj državi Ohajo, deluje Institut za ekonomičnu energiju i finansijsku analizu. Cilj im je da doprinesu razvoju ekonomije koja je zasnovana na raznovrsnoj i profitabilnoj upotrebi energije. Taj institut je nedavno podneo izveštaj koji je pokazao da je, samo tokom prošle godine, Kina uložila 44 milijarde dolara u projekte koji se odnose na čistu energiju. To je uvećanje za više od trideset procenata, odnosno 12 milijardi dolara za godinu dana..    

Suočene sa širokim razmerama zagađenja životne sredine, vlasti najmnogoljudnije države na svetu privremeno su zatvorile desetine hiljada fabrika, uz masovna hapšenja i kažnjavanja  njihovih rukovodilaca zbog preterivanja u zagađivanju prirode. Pre pet godina objavljen je akcioni plan koji uključuje deset mera da bi vazduh u Kini bio čistiji. Stručnjaci Instituta za ekonomičnu energiju i finansijsku analizu, na osnovu dostupnih podataka, smatraju da će ova zemlja biti sve manje zavisna od fosilnih goriva kao što je ugalj dok će rasti ulaganja u obnovljive energije - koje trenutno iznose oko četvrtine ukupne proizvodnje električne energije..

Na ivici pustinje

Pre tri godine, najveći proizvođač vetro-generatora u svetu postao je „Goldvind“, iz Pekinga. Sada prave modele snage 1-10 MW. U prestonici jugozapadne provincije Sečuan, Čengduu „Dongfan električna korporacija“ proizvodi vetro-turbine snage do 5,5 MW. U Pekingu je još jedan gigant energije - „Sinovel“. Zahvaljući njihovim turbinama, radi prva priobalna vetro-elektrana u Kini. To je, u stvari, grupa vetro-generatora na određenom mestu koja proizvodi energiju. Vetro-elektrana je nazvana po jednom od najdužih i najpoznatijih mostova izgrađenih iznad mora. Reč je o Donghai mostu koji povezuje jedan kvart i i luku u Šangaju.  Donghai vetro-elektrana radi od 2010. godine; njena izgradnja bila je dvostruko skuplja od elektrane te snage na kopnu: koštala je više od 300 miliona dolara. Ima snagu od 102 MW i može da doprema energiju u 250.000 domaćinstava.
Poslednjih osam godina Kina je i najveći proizvođač vetro-generatora u svetu. U provinciji Đangsu je, pre dve godine, počela sa radom „Longjuan Rudong“ vetro-elektrana, kapaciteta 150 MW. Mada je reč o velikom napretku domaćih proizvođača, često se za priobalne vetro elektrane koriste vetro-generatori nemačkog „Simensa“.
U velegradu Čongćing, na jugozapadu Kine, napravljen je džinovski vetro-generator, prečnika 140 m. Može da proizvede 3.000 KWH, pri brzini vetra od skoro 10 m/sec. Može da radi i po ekstremno vrelom i po veoma hladnom vremenu.

Ispunili plan dve godine unapred

Osim kada je reč o vetro-energiji, i u korišćenju solarne energije Kina je prva u svetu. U gradu Golmudu, u provinciji Ćinghai, koja je mahom na Tibetanskoj visoravni, nalazi se „Huanghe“ solarni park, izgrađen 2011. godine. Tada je to bila najveća fotonaponska elektrana  u svetu, snage 200 MW. Zbog pustinjskog terena, ovaj kraj Kine obiluje fotnaponskim elektranama, a sam Ćinghai je doskora bio najmoćniji region u zemlji u oblasti primene solarne energije.
Posmatrajući proizvodnju na nivou cele države, jošprošle godine prevaziđen je plan za 2020. godinu, koji je predviđao da će kapacitet iznositi 105 GW. Već skoro čitavu deceniju, Kina pravi najviše solarnih ploča u svetu. Što se tiče solarnih ćelija i tankog sloja od amorfnog, odnosno nano-kristalnog silicijuma, prva kompanija koja je u Kini započela da naveliko proizvodi panele zasnovane na toj tehnologiji bila je „Astronerdži solar“ iz Hangdžoua, prestonice prioblane provincije Džeđang. Postoje nešto više od decenije kao podružnica jedne veće firme i imaju proizvodni kapacitet od 1,3 gigabajta.
U gradu Vusi, u Đangsu provinciji, radi kompanija „Santek pauver“. Isporučili su dosad više od 13 miliona solarnih panela za potrebe brojnih korisnika, u preko 80 država sveta.U svetski vrh spada i „Jingli“ iz Baodinga, najvećeg grada provincije Hebei; postoji dva decenije. Osnivač „Jinglija“ je Lianšeng Miao, jedan od prvih zagovornika formiranja industrije solarnih uređaja u Kini. Svake godine proizvedu panele ukupnog kapaciteta 2.450 MW. U njihova dostignuća spadaju proizvodi od monokristalnog i polikristlanog silicijuma.
Koncentrovana solarna energija podrazumeva upotrebu kompjuterski kontrolisanih ogledala ili sočiva. Pre dve godine, čak 111 projekata, ukupnog kapaciteta 9 gigabajta, konkurisalo je za koncentrovanu energiju u Kini. Ovo je posebno izraženo u zapadnom i severnom delu zemlje. Na  širem području grada Delinga, koji se naslanja na pustinju Gobi, planira se izgradnja najveće koncentrovane solarne termo-elektrane, kapaciteta 200 megabajta, iz koje će moći da se snabdeva milion domaćinstava. Imaće hiljade optičkih sprava sa ogledalom i šest tornjeva. Iza čitavog poduhvata stoje jedna američka i dve kineske kompanije.

Počelo se sa ustajalim žitom

Početkom ovog milenijuma, Kinezi su počeli da unapređuju industriju etanola, biogoriva koja prozilaze iz ove vrste alkohola. Inače, prvi koraci načinjeni su 1993. godine, otvaranjem fabrike etanola u provinciji Heilonđang, na krajnjem severo-istoku zemlje. Prvobitna namera je bila da se nađe svrha za ustajaložito koje više nije bilo pogodno za ishranu.Prvi etanol dobijen je iz kukuruza i pšenice, 2001. godine. Samo pet godina kasnije Kina je postala četvrti proizvođač ovog jedinjenja u svetu, a u pet provincija kao gorivo počeo je da se koristi benzin pomešan sa etanolom. Da se ne bi dovela u pitanje ishrana stanovništva i smanjili prinosi žita, umesto njega se koriste sirovine kao što su tapioke i sirak. Pre osam godina, osnovan je Nacionalni centar za istraživanje i razvoj biogoriva. Mešavina koja uključuje 10 % etanola označena je sa E 10; dostupna je u šest provincija i 30 gradova. Pre četiri godine je proizvedeno i potrošeno nešto manje od dva miliona i trista hiljada tona ovog jedinjenja, što je 23 % ukupne potrošnje benzina. Ova industrija suočava se sa problemima kao što su: sve manje subvencija od vlade i smanjene olakšice pri naplati poreza. Teškoću predstavlja i ograničenje da se snabdevaju samo lokalna tržišta, u pojedinim oblastima zemlje. Prva fabrika celuloznog etanola počela je sa radom 2012. godine, u provinciji Šandong. Proizvode 50.000 t biogoriva godišnje. Postavljen je veoma ambiciozan cilj da se, širom Kine, 2020. godine proizvede deset miliona tona tog goriva.

Prva plutajuća elektrana

U “Zemlji izlazećeg sunca” postoji plan da se do 2030. godine uveća udeo obnovljivih izvora energije na 22-24 posto. Jer, sa energijom vetra,Japanci nisu ni izbliza postigli razvoj koji je ostvaren u Kini i Evropi. Procenjuje se da ukupni japanski potencijal te vrste iznosi oko 144 GW na kopnu, a na moru 608 GW. Japanska vlada zato planira da smanji cenu proizvodnje u prioblalnim vetro-elektranama, koja je šest puta veća nego u Evropi.
Vodeći proizvođač u ovoj oblasti je “Eurus enerdži”; oni su napravili prvu vetro-elektranu u Japanu. Takođe, u gradu Vakanai, na ostrvu Hokaido, postoji vetro-elektrana “Tempoku”  kapaciteta preko 30 MW. Postrojenje ima deset vetro-turbina i snabdeva energijom 19.000 domaćinstava.
U Fukušima se pravi plutajuća vetro-elektrana. Zasad se sastoji od tri turbine (2, 5 i 7 MW) i prvo je plutajuće postrojenje u svetu. Deset velikih japanskih kompanija stoji iza ovog projekta. Poslednju turbinu napravio je koncern “Hitači”, a onu od 7 MW “Micubiši”.
Ovom prokjektu prethodilo je instaliranje plutajućeg vetro-generatora u Nagasakiju, snage 2 MW. Prepreku čitavom poduhvatu predstavljaju zahtevi lokalnih ribara u Fukušimi.
O instalisanju elektrana solarne energije u Japanu se vodi računa. To je posebno došlo do izražaja posle nuklearne katastrofe u mestu Okuma, u prefekturi Fukušima, 2011. godine. Država je počela da nudi mnoge olakšice i podsticaje za proizvodnju struje na ovaj način. Za dve godine očekuje se da pomenuta elektrana dostigne kapacitet od 28 gigabajta.
U gradu Anpači, na ostrvu Honšu, nalazi se velika zgrada, širine 315 i visine 37 m. Ima preko pet hiljada solarnih panela. Godišnje proizvodi 530.000 kilovat-časova struje. U samom središtu ovog ogromnog trehničkog čuda nauke i arhitekture je muzej solarne energije.
U prioblanom delu grada Kavasaki je “Ukišima” fotonaponska elektrana, snage 7 MW, u kojoj su paneli poređani pod uglom od deset stepeni, umesto uobičajenih trideset. U istom kraju je i Ogašima elektrana, kapaciteta 13 MW.
Po pitanju korišćenja geotermalnih izvora , u Japanu postoji duga tradicija istraživanja geotermalne energije - mada njen udeo u Japanu nije značajan. Vlasti Japana veruju da je potencijal geotermalne energije veći od 19 gigavata. Zasada se istražuje na 40lokacija na kojima bi bile izgrađene geotermalne elektrane.

Oliver Klajn

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"