IZLOŽBE

Dubravka Marić

Mika Alas, povodom 150 godina od rođenja

Priča o renesansnom čoveku

Priča o naučnom delovanju i životu Mihaila Petrovića Alasa govori o čoveku koji se jednako posvećivao brojnim stvarima. Rezultati su dovoljni da ispune nekoliko ljudskih života. Srpska akademija nauka i umetnosti je, povodom 150. godine od njegovog rođenja, nedavno u svojoj Galeriji u Beogradu, priredila izložbu „Mihailo Petrović Alas, rodonačelnik srpske matematičke škole”

''Mihailo Petrović Alas je naučnik o kome se mnogo pisalo, tako da je bio težak zadatak predstaviti nešto novo iz njegovog života. S druge strane, njegov trag u nauci je toliko velik da se ipaknađe nešto novo. Na naše iznenađenje, ispostavilo se da ga je njegova ljubav prema ribolovu i ihtiologiji, odvela daleko u prošlost, u ono što pripada arheologiji.Već smo znali da je imao diplomu iz matematike i fizike na redovnim studijama, ali smo, zahvaljujući dokumentaciji koju je sačuvalo Udruženje „Adligat”, otkrili da je imao i diplomu iz hemije.
I danas je u srpskoj nauci izuzetan po tome što je od trenutka kada je 1895. doktorirao u oblasti matematičkih nauka, pa do početka 20. veka, objavio tridesetakblistavih naučnih radova, koji su imali veoma zapažen odjek u svetu. O njegovoj briljatnosti govori i činjenica da je već 1897. postao dopisni član Srpske kraljevske akademije, a samo dve godine kasnije i stalni član. U međunarodnim razmerama, zapamćen je kao osnivač dve nove discipline: matematičke fenomenologije i teorije spektara. Mihailo Petrović, Mika Alas, bio je istovremenoi naučnik svetskog glasa i jedan običan ribar. Zakupljivao je deo Dunava, imao svoje šegrte i kalfe koji su lovili za njega njegovom opremom. Mogao je da dane i noći provede u ribolovu, i da ulovi kapitalne primerke riba, pa da onda uz muziku njegove muzičke družine Suz, ugosti u kafani i članove vlade'', kaže dr Žarko Mijajlović, profesor u penziji Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i jedan od autora izložbe i pratećeg kataloga. Na izložbi su prvi put predstavljena i Mikina pisma dedi po majci, proti Novici Lazreviću.

Životna priča 'Starog ribara'

Mihailo Petrović je rođen u kući na Kosanćićevom vencu u Beogradu, 23. aprila 1868. po julijanskom kalendaru, u svešteničkoj porodici. Završio je Prvu beogradsku gimnaziju 1885. Potom je upisao Prirodno-matematički odsek Filozofskog fakulteta u Beogradu, gde je diplomirao 1889. Ubrzo je otišao u Pariz da bi godinu dana spremao prijemni ispit za prestižnu Visoku redovnu školu i - položio ga s najboljim ocenama. Tako je započeo studije na Sorboni, gde ćeškolske 1927/28. godine i sam predavati, prema sopstvenom udžbeniku na francuskom jeziku. Matematiku je diplomirao 1892. a fiziku 1893. Kao student generacije, te i naredne godine bio je gost predsednika Francuske. Odmah po sticanju univerzitetske diplome, upisao je doktorske studije na Sorboni, da bi sledeće godine odbranio doktorsku disertaciju ''O nulama i beskonačnostima integrala algebarskih diferencijalnih jednačina''. Ukomisiji su bili Šarl Ermit, Emil Pikar i Pol Penleve, ugledni profesori i cenjeni matematičari. Odmah se vratio u Srbiju, gde je sa samo jednim glasom prednosti izabran za profesora matematike na Velikoj školi. Kasnije je rekao da se više nikada ne bi bavio matematikom da nije bilo tog jednog glasa: ''Živeo bih na rekama Srbije, ne na brodu,već u čunu''.

Bio je svedok i učesnik prerastanja Velike škole 1905. godine u Beogradski univerzitet, i jedan od osmorice prvih profesora novoosnovanog univerziteta. Sa kolegom Bogdanom Gavrilovićem osnovao je Katedru zamatematiku ,i uz njegovu pomoć, srpsku matematičku školu. Držao je sve kurseve iz matematike od 1905. do 1909. godine, kada je Milutin Milanković preuzeo kurs iz primenjene matematike.Bio je jedini mentor u oblasti matematike do početka Drugog svetskog rata i imao je 11 doktoranata. Penzionisan je 1938. Prema sopstvenim rečima, proveo je 55 godina na jednom te istom mestu, u Kapetan Mišinom zdanju - kao đak, student i profesor. Bio je član nekolikoinostranih akademija nauka. Napisao je 12 knjiga, među kojima i tri udžbenika na srpskom jeziku. Objavio je i otprilike 400 naučnih radova (oko 300 ih je iz oblasti matematike). Iza njega je ostalo 12 skripti sa predavanja, a osam je napisao lično. Svoje radove iz ihtiologije skromno jeobjavljivao pod pseudonimom 'Stari ribar'.Patentirao je nekoliko uređaja, kao što je daljinomer, i bio je glavni kriptograf Srpske vojske.
Iste godine kada je završio redovne studije u Beogradu, dobio je majstorsko alasko pismo. Jedino je tu diplomu držao na zidu svoje radne sobe. Osnovao je sviračku družinu „Suz” u kojoj je svirao violinu, strastveno je ribario i istraživao reke i jezera. Plovio je dalekim morima iokeanima i stigao blizu Severnog i Južnog pola. U širem naučnom smislu bio je jedan od poslednjih univerzalnih naučnika, jer se bavio i fizikom, biologijom i hemijom. Duhuniverzalizma njegovog profesora Anrija Poenkarea,jednog od najcenjenijih matematičara tog vremena, prelio se trajno na Mihaila Petrovića i kada je reč o matematici.
''On je bio prvi strani student matematike na Visokoj redovnoj školi, koja je bila i ostala najčuveniji obrazovni centar iz matematike u svetu. Podjednako dobro poznavao je i dobijao prvorazredne rezultate u nekoliko matematičkih oblasti: diferencijalnim jednačinama, numeričkoj analizi, teoriji funkcija kompleksne promenljive i geometriji polinoma. U svetu se smatra da je, kao najistaknutiji srpskimatematičar tog vremena, postavio pravce razvoja srpke matematičke škole na temeljima francuske matematike. Šestoro od njegovih 11 doktoranata i sami su postali mentori. Trenutno postoji osam generacija matematičara poteklih iz njegove mentorske loze. To je ukupno oko 800 doktoranata, ali smo mi ovde, na matematičkom genealoškom stablu Mihaila Petrovića, ispisali 500 imena, uglavnom iz Srbije. To je taj Mikin odsjaj koji se prenosi sa generacije na generaciju'', objašnjava profesor Mijajlović.

Doprinos srpskoj ihtiologiji i arheologiji

Njegovo obrazovanje iz biologije na osnovnim studijama, u kombinaciji sa izvanrednom stručnošću i terenskim iskustvom u oblasti ihtiologije, činilo ga je ravnopravnim tadašnjim zoolozima. Bio je jedan od retkih, a povremeno i naš jedini ribarstveni stručnjak. Zahvaljujući njegovim ihtiološkim radovima, danas su poznate sekularne promene biodiverziteta u Srbiji. Prvi je popisao i opisao riblje vrste koje nastanjuju Dunav i Savu. Priredio je izložbe ribljih vrsta Srbije u Londonu i Turinu, kao i prvu izložbu riba kod nas. Ipak, možda su najznačajniji njegovi radovi o ihtiofauni makedonskih jezera. Prvi je na ovim prostorima primenio statističke metode radi proračuna mogućnosti održivog korišćenja ribljih resursa na Ohridskom jezeru.
Zajedno sa Petrom Pavlovićem je osnovao ihtiološku zbirku Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, a doprineo je i osnivanju Okeanografskog instituta u Splitu. Učestvovao je u izradi ribolovnih konvencija sa Austrougarskom i Rumunijom. Pisao je o tehnikama lova krupnih riba na Đerdapu (Gospođin vir). Dvadesetak godina kasnije, arheološka istraživanja pokazaće poklapanje između najboljih mesta za ribolov koja je pominjao Mika Alas i arheoloških lokaliteta. Ispostaviće se da se da Gospođin vir odgovara lokaciji arheoloških nalazišta Padine, Lepenski vir i Vlasac, nastalih u doba mezolita i neolita (između 9500. i 5500. godine p.n.e). Učestvovao je u šest francuskih istraživačkih ekspedicija, od leta 1931. do leta 1939, koje su ga odvele do Grenlanda, Labradora i Njufaundlenda, Madagaskara, Kariba i Azora. U njegovim 'Sabranim delima', putopisna književnost zauzima dva obimna toma.
''Želeli smo da istaknemo da je Mihailo Petrović i jedan od naših najznačajnijih filozofa. Razvio je matematičku fenomenologiju kao jedan vid mehanicističkog pristupa prirodnoj filozofiji. Smatrao je da glavno mesto u ovoj nauci ima uspostavljanje analogija između fizičkih, često disparatnih fenomena, i njihovo svođenje na istu apstraktnu suštinu, tzv. fenomenološki tip fakata. Uvođenjem matematičkog aparata, on pokazuje kako se na ovaj način mogu rešavati problemi matematičkog karaktera. Taj njegov doprinos prepoznat je u svetu. S druge strane, oduvek je bio zainteresovan za praktičnu stranu nauke i matematike. Njegov hidrointegrator (prva analogna mašina za rešavanje diferencijalnih jednačina na principu kretanja tečnosti), koji je kao potpuno funkcionalan prikazan na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine, tada je dobio zlatnu medalju. Iako u ovom digitalnom svetu ideja o takvim mehaničkim računarskim mašinama izgleda čudno, u kritičnim situacijama (na primer,u ratnim prilikama) - elektronski uređaji, a time i osetljive informacije, lako mogu biti uništeni. Analogne mašine mogu preživeti u takvim okolnostima i ostati pouzdano računsko sredstvo. Možda zato ne čudi što se ovaj integrator pominje u naučnim radovima iz 2016. godine'', zaključuje prof. dr Žarko Mijajlović.

Dubravka Marić

 

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"