EGZOTIČNI NARODI

Oliver Klajn

Dogoni

Maskirani poznavaoci zvezda

Mali je država na zapadu Afrike, veličine preko milion i dvesta hiljada km2. Podeljena je u deset regiona.
U centralnom delu Malija je region Mopti, a u toj oblasti je nagib Bandiagara. To je visoka litica od peščara,
u središtu područja koje naseljavaju Dogoni.

Ne postoje pouzdani tragovi koji bi ukazali na poreklo i ranu prošlost ovog naroda već se sve svodi na usmenu tradiciju. Po svemu sudeći, Dogoni su bežali od nasilne islamizacije, pre jednog milenijuma, i napustili teritoriju današnje države Burkine Faso. Otudi praksa da postavljaju svoja sela pokraj zidina litica: u slučaju opasnosti, sklanjali su se u pećine u stenama.
Na područje Bandiagara litice došli su u 14. veku. Pre njih tu je boravio pigmejski narod Telem koji se zadržao na tom prostoru do 16. veka. Iako Dogoni žive pri dnu ili pri vrhu litice, oni i danas koriste neke od građevina koje su ostale iza Telema.Pre svega, ambare. Ne zna se razlog nestanka Telema, ali se pretpostavlja da su se utopili u dominantniju kulturu novopridošlog stanovništva.

Ako bosa noga dodirne zemlju...

Niger, najznačajnija reka u zapadnoj Africi, teče kroz pet afričkih zemalja i ima veoma bitnu ulogu u životu Dogona. Po jednom od predanja, zapadna obala Nigera predstavlja njihovu postojbinu. Veruje se da su Dogoni proistekli iz niza različitih etničkih grupa koje su se spojile da bi se oduprle nametanju druge vere i pokušajima porobljavanja.
Danas, manji deo ovog naroda ispoveda ili hrišćanstvo ili islam. Većina je verna njihovoj tradicionalnoj religiji koju odlikuje vera u duhove i kult predaka.
Glavno božanstvo se zove Ama. Za Amu veruju da je sveznajući tvorac od koga zavise život i smrt. Tovrhovno božanstvo je stvorilo biće koje se naziva Nomo, iz kojeg je nastalo četiri para blizanaca. Reč je o jednoj vrsti vodenih i predačkih duhova sa antropomorfnim karakteristikama, koji podsećaju na ribe. Istovremeno, poseduju muške i ženske odlike i menjaju boju kao kameleoni. Po verovanjima Dogona, verski starešina sela potiče od Nomoa. Naziv njegove funkcije je hogon, a Lebe je bilo ime prvog hogona koji je bio potomak jednog od nomoa dok ga drugi vodeni duh nije pojeo. Kasnije je, prema verovanju, spajanjem duhova, nastao novi hogon.
Po selima se razlikuju načini preuzumanja ovog visokog verskog položaja, koji mogu da obavljaju isključivo muškarci. Negde je to nasledna funkcija dok se u pojedinim mestima vrši izbor među seoskim starešinama.
Na početku, hogoni moraju da prođu višemesečnu inicijaciju koja uključuje odricanje od pranja i brijanja. Ne smeju da se dodiruju i, posle određenog vremena, počinju da nose crvene kape i narukvice od bisera. Pored lokalnih, postoji i vrhovni hogon za ceo narod. Ako njegova bosa noga dodirne zemlju, veruju da će se tlo osušiti. Ključna je ličnost u svim bitnim ritualima, što se prevashodno odnosi na običaje vezane za brak i plodnost.
Pored duhovnog starešine, postoji i poglavica u svakom selu, koji je najstariji muški potomak zajedničkog pretka. Društvo im se zasniva na rodovskom i decentralizovanom uređenju, pri čemu se pripadnost proširenoj porodici određuje isključivo po muškim precima.

Obrezani i goli primaju poklone

Poliginija postoji kod Dogona, ali je vrlo retka. Pošto dvoje pripadnika tog naroda sklope brak, odvija se neka vrsta probnog perioda - do rođenja prvog deteta. Posle toga se izuzetno retko dešava da dođe do razvoda, što se može dogoditi samo uz odobrenje čitavog sela.
Čak i pozdravljanje dva poznanika predstavlja dugotrajan ritual, uz brojna pitanja i često ponavljanje reči „seva“ kojom se sugeriše da je sve u redu sa oba ispitanika.
Seoski kovač obavlja obrezivanje dečaka starih od devet do dvanaest godina. Kada se to okonča, dečaci borave u posebnoj kolibi nekoliko dana dok rane ne zacele. Potom mesec dana hodaju goli i primaju poklone. Proizvode i određene zvuke na instrumentima od drveta, štapa ili tikve.
U mestašcu Songo, postoji pećina za obrezivanje, oslikana mahom prikazima biljaka i životinja. Devojčice, stare sedam-osam godina takođe prolaze kroz obred obrezivanje, pa i uklanjanje najdelikatnijeg dela anatomije. Sve ovo proizlazi iz neobičnog verovanja da se svi ljudi rađaju sa seksualnim odlikama oba pola i dvostrukom dušom.
Pogrebne svetkovine sa nazivaju dama i obavljaju se pod maskama. Pri tom se vrše različiti plesovi i obredi. I maske i pogrebni običaji variraju od sela do sela. Danas se ove svetkovine uglavnom vrše kao predstave za turiste dok su autentični dama pogrebi retki i iziskuju velike troškove.
Najvažniji ceremonijal je Sigui. Obavlja se jednom u 65 a traje nekoliko godina. Vrši se u znak sećanja na smrt prvog pretka. Sledeća svetkovina se planira za 2027. godinu. Reč je o povorci ljudi sa maskama koji igraju i prolaze kroz veliki broj mesta - ali počinju i završavaju se u selu Juga Dogoru. Navodno, uz to ide i poseban jezik koji samo muškarci razumeju.
Postoji i tajno društvo koje organizuje Sigui, čiji se članovi nazivaju olubaru. Obični ljudi se plaše olubarua. Tokom obreda u vreme Siguia, u rukama se nosi najvažnija maska, dugačka nekoliko metara.

Veze sa sazvežđem Sirijus

Najviše se bave zemljoradnjom. Gaje različito povrće poput crnog luka, žitarice kao što je sirak, pirinač, duvan i kikiriki. Stočarstvo im nije strano a poseduju i nešto živine, koza i ovaca radi prozvodnje mlečnih proizvoda.
Danas ima oko šesto hiljada Dogona. Njihov jezik spada u niger-kongoansku jezičku familiju. To je poseban jezik sa 15 dijalekata, tonalni je po svojoj prirodi. Sedam sela na jugu Malija govore bangime jezikom, koji je različit od svih dijalekata dogonskog.
Svoja umetnička dela, mahom skulpture ljudi i životinja, kriju od sveta zbog njihovog simboličnog značenja. Dogoni veruju u zaštitničku ulogu skulptura. Imaju više vrsta građevina, poput posebnih ambara i skladišta za muškarace i žene. Postoji i specifičan objekat u kojem muškarci donose odluke bitne za lokalnu zajednicu kao i kuća u koju se sklanjaju žene sa menstruacijom. Porodične kuće se prave na dva nivoa i nemaju prozore.
Ono što iznenađuje kod Dogona je njihovo izuzetno poznavanje astronomije! Dvoje francuskih antropologa decenijama je proučavalo ovaj narod. Po njihovim tvrdnjama, Dogoni su naročito upoznati sa zvezdanim sazvežđem Sirijus. Francuski istraživači su ukazali i na to da su ovi stanovnici Malija znali za Saturnove prstenove i Jupiterove prirodne satelite. To je, posledenjih decenija, podstaklo mnoge neutemeljene teorije i pseudonauku. Čak se tvrdilo da su bili u kontaktu sa vanzemaljcima i da su im koreni u starom Egiptu. Najverodostojnije objašnjenje je da su do nesvakidašnjih saznanja došli tokom susreta sa naučnicima iz zapadnih zemalja.

Oliver Klajn

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"