ASTROFIZIKA

Ilijana Jakšić

Nove planete van našeg solarnog sistema

Prozor u svet izvan galaksije

NASA-ina K2 misija, na koju je trenutno fokusirana svemirska letelica “kepler”, otkrila je 95 novih planeta van našeg solarnog sistema. Pronađeno skriveno blago u vidu novih egzoplanetapridružuje se grupi od oko hiljadu drugih koje su identifikovane od februara tekuće godine.

Međunarodni tim naučnika analizirao je 275 mogućih egzoplaneta. Od tog broja, 149 je već bilo poznato a 95 je u potpunosti novo. Otkriće je nedavno objavljeno i u “Astronomskom žurnalu” i predstavlja dobre vesti za naučnike koji pokušavaju da zaključe kakve bi mogle biti planete van našeg sistema. Više egzoplaneta znači više mogućnosti da se reši misterija njihovog sadržaja, naročito ako su one ogledalo naše planete i imaju zajedničke molekule kao što je, recimo, ugljen-dioksid i slično.
Nakon otkrivanja prvih egzoplaneta, početkom devedesetih godina prošlog veka, postalo je jasno da su planete oko drugih zvezda pravilo a ne izuzetak. Džesi Kristijensen, astronom iz NASA-se, koja radi za onlajn katalog Arhiva egzoplaneta i nije učestvovala u istraživanju, izjavila je da nema puno iznenađenja ali da je u pitanju značajno mnoštvo planeta pogodnog za ispitivanje pojedinačnih sistema unutar kataloga.
Ovo otkriće udvostručuje broj egzoplaneta otkrivenih K2 misijom. Sve je počelo seniorskom disertacijom koju je napisao Endrju Majo kao zadatak na studijama na Harvard univerzitetu. Sa K2 je stizalo mnoštvo haotičnih podataka na Zemlju a 275 kandidata za egzoplanetu je “ležalo razbacano uokolo”. Majo i njegove kolege su razvrstali podatke, analizirajući svaku potencijalnu egzoplanetu i na kraju su utvrdili njih 149.

Sa više fotona

Misija K2 bila je posebno uspešna u pronalaženju sjajnih zvezda i planeta. Keplerov teleskop imao je mehanički kvar 2013. godine nakon posmatranja jedne frakcije svemira pune četiri godine. Teleskopom su posmatrane udaljene planete i zvezde. Nakon kvara, instrumentu je promenjena svrha, a nova misije je dobila oznaku K2. Na svakih nekoliko meseci menjana je oblast posmatranja, pri čemu su uočavane sve blještavije zvezde i planete. Ti ekstra lagani fotoni mogli bi da pomognu naučnicima da bolje razumeju atmosfere egzoplaneta. Majo napominje da je uvek bolje kada ima više fotona. Na taj način, ako određeni molekuli utiču na izgled egzoplaneta pri određenim talasnim dužinama, to se može uočiti. Jedna od novih egzoplaneta obrtala se oko zvezde HD 212657, najblještavije do danas otkrivene Keplerom ili misijom K2, kaže Majo, koji je sada na postdiplomskim studijama na Nacionalnom svemirskom institutu Danske. Kada se sve sabere, otkriveno je ukupno 3700 egzoplaneta u približno 2700 sistema. Sastav planeta je šarenolik. Neke su stenovite, poput Zemlje a među planetama se nalaze i gasoviti džinovi kao što je Jupiter. Potraga za novim planetama daleko je od kraja. Svako otkriće nas približava otkrivanju istine o planeti na kojoj stanujemo i njenom mestu u našoj galaksiji. A možda i konačnom pronalasku vanzemaljaca ili drugih oblika života?

Ilijana Jakšić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"