ARHITEKTURA
Dr arh. Mirjana Lukić
Od 20. veka pa u budućnost
Zalet u malo poznato
Nove tehnološke mogućnosti i dostupnost materijala kao što su čelik, armirani beton i staklo, učinili su da moderna arhitektura postane deo industrijske revolucije, krajem 19. i početkom 20. veka. „Kristalna palata” Jozefa Pakstona, prikazana na Svetskoj izložbi u Londonu 1851. predstavlja rani primer. A možda je najbolji primer oblakoder u Čikagu arhitekte Luisa Salivana, nazvanog „ocem oblakodera”, iz 1890. godine.
Stilski detalji i danas ukrašavaju brojne zgrade po svetu, a borba između starog i novog u arhitekturi odražava se u delima Viktora Horte, u Briselu, Antonia Gaude, u Barseloni, i Ota Vagnera, u Beču.
Moderna arhitektura pojavila se u prvoj polovini 20. veka. Odlikuje se jednostavnošću i odsustvom ornamenata i naznaka stilova prošlih vremena, onih koji su krasili prethodne primere. Njeni kreatori su pre svih arhitekti: Le Korbizije. Ludvig Mies van der Roe i Frenk Lojd Rajt. Najsvetliji primeri arhitekture ovih kreatora su: vila „Savoja“ (Le Korbizije), „Kuća na vodopadu“ (Frenk Lojd Rajt), “Kuća u šumi” (Mies van der Roe). U Nemačkoj se pojavio arhitekta Valter Gropius koji se takođe držao ovih principa i u Nemačkoj osnovao školu dizajna i arhitekture „Bauhaus“, koja je gajila modernističke principe.
Objekti nastali na tada primenjenim principima utrli su put modernoj aarhitekturi i postali uzor koji je dugo kopiran i umnožavan.
Iz glavnih obeležja ove arhitekture nastali su kasnije mnogi drugi stilovi, kao što je organska arhitektura (rodonačelnik je bio Frenk Lojd Rajt), tehnicistička arhitektura (rodonačelnici su članovi grupe „Arhigram“ koji su kreirali centar „Žorž Pompidu”, u Parizu, i ogoleli konstrukcije i instalacije). Na ovim osnovama začeli su se mnogi drugi pravci arhitekture, čiji su primeri Muzej “Gugenhajm”, u Njujorku, Opera u Sidneju...
Vila „Savoja“ (Le Korbizije)
„Kristalna palata”(Jozef Pakston)
“Kuća u šumi” (Mies van der Roe)
Muzej „Gugenhajm“ (Frenk Lojd Rajt)
„Kristalna palata” (Jozefa Pakston)
Centar „Žorž Pompidu“ (Grupa „Arhigram“)
Zgrada Opere u Sidneju (Jorn Utzon)
Dr arh. Mirjana Lukić
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|