TEMA BROJA

V.Bosanac

Život u budućnosti

Gradovi sutrašnjice

Zajednički dani ljudi i mašina

Oni koji se bave predviđanjima gotovo su jednoglasni u tome da će ljudi i mašine u budućnosti biti neraskidivno povezani, što će doneti velike koristi. Oko 2100. godine, čak 84% stanovništva na Zemlji (od ukupno 10,8 milijardi ljudi) živeće u gradovima, pokazuju procene UN. Verovatno će sadašnja brojka od 28 mega-gradova (koji imaju po najmanje 10 miliona stanovnika) biti znatno veća, s tim što će 89% ukupnog rasta “pripasti” zemljama u razvoju. Ako se tome dodaju klimatske promene, videće se da neće sve biti lepo i sjajno kao što se često prikazuje u delima naučne fantastike. Priobalni gradovi, poput Njujorka i Šangaja, moraće da se pripreme za odbranu od rastućeg nivoa mora, cunamija, toplih ili ledenih talasa i sličnih nepogoda.   

Osim ljudi, mega-gradove će 2100. godine “naseljavati” ogroman broj mašina i robota, sasvim stopljenih u prirodnu sredinu. Prema nekim procenama, oko 50 milijardi mašina trebalo bi da se poveže sa internetom već do 2020, što čini odnos od gotovo 10:1 na štetu ljudi. Mada nema preciznih procena za 2100, sigurno je da će se pomenuti trend nastaviti.
Grupa američkih stručnjaka za oblast veštačke inteligencije (AI), pravnih i političkih nauka, politike u praksi i ekonomije, sačinila je pre nekoliko godina izveštaj o tome kakav će uticaj AI ostvariti na prosečan američki grad u narednih petnaestak godina, u osam ključnih oblasti. Navodimo osnovno...

1. Saobraćaj

Brzina prelaska na saobraćaj koji reguliše AI možda će iznenaditi javnost. Vozila sposobna za samostalno kretanje postaće široko prihvaćena opcija do 2020. i obuhvatiće sem putničkih automobila još  kamione za dostavu, bespilotne dronove za isporuku raznih proizvoda,  robote koji pomažu pojedinacima i drugo.
Usluge poput “Uber” vozila zahvatiće širi prostor, što će mnoge stanovnike gradova naterati da odustanu od svojih automobila, a odraziće se i na javni gradski prevoz. (Pri)gradska železnica postaće mesto gde ljudi mogu da predahnu ili nastave da rade, a masovno korišćenje te vrste prevoza smanjiće potrebu za velikim brojem parking mesta u gradovima i korenito izmeniti izgled modernih naselja.
Ljudska ruka ostaće ipak nezamenljiva. Algoritmi putem kojih mašine   “uče” na osnovu “inputa” koji su im dali ljudi, kao i koordinisanje svih elemenata biće vitalno važno da bi automatizovani saobraćaj mogao glatko da se odvija. Ključ za uspeh je dobar početak prve faze, s obzirom da će to biti prvi susret široke javnosti sa fizički otelotvorenom AI.

2. Roboti za pomoć u kući i pružanje usluga

Roboti koji isporučuju poštu i pakete, čiste kuće i kancelarije, ili rade slične poslove, postajaće sve brojnija “radna snaga” u narednih petnaestak godina. Moć superkompjutera 20. veka sada se koncentriše i fizički svodi na veličinu čipa, što daje zamah lakšem i pristupačnijem upravljanju robotima i njihovim aktivnostima.    
Povezanost robota sa “oblakom” (Cloud) moći će da olakša učenje. Jeftini 3D senzori (poput Majkosoftovog) ubrzaće razvoj modaliteta percepcije, dok će pomaci u razumevanju govora pomoći interakciji robota sa ljudima. Robotske ruke koje se sada usavršavaju u laboratorijama verovatno će do 2025. postati uređaji široko dostupni korisnicima. Međutim, složenost i visoka cena istraživanja i proizvodnje hardvera i softvera vezanog za robote znači da će oni, u doglednoj budućnosti, verovatno ostati vezani samo za uska polja primene.

3. Zdravstvena zaštita

Uticaj AI na zdravstvenu službu zavisiće više od regulative nego od tehnologije. Najveće novine odnosi se na pristup podacima koje bi veštačka inteligencija morala da ima: u slučaju SAD, na primer, FBI traga za rešenjima kako bi se uskladilo očuvanje privatnosti i pristupanje podacima od strane AI. Iskustva sa držanjem elektronskih zdravstvenih kartona zasad nisu dobra koliko se očekivalo. 
Ukoliko ovi problemi budu rešeni, AI bi dobila ulogu u uspostavljanju dijagnoze i određivanju terapije tako što bi poredila detalje iz pacijentovog kartona i naučnu literaturu. Lekar bi imao više vremena da se usredsredi na ljudski aspekt problema i svoje iskustvo.
Personalizovana medicina postaće stvarnost zahvaljujući podacima iz pacijentovog dosijea, mobilnim aplikacijama i pojedinačnom određivanju genoma. Uz to, pristup ogromnim bazama snimaka omogućiće mašini da “nauči” algoritme preko kojih bi vršila “trijažu” ili analizu snimaka, što bi lekarima znatno olakšalo posao.
Inteligentni držači za pomoć pri hodanju ili invalidska kolica, kao i  egzoskeleti doprineće da starije osobe budu aktivnije, dok će tehnologija “pametnih telefona” moći da ih u tome podrži i omogući kontrolu kad negde borave sami. Roboti će u bolnicama raditi jednostavnije poslove, kao što je dostava stvari u određenu sobu; možda će čak zašivati rane nakon što se igla postavi u pravilan položaj - sve to su ipak polu-automatske aktivnosti koje će zahtevati blisku saradnju ljudi i robota.

4. Obrazovanje

Granična linija između predavanja u učionici i samostalnog učenja postaće sasvim tanka negde do 2030. Veliki broj onlajn kurseva  uspostaviće vezu između učenika - pojedinca i učitelja - veštačke inteligencije, što će podstaći personalizovani način učenja. Kompjuterski programi neće moći da zamene predavanja u učionici, ali će onlajn alati pomoći đacima da gradivo usvajaju sopstvenim tempom i da pritom koriste tehnike koje im najviše odgovaraju.
Onlajn časovi i učenje olakšaće u ogromnoj meri pristup obrazovnim sadržajima širom sveta, uključujući zemlje u razvoju. Ljudima će biti lakše da se obuče za neku novu aktivnost i da ostvare namere o doživotnom učenju.
Zahvaljujući sofisticiranim programima virtualne realnosti, učenici će moći da se “ubace” u svet istorije i fikcije ili da istražuju predele i stvari do kojih bi teško mogli doći u stvarnom svetu. Digitalni uređaji za čitanje postaće još “pametniji” - povezivaće se sa dodatnim bazama podataka i prevodiće sa jezika na jezik.

5. Siromašna naselja

Već do 2030, AI igraće važnu ulogu u poboljšanju života najsiromašnjih pripadnika društva. Planiranje uz pomoć AI može da pomogne, na primer, raspodeli viška hrane iz restorana u banke hrane i prihvatilišta za beskućnike, pre nego što joj istekne rok ili se pokvari.
Ulaganja su za sada skromne, pa je teško predvideti koliko brzo će AI biti primenjena na ovaj način. Stručnjaci ukazuju da je programe AI lakše kontrolisati nego ljudsko ponašanje, tako da se uloga AI vidi i u  eliminisanju
diskriminacije.

6. Javna sigurnost i bezbednost

Sva je prilika da će VI gradovima uveliko pomagati u otkrivanju i predviđanju krivičnih dela. Automatska obrada snimaka sigurnosnih kamera i dronova učiniće mogućim da se brzo uoči ponašanje koje odudara od normalnog. Postoji bojazan da bi predrasude i greške mogle da dovedu do hapšenja ili osude pogrešnih lica, ali ima i mišljenja da bi dobro osmišljeni sistemi mogli da spreče upravo ljudske greške i ukažu na potencijalno nesavesno ponašanje policije.
Tehnike poput analize govora i hoda mogle bi islednicima i zatvorskim čuvarima da pomognu u otkrivanju sumnjivog ponašanje. Ima mišljenja da bi moglo doći do prevelikog praćenja ljudi, ali i suprotnih stavova:   AI bi, verovatno, mogla da usmeri nadgledanje i kontrolu konkretnije, na uža područja, a ne na stanovništvo uopšte.

7. Zapošljavanje i radna mesta

AI će najveću primenu imati na radnim mestima. Za 10-15 godina, “ušunjaće se” i među advokate, finansijske savetnike, radiologe, u mnoge druge redove. Potreba za ljudima-radnicima bivaće sve manja.
Najverovatnije će AI u bliskoj budućnosti moći da preuzme samo određene zadatke a ne celokupni obim posla. Stvoriće nove poslove i tržišta, mada je danas teško zamisliti kako će oni tačno izgledati. Veći stepen automatizacije pojeftiniće robu i usluge, mada će smanjiti broj radnih mesta: ipak, svi će živeti bolje.  
Biće potrebno više političkih nego ekonomskih mera u cilju podele bogatstva. Kratkoročno gledano, veća sredstva bi mogla da se usmere u obrazovanje i nove obuke, na primer, a na duge staze zahtevaće se mnogo složenije i sveobuhvatnije socijalne mere i programi.

8. Svet zabave

Biće interaktivan, personalizovan i privlačniji nego danas. Pomaci u proizvodnji senzora i hardvera omogućiće da virtualna realnost ili roboti za druženje budu uobičajena stvar. Korisnici će govorom uspostavljati vezu sa kompjuterskim sistemima. Mada društvene mreže i sada nude personalizovane zabavne kanale, u budućnosti će podaci o ličnim ukusima i afinitetima omogućiti medijskim provajderima da personalizuju zabavne sadržaje do ranije neviđenih razmera.  
Zahvaljujući napretku u razvoju AI, pojedinac će moći da kreira sopstveni vid zabave lakše i maštovitije, bilo da je reč o komponovanju muzike, pravljenju koreografije ili nečem drugom. Kada proizvodnja zabavnih sadržaja visokog kvaliteta jednom postane masovna, gotovo je nemoguće predvideti šta će postati pojedinačni ukus za zabavu.
“Ulice će naći sopstvenu primenu za stvari”, napisao je pisac naučne fantastike Vilijam Gibson. Kakva god da je namena tehnoloških rešenja, ljudi koji ih koriste i čovekova okolina u kojoj se koriste prilagodiće ih da zadovolje drugačije potrebe.

Pametne “mašine neće biti tek spoljni predmeti u svetu, biće uklopljene u nas same i našu prirodnu sredinu, glatko nas povezujući i utapajući nas u gradove u kojima živimo”, kaže Alesandro Voto, istraživač iz američkog Instituta za budućnost, “trusta mozgova” iz Silikonske doline.
Medicinski senzori verovatno će masovno biti ugrađivani u ljudsko telo,  povezujući podatke iz fizičkog okruženja sa onima iz zdravstveng sistema, te će korisnici biti obavešteni o promenama vitalnih signala ili drugim potencijalnim opasnostima, kao što su srčani udar ili hipoglikemija.
Sa napretkom na polju bionike, povezanost ljudi i mašina postaće sasvim prirodna. Već danas, bionički udovi omogućavaju da ljudi, posle amputacije ili paraplegičari, telepatskim putem kontrolišu fizičke parametre. Možda ćemo u budućnosti biti u stanju da kontrolišemo život u gradovima samo pomoću uma, a možda će važiti i obrnuto.  
Ta duboka i složena povezanost “prilagodiće svet potrebama njegovih različitih stanovnika i reprogramirati materijale, mašine i biološke  sisteme koji sačinjavaju svakodnevni život”, kaže Voto. Većina stručnjaka saglasni su sa navedenom prognozom, ali ukazuju da će mnogi ipak ostati van pomenutog kruga, bilo po sopstvenom izboru ili iz ekonomskih razloga.

V.Bosanac

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"