MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 84
Planeta Br 84
Godina XV
Maj - Jun 2018.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA

 

V. Bosanac

Život u 22. veku

Hrana budućnosti

Porcija algi ili 3D krompirića?

Da li će se kroz nekoliko decenija na ljudskoj trpezi naći nešto od namirnica koje danas koristimo? Da li će hrana izgledati i mirisati kao sada, i kakvih će biti novina? Naučnici nastoje da predvide kako obezbediti dovoljne količine kvalitetne hrane budućim generacijama.    

TEMA BROJA U bliskoj budućnosti, za svega tridesetak godina, na Zemlji će živeti dve i po milijarde ljudi više nego što nas danas ima, praktično još po jedna Indija i Kina. Kako sve njih nahraniti? Naučnici su skoro jednoglasni: algama, insektima i mesom uzgajanim u laboratoriji.
Ujedinjene nacije upozoravaju da će biti neophodno udvostručiti sadašnju proizvodnju hrane: na svetu danas živi milijarda hronično gladnih ljudi, sve je manje nedirnute zemlje, klimatske promene mogu samo da otežaju gajenje poljoprivrednih kultura, preterano ribarenje već sada ugrožava okeane, a većem delu čovečanstva preti rastuća nestašica vode.
Takozvana "zelena revolucija" - masovno korišćenje hibridnog semena i hemijskih pesticide - dala je rezultat pre otprilike pola veka, ali je čovekova okolina platila veliku cenu. Mada se danas proizvodi  maltene duplo više hrane nego samo jednu generaciju pre, treba imati u vidu da se pritom koristi tri puta više vode iz reka i podzemnih izvora.

Alge

Veliki broj naučnika rešenje vidi u osnivanju komercijalnih farmi algi. Alge su prosti jednoćelijski organizmi koji mogu brzo da rastu na moru, u zagađenoj vodi, čak i na mestima sasvim nepovoljnim za useve kojima se hrane ljudi. Velike kompanije sada istražuju kako da pređu na ulje od algi - velika sredstva se ulažu u osvajanje novog tehnološkog postupka.
Pod optimalnim uslovima, tvrde naučnici, komercijalne farme algi bi mogle da daju oko 20-40.000 l ulja na 0,40 ha, u poređenju sa samo 1.323 l etanolskog biogoriva na 0,40 ha, sa usevima poput kukuruza. Uz to, algama bi mogli da se hrane milioni životinja, a mogle bi da služe i za đubrenje zemljišta. Tako bi se godišnje uštedele milijarde litara vode za navodnjavanje. 
Alge se nalaze na dnu lanca ishrane i od davnina se koriste na trpezama u Japanu i Kini. Služe takođe za đubrenje i poboljšanje kvaliteta zemljišta, i kao hrana domaćih životinja. Mogu biti krupne i mikroskopski male, u stanju su da vežu CO2 iz atmosfere i mogu biti osnov za dobijanje masti, ulja, šećera. Predstavljaju hranu i sićušnim  račićima i džinovskim plavim kitovima. One su osnova života i predstavljaju budućnost ishrane, nagalašavaju naučnici.

Veštačko meso

Po izgledu je kao meso koje se danas jede, ali ne potiče ni od jedne životinje sa planete Zemlje. Reč je o mesu uzgojenom u ogromnim kontejnerima, na bazi matičnih ćelija.
Naučnici smatraju da je suštinski važno pronaći zamenu za meso ne samo stoga što su pripadnici zapadne kulture navikli na njega već i zato što se ono sve više jede svuda, pogotovu u zemljama koje beleže ubrzani privredni rast. To povećava seču šuma pošto se mora stvoriti novi  prostor za gajenje useva i domaćih životinja. Stoka sada koristi gotovo četvrtini svih obradivih površina, a gajenje useva za stočnu hranu “uzima” dodatnih 25%. U SAD, na primer, gotovo 70% gajenih žitarica namenjeno je stočnoj hrani.
U Evropi su u toku obimna istraživanja veštačkog mesa: stručnjaci u Holandiji i Velikoj Britaniji uspeli su da u laboratoriji dobiju jestivo “meso” na bazi matičnih ćelija. Mada bi veštačka šnicla ili hamburger mogli relativno brzo da stignu na tržište, verovatno bi bili krajnje bezukusni. Mesu na koje smo navikli u ishrani, krv i masnoća daju boju i ukus; mada su izolovane matične ćelije za krv i mast, spojiti sve to u jedno je spor, složen i veoma skup proces.
S druge strane, veštačko meso sigurno odnosi pobedu u pogledu očuvanja čovekove okoline: njegova proizvodnja zahteva mnogo manje vode, struje i zemljišta nego proizvodnja “pravog” mesa. Veštačka varijanta pobeđuje i u sferi etike: sadašnje masovno gajenje životinja za ljudsku ishranu ne odvija se u uslovima povoljnim za životinje - daju im se hormoni rasta i antibiotici, što izaziva sve veće kritike i strahovanja.

Novi  usevi

Verovatno je malo ljudi čulo za Kineza po imenu Džikang Li, ali će istorija ovog uzgajivača biljaka možda označiti kao jednu od najvažnijih ličnosti 21. veka. Nakon 12-godišnje saradnje sa kineskom Akademijom poljoprivrednih nauka i Međunarodnim institutom za pirinač na Filipinima, on i njegov tim razvili su "zeleni super pirinač": ne samo što daje više zrna, nego su ona otpornija na sušu, poplave, slanu vodu, insekte i biljne bolesti.
To je postignuto bez genetskog inženjeringa: Džikang Li je radio sa stotinama istraživača i farmera u 16 zemalja, a koristio je samo tehnike konvencionalnog uzgajanja biljaka da bi ukrstio preko 250 vrsta pirinča.  "Zeleni super pirinač" bi samo u Aziji mogao da poveća prinose da se ishrani još 100 miliona ljudi.
Treba podsetiti da je, u proteklih 20 godina, najveći deo sredstava namenjenih istraživanjima dobila oblast genetskog inženjeringa. Mada je  agrohemijska industrija obećala svetu nove useve obogaćene vitaminima, enzimima i zdravim masnim kiselinama, kukuruz otporan na sušu i useve koji mogu da zadrže ugljen-dioksid, rezultati u praksi nisu bili toliko spektakularni. Oko 10% obradivih površina u svetu pre par godina bilo je zasađeno genetski modifikovanim (GM) usevima, ponajviše kukuruzom, uljanom repicom i sojom i - najveći deo poslužio je kao stočna hrana.

Zelena pustinja

Jedna od dobrih ideja za sigurniju budućnost je ozeleniti priobalne pustinjske predele poput onih u Čileu, Kaliforniji, Peruu ili na Bliskom istoku, i to korišćenjem slane vode.
Britanski pronalazač Čarli Peton ponudio je rešenje u vidu prostranih staklenih bašti koje bi koristile morsku vodu. Reč je o jednostavnom principu: u prirodnom ciklusu kruženja vode, sunce zagreva morsku vodu, ona isparava, para se hladi i formira oblake i na zemlju se vraća u obliku kiše. Petonove bašte se zasnivaju na sličnom principu: topao pustinjski vazduh se pre uvođenja u staklenik hladi, a potom mu se vlaga povećava uz pomoć morske vode. Taj vlažni vazduh u stakleniku povoljno deluje na biljke i, na kraju, dospeva u evaporator. U dodiru sa mnoštvom cevi punim hladne morske vode, kondenzuje se i skuplja kao slatka voda. Pošto se u stakleniku proizvodi bar petostruko više vode nego što je potrebno njegovim biljkama, preostale količine vode bi se mogle koristiti za navodnjavanje okolnog zemljišta i drugih useva.   
Jednostavan, istovremeno veoma ambiciozan plan je i stvaranje Velikog zelenog zida u Africi. Zelenu zonu bi činila šuma široka 15 km, dugačka 7.775 km, koja bi se protezala od Senegala na zapadu do Džibutija na istoku Afrike. Obuhvatila bi 11 zemalja koje podržavaju projekat verujući da bi taj šumski pojas pomogao da se zaustavi širenja Sahare na jug, uspori erozija tla i brzina vetrova; pomogao bi da kišnica dospe u dubinu zemlje i da nastanu mikroklimatski uslovi pogodni za gajenje voća, povrća i useva.

Insekti

TEMA BROJA Skakavci, pauci, ose, crvi, mravi i razne bube nisu uobičajeno jelo na trpezama u Evropi i Severnoj Americi, ali se najmanje 1.400 vrsta insekata uveliko jede širom Afrike, Latinske Amerike i Azije.
Mnoge bube su bogati izvori proteina, sadrže malo masnoća i holesterola, a mnogo kalcijuma i gvožđa; uz to, farme insekata zahtevaju mali prostor i čine manje štete čovekovoj okolini: insekti su efikasniji u pretvaranju biljne biomase u jestivo meso nego stoka, emituju manje gasova staklene bašte i mogu da žive na hartiji, algama i industrijskom otpadu, koji se inače baca.
Zato stručnjaci predviđaju da će, oko 2050, ljudi jesti mnogo manje mesa a mnogo više insekata nego danas. I ne samo to: na raspolaganju će im biti table superhrane inspirisane onim što koristi NASA, zatim 3D odštampane porcije za pojedinačne porudžbine i - mnogo kelja.
Stanje u svetu nateraće veliki broj ljudi da postanu vegetarijanci ili vegani. “Kako cena uzgoja stoke bude rasla, ješćemo sve manje govedine a sve više ribe”, kaže profesor Šinan Harpaz, iz Centra Volkani u Izraelu (Beit Dagan).
Harpaz predviđa da će se akcenat pomerati ka genetskom inženjeringu u nastojanju da se nahrani sve veći broj ljudi u svetu. Dobijaćemo useve otpornije na pošasti i viruse, a hrana će izgledati isto kao danas.
Ovaj stručnjak tvrdi da će funkcionalnost hrane prevladati nad njenim izgledom. “Funkcionalna hrana,” poput njenih prirodnih pandana (recimo, riba bogata omega-3 kiselinama), biće dizajnirana tako da bude nutritivno pogodna za one koji vode računa o zdravlju, a to se može očekivati već 2050. Primera radi, biće moguće u samoposlugama kupiti proizvode primerene svakom segmentu stanovništva: za žene, muškarce, starije osobe, bebe. Nauka će biti u stanju da odredi najbolji nutritivni profil za svaku demografsku grupaciju i za svakog pojedinca.
“Kada budemo imali potpunu sliku ljudskog genoma, znaćemo kako da proizvedemo hranu koja će bolje da zadovolji sve naše potrebe”, ističe profesor Joram Kapulnik, direktor Centra Volkani. Kada roditelji, na primer, budu spremali deci sendviče za izlet ili školu, koristiće bazu nutritivnih podataka da bi znali šta je najbolje za svako pojedino dete, uzimajući u obzir dovoljnu količinu vitamina, potencijalne tegobe sa varenjem i mnoge druge detalje. “Hrana će biti skuplja”, napominje ovaj stručnjak, “ali će biti krojena po meri svakog od nas.”

3D štampač kao kuvar

TEMA BROJA Širokoj dostupnosti takve hrane doprineće i 3D štampači, koji će možda  preuzeti glavnu ulogu. “Hrana će izgledati isto kao danas, ali će biti dobijena 3D štampom shodno ličnim zahtevima”, predviđa Kapulnik. Imaćemo ukuse i boje po sopstvenom izboru, i sastojke odabrane na osnovu saveta lekara ili ličnih potreba u ishrani.
Štampanje 3D tehnikom uživa sve veću popularnost u današnjem svetu i koristi se za “pravljenje” odeće, proteza za udove, muzičke instrumente i prototipove automobila. Pojedinci i firme mogu brzo i lako da dobave šta im je potrebno uz pomoć 3D printera.
Jedan broj naučnika uveren je da će 3D štampač u kuhinji postati uobičajen kao što su danas mikrotalasna rerna ili blender. Postupak je  jednostavan: odaberete recept i stavite u printer sirove sastojke (svojevrsno “mastilo” za štampač). Možete da pustite mašti na volju i menjate originalni recept, i da kreirate jelo kakvo god želite. Dodajte, recimo, zdrave sastojke poput proteina iz algi, supstance iz cvekle, insekte i mnogo šta drugo. 

Prednost 3D printera je i u tome što ne prave štetu prirodnoj sredini: smanjila bi se potreba za tradicionalnim gajenjem, transportom i pakovanjem hrane. Ima, međutim, mišljenja da bi 3D štampači u ovoj sferi doneli mnogo nevolja: nestao bi veliki broj radnih mesta, naročito onih vezanih za uzgoj, transport i pakovanje hrane. Kafići i restorani, omiljeni u celom svetu, mogli bi da izgube svoju ulogu i goste. Uz to,  pripremanje hrane i zajednički obroci sa porodicom i prijateljima predstavljaju veoma lep doživljaj, osećaj pripadanja i vezanosti za bližnje i tradiciju. Šta će se sa tim desiti ako se hrana bude pravila pritiskom na dugme?

TEMA BROJA

 


 



 

 

 

V. Bosanac

 

 









Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters


»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 78
Planeta Br 78
Godina XIV
Maj.2017 -Jun.2017.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2018 PLANETA