MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 83
Planeta Br 79
Godina XV
Mart - Maj 2018.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA

 

Ptice – Uporni detlić

Milion udaraca glavom na dan

Familija Picidae obuhvata više od 180 vrsta ptica koje nazivamo detlićima, dok se na našim prostorima može naći 7 vrsta i to: veliki šareni detlić, seoski , srednji, mali, planinski, lilfordov i troprsti detlić. Glavne odlike ove ptice su oštar i jak kljun, kao i veoma dugačak jezik u obliku vrha strele, koji joj u sadejstvu omogućavaju da iz stabala i grana izvlači insekte, larve i crve. Slabi su letači i, iako ceo svoj život provode u krošnjama, slabi su penjači jer, zbog dva para prstiju (prednjih i zadnjih) , ne mogu da vise naglavačke, što većina ptica može bez ikakvih problema. 

TEMA


 

Mogu se naći na svim kontinentima, osim u Australiji. Poznati su kao samotnjaci i, osim tri specifične podvrste, spadaju u stanarice, dakle: ne migriraju. Najveći, kraljevski detlić iz Meksika sa svoja čitava 53 cm i, nešto manji, kubanski plavobeli detlić danas se smatraju izmurlim, pa je titula najvećeg detlića pripala severnoameričkom crvenokrestom detliću koji naraste do 49 cm, za razliku od najmanjeg, patuljastog koji ne preraste 8 cm. Osobina ove ptice po kojoj je svi prepoznajemo - jako lupanje kljunom - krije niz zanimljivih činjenica. Kada bi čovek istom jačinom udarao glavom u drvo, pretrpeo bi ozbiljne posledice i to, od gadnih glavobolja preko odvojenih mrežnjača do jakog potresa mozga. Istraživanja su pokazala da su oči detlića čvrsto pričvršćene uz pomoć kosti i okolnog tkiva, za razliku od ljudskih koje se pomeraju unutar očne duplje. Mnogi bi pomislili da bi zato i lobanja ove ptice morala da bude izuzetno čvrsta.

Međutim, ona spada među najmekše od svih ptica, baš da bi se izbegle povrede mozga , koji je izuzetno mali i teži tek par grama. Pri svakom udarcu, glava ove malene ptice trpi opterećenje od 1 kg, a sposobna je da ih nanose brzinom od neverovatnih 25 udaraca u sekundi, što bi prostom računicom iznosilo skoro milion puta za jedan dan! Oči ove ptice su prilagođene njenom načinu ishrane. Naime, da bi izbegao da mu delići kore upadaju u oči, detlić ih instinktivno zatvara milisekund pre udarca. Sva ova brzina zahteva veliki utrošak energije pa, sami tim, detlić veći deo dana provede osećaju i glad. Takođe, pogrešno je mišljenje da ova vrsta ptica kljuca drveće samo u potrazi za hranom - ona to čini i da bi obeležila svoju teritoriju , ali i da bi pronašla partnera. Neretko će u sezoni parenja udarati i po limenkama i metalnim površinama kako bi ljubavni zov bio što glasniji. Ove ptice se gnezde u šupljinama u drveću, onim koje pronađu i onim koje same izdube. Slično vevericama, ujesen mogu da naprave do 400 šupljina u kojima će kriti žireve i ostalo zrnevlje. Kada ženka snese jaja, mužjak je taj koji će ležati na njima i biće zajedno sve dok se ptići ne ispile, a tada se razdvajaju. Životni vek detlića kreće se od 4 do 30 godina, u zavisnosti od vrste

TEMA



 

 

 

 

 









Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters


»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 78
Planeta Br 78
Godina XIV
Maj.2017 -Jun.2017.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2018 PLANETA