TEMA BROJA
Ptice – Uporni detlić
Milion udaraca glavom na dan
Familija Picidae obuhvata više od 180 vrsta ptica koje nazivamo detlićima, dok se na našim prostorima može naći 7 vrsta i to: veliki šareni detlić, seoski , srednji, mali, planinski, lilfordov i troprsti detlić. Glavne odlike ove ptice su oštar i jak kljun, kao i veoma dugačak jezik u obliku vrha strele, koji joj u sadejstvu omogućavaju da iz stabala i grana izvlači insekte, larve i crve. Slabi su letači i, iako ceo svoj život provode u krošnjama, slabi su penjači jer, zbog dva para prstiju (prednjih i zadnjih) , ne mogu da vise naglavačke, što većina ptica može bez ikakvih problema.
Mogu se naći na svim kontinentima, osim u Australiji. Poznati su kao samotnjaci i, osim tri specifične podvrste, spadaju u stanarice, dakle: ne migriraju. Najveći, kraljevski detlić iz Meksika sa svoja čitava 53 cm i, nešto manji, kubanski plavobeli detlić danas se smatraju izmurlim, pa je titula najvećeg detlića pripala severnoameričkom crvenokrestom detliću koji naraste do 49 cm, za razliku od najmanjeg, patuljastog koji ne preraste 8 cm. Osobina ove ptice po kojoj je svi prepoznajemo - jako lupanje kljunom - krije niz zanimljivih činjenica. Kada bi čovek istom jačinom udarao glavom u drvo, pretrpeo bi ozbiljne posledice i to, od gadnih glavobolja preko odvojenih mrežnjača do jakog potresa mozga. Istraživanja su pokazala da su oči detlića čvrsto pričvršćene uz pomoć kosti i okolnog tkiva, za razliku od ljudskih koje se pomeraju unutar očne duplje. Mnogi bi pomislili da bi zato i lobanja ove ptice morala da bude izuzetno čvrsta.
Međutim, ona spada među najmekše od svih ptica, baš da bi se izbegle povrede mozga , koji je izuzetno mali i teži tek par grama. Pri svakom udarcu, glava ove malene ptice trpi opterećenje od 1 kg, a sposobna je da ih nanose brzinom od neverovatnih 25 udaraca u sekundi, što bi prostom računicom iznosilo skoro milion puta za jedan dan! Oči ove ptice su prilagođene njenom načinu ishrane. Naime, da bi izbegao da mu delići kore upadaju u oči, detlić ih instinktivno zatvara milisekund pre udarca. Sva ova brzina zahteva veliki utrošak energije pa, sami tim, detlić veći deo dana provede osećaju i glad. Takođe, pogrešno je mišljenje da ova vrsta ptica kljuca drveće samo u potrazi za hranom - ona to čini i da bi obeležila svoju teritoriju , ali i da bi pronašla partnera. Neretko će u sezoni parenja udarati i po limenkama i metalnim površinama kako bi ljubavni zov bio što glasniji. Ove ptice se gnezde u šupljinama u drveću, onim koje pronađu i onim koje same izdube. Slično vevericama, ujesen mogu da naprave do 400 šupljina u kojima će kriti žireve i ostalo zrnevlje. Kada ženka snese jaja, mužjak je taj koji će ležati na njima i biće zajedno sve dok se ptići ne ispile, a tada se razdvajaju. Životni vek detlića kreće se od 4 do 30 godina, u zavisnosti od vrste
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|