TEMA BROJA
Dr Ana Paunović
Ptice – Ispod frakova
Ptice, a ne lete!
Većina ljudi povezuju pingvine sa Antarktikom (Južnim polom), mada su mnogo šire rasprostranjeni u Južnoj Americi, Južnoj Africi, Australiji i Novom Zelandu. Vrsta koja se može naći najsevernije je galapagoski pingvin, koji živi u blizini ekvatora? Postoji između 16 i 20 vrsta pingvina. Naučnici ne mogu da se slože oko tačnog broja, mada se najčešće pominje 17 vrsta. Većina pingvina nema dugačak kljun. Ove životinje nemaju zube, ali imaju izraštaje na jeziku i grlu nalik zubićima čiji je vrh usmeren ka nazad, što im pomaže u gutanju klizavog i ljigavog plena. Kao ni većina ptica, ni pingvini nemaju ušnu školjku, a sluh im je odličan! Noge im se nalaze sasvim pozadi pa mogu jedino da stoje uspravno oslanjajući se na rep.
20 minuta bez vazduha
Pingvini spadaju u grupu ptica koje ne mogu leteti. Izgubili su tu sposobnost pre više miliona godina. Ali, njihova moćna peraja nalik na krila i zbijeno, hidrodinamično telo čini ih vrhunskim plivačima. Pingvini su među svim pticama najbrži plivači a mogi veoma duboko da rone. Ove životinje iskaču iz vode u jurnjavi za plenom iz jednog praktičnog razloga: time se njihovo perje puni vazdušnim mehurićima, što smanjuje trenje između tela i vode i olakšava plivanja. Pošto rone, perje im pokriva i zatvara ušni otvor. Kod carskih pingvina, koji mogu da zarone dublje od 500 m, rub spoljašnjeg uha je uvećan i zatvara uho kako bi ptica mogla da izdrži pojačan pritisak na dubinama. Carski pingvini mogu da rone duže od 20 minuta bez uzimanja vazduha.
Još malo pa kao čovek
Pošto neke vrste žive u surovom prirodnom okruženju, za toplotnu izolaciju imaju, prvo, do 3 cm debeli sloj masnoće, iznad koje su složena tri reda vodonepropusnog, gusto prepletenog i po celom telu ravnomerno raspoređenog perja. Perje je svetlo na stomaku, a tamno plavo-sivo (koje se preliva u crno) na leđima. To im omogućava odličnu kamuflažu u moru. Mlade životinje su uglavnom pokrivene jednobojnim paperjem, sivim ili smeđim, a samo neke vrste imaju bele bokove i trbuh. Carskih pingvin, najveći od svih pingvina, može da naraste preko 1 m i da teži do 40 kg. Drugo mesto zauzima kraljevski pingvin. Patuljasti pingvin je najmanji među pingvinim - može da naraste do 30 cm, a teži do 1,5 kg. Žutooki pingvin je najređa vrsta pingvina; procenjuje se da ih je ostalo manje od 5.000. Ima ih samo duž jugoistočne obale Novog Zelanda i okolnih ostrva.
Desalinizacija u telu
Pingvini se sporazumevaju zvukovima koji podsećaju na zvuk trube. Neki puštaju glasove poput magarećeg njakanja, pa se jedna vrsta zbog toga zove „magareći” pingvin. Međutim, pod vodom, pingvini ne puštaju glasove i mogu da komuniciraju govorom tela. Pingvini su mesožderi koji plen love u moru. U zavisnosti od vrste, hrane se različitim morskim životinjama: ribama, lignjama, škampima, rakovima. Pingvini bolje vide pod vodom nego u vazduhu, što im olakševa uočavanje plena. Ove životinje imaju čudesnu sposobnost da pretvaraju slanu vodu u pijaću. Ako su u vodi, utoljavaju žeđ vodom iz uhvaćenog plena ili pijući male količine slane morske vode; pomoću žlezde tik iznad očiju uklanjaju višak soli iz krvi, a so potom izbacuju kroz nozdrve. Pingvini su društvene ptice; njihove kolonije tokom sezone razmnožavanja broje na desetine hiljada ptica.
Generacije pingvina mogu da koriste ista gnezda hiljadama godina, a gnezde se u velikim jatima. Pingvini kradu jedan od drugog materijal za pravljenje gnezda, ponekad i jaja. Ako to primeti, pingvin će pojuriti za „kradljivcom”. Ali, dok bude pokušavao da stigne prestupnika, ostali će mu pokrasti kamenčiće od kojih je napravio svoje gnezdo, tako da mora dobro da proceni šta će pre. U zavisnosti od vrste, pingvini može da živi 15-20 godina. Od toga čak tri četvrtine vremena provede u moru.
Dr Ana Paunović
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
