TEMA BROJA

Ptice – Globalna temperatura i lanac ishrane

Dijeta za morske vrance

Naučni tim, koji obuhvata i istraživače sa Univerzitetske Škole za istraživanje životne sredine, proučavao je vrste ribe kojom se hrane mladunci morskog vranca u prirodnom rezervatu na ostrvu Mej, u Škotskoj. Period izučavanja trajao je od 1985. do 2014. godine. Potom su skupili i analizirali uzorke izbačene hrane iz gnezda vranaca svake godine, ukupno tri decenije. To im je omogućilo da utvrde kojim su vrstama price hranile svoje potomke. Kombinovanjem te ishrane s modernim statistič- kim tehnikama i podacima iz životne sredine u kojoj se kolonija nalazila (vetar, kiša, temperatura, zastupljenost planktona), istraživači su uspeli da identifikuju trendove u sastavu ishrane i istraže faktore po kojima ova ptičija populacija bira hranu. U jelovniku je najzastupljenija bila evropska jegulja, u periodu osamdesetih godina prošlog veka. Međutim, nedavno je utvrđeno da je broj tih riba u ishrani vranaca značajno opao. U toku istog perioda povećao se broj drugih vrsta riba na meniju, uključujući bakalara. Šta pokazuju dobijeni rezultati?

Sve brže zagrevanje vode u Severnom moru je mogući okidač unošenja raznolikih promena u ishrani ptica. Njihov rezultat pokazuje da naglo zagrevanje temperature vode u Severnom moru može biti uzrok ovih promena u ishrani. Dakle, ili je u pitanju smanjena dostupnost jegulja ili morski vranci dolaze u kontakt s novim vrstama na koje zagrevanje okeana pozitivno utiče. Na dnevnom nivou, količinu jegulja u ishrani određuje snaga vetra (što je vetrovitiji dan, to je količina pojedenih jegulja manja). Vetar utiče na sposobnost vranaca da lete i hvataju plen. Ričard Hauels, stručnjak sa Univerziteta, koji je sproveo ovo istraživanje, istakao je da je njegov tim uspeo da dokaže promenu u ishrani ovih ptica koristeći jedan od skupova podataka koji se najduže koristi u proučavanju. On je potvrdio da je razlog: zagrevanje Severnog mora u protekle tri decenije. Istraživanje će pomoći u razumevanju stvari koje utiču na ishranu kod morskih vranaca. Suština je u tome što je dokazano da i dugoročne i kratkoročne vremenske promene utiču na sastav ishrane kod ovih ptica. Dakle, postoje i dugoročne i kratkoročne posledice. Inače, vranci su fleksibilniji od drugih vrsta u pogledu mesta gde se hrane i izbora hrane u odnosu na druge vrste morskih ptica koje žive u istom regionu (na primer, galebova i njorki). Stoga najnovija studija može imati značajan uticaj na istraživanja o drugim morskim pticama te oblasti, koje možda neće moći tako lako da se prilagode novim uslovima i promene način ishrane.

Evropski kormorani su veličine guske, tamne boje s dugim vratom. Slični su kormoranima ali su manji i mršaviji. Za razliku od svojih rođaka kormorana, retko se viđaju na kopnu. U Velikoj Britaniji se razmnožavaju u primorskim mestima, najviše na severu i zapadu. Preko polovine ukupne populacije može se naći na manje od 11 mesta, što ih čini ugroženom vrstom. Ujedinjeno Kraljevstvo je najveće globalno uporište morskih vranaca. U 2000. godini je ukupno 34 procenta globalne populacije morskog vranca bilo u Britaniji. Međutim, do 2015. populacija je opala za trećinu. Bitan faktor za opadanje broja ptica su surovi vremenski uslovi. Ali, razumevanje promena u ishrani u toku ovog perioda je suština ako želimo da očuvamo ovu vrstu životinje u budućnosti. 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"