IŠČEZLE VRSTE
O. K.
Pulmonoscorpius
Močvarni džin pun otrova
kropije spadaju u paukolike zglavkare. Odlikuju ih osam nogu, rep nagnut ka napred sa otrovnom žaokom na kraju, dugi nastavci koji se završavaju organskom tvorevinom koja ima oblik klešta, srednji deo tela (mezozoma) i glaveno-grudni region (prozoma). U to davno doba živeo je predstavnik ove životinje Pulmonoscorpius kirktonensis čiji se taksonomski naziv može prevesti kao: plućna ili dišuća škorpija. Bio je deo familije Centromachidae. Dostizao je veličinu do 70 cm, od glave do vrha pozadine repa. To znači da je to druga najveća škorpija svih vremena, posle jedne vrste koja je postojala u siluru, oko sto miliona godina ranije. Po građi znatno podseća na škorpije našeg vremena.
Džinovski izgled je, po svemu sudeći, bio uzrokovan većom koncentracijom kiseonika u vazduhu, što je odlika čitavog geološkog perioda karbon. Tada je nivo kiseonika bio za preko 60 procenata veći nego u naše doba. Sve životinje su mogle da se kreću sa vrlo malim utroškom energije. Otuda su ovi paukoliki zglavkari bili u stanju da prilično brzo prelaze znatna rastojanja. Činjenica da su im i oči bile veoma krupne navodi na zaključak da su se, u odnosu na svoje današnje uzorke, znatno više oslanjali na čulo vida pri lovu. Plen su ubijali otrovom iz repa (mala klešta i debeli rep podrazumevaju jači otrov kod škorpija). Žrtvu su napadali iznenada, iz zasede. Potom su je ubadali dokle god je davala znake života. Na kraju su isisavali sve telesne tečnosti iz mrtvog plena. Živeli su isključivo na kopnu, i to u močvarama, što je veoma netipično stanište za škorpije. Fosilni ostaci Pulmonoskorpiusa su nađeni u centralnom delu Škotske, 1994. godine. To je pošlo za rukom engleskom naučniku Endruu Džeramu koji je i imenovao vrstu.
Na pronađenom ostatku, najviše su zastupljeni delovi spoljašnjeg, zaštitnog sloja. Ti delovi su dobro očuvani tako da omogućavaju da se stekne jasnija predstava o ovoj vrsti škorpija u odnosu na ostale, srodne vrste koje su živele u karbonu. Moguće je da su, u okviru roda Pulmonoscorpius, bile još dve vrste. Najverovatnije su se hranili manjim kopnenim kič- menjacima, odnosno četvoronošcima poput pojedinih vodozemaca i gmizavaca, kao i manjim beskičmenjacima. Njihova ishrana je gotovo sigurno bila. S druge strane, oni su takođe bili deo ishrane vodozemaca. Veće prisustvo kiseonika je, pored svih prednosti, sa sobom nosilo pretnju po opstanak faune u karbonu, kada je često dolazilo do šumskih požara. Otuda se pretpostavlja da je to jedan od bitnijih uzroka nestanka ove vrste. Ipak, glavni razlog za izumiranje ovog krupnog stvora zastrašujućeg izgleda je promena klime, tj. uništene močvarne šume u kojima je živeo. Ova životinja je postala deo popularne kulture. Neretko je tema dokumentarnih filmova i serija posvećenih drevnim, iščezlim vrstama kao i akcionih video-igara
O. K.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
