MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 82
Planeta Br 79
Godina XV
Januar - Februar 2018.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 119
Sept. 2024g
Br. 120
Nov. 2024g
Br. 117
Maj 2024g
Br. 118
Jul 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA

 

Više akumulatorskih stanica nego pumpi

Kineske vlasti koriste termin “nova energetska vozila”. Do prošle godine, prodato je više od pola miliona električnih automobile, od čega je većina domaće proizvodnje. Vlada u Pekingu donirala je 15 milijardi dolara najvećim kompanijama u zemlji koje se bave baterijama i automobilima. Pokreće se proizvodnja takvih vozila u dvadesetak kineskih gradova pošto gotovo 70 procenata zagađenja u velikim gradovima najmnogoljudnije države na svetu otpada na zagađenja koja prave klasični automobili! Zato je Kina danas najveće tržište električ- nih vozila na svetu, sa više od trećine prodatih automobila na globalnom nivou.

Kinezi planiraju da preuzmu vodeće mesto na planeti kada je reč o ovoj delatnosti. Očekuje se da broj proizvedenih baterijskih i hibridnih, električnih automobila dostigne pet miliona do 2020. godine. Tamoš- nje stanovništvo se opredeljuje uglavnom za manje automobile. Još 1986. godine pokrenut je program čiji je cilj da se podstakne oslanjanje na domaću tehnologiju u nizu oblasti. Početkom ovog milenijuma, konsultovani su i strani stručnjaci. Tako je u okviru tog šireg programa, nastao “863 EV projekat” koji, pored električnih, obuhvata i vozila na gorive ćelije. Od 2004. postoji Kinesko udruženje za električna vozila.

Reč je o esnafskoj asocijaciji koja, osim što objedinjuje aktivnosti stučnjaka u zemlji i komunicira sa vlastima o svim bitnim temama vezanim za auto industriju, promoviše svoja dostignuća kroz izložbe u zemlji i inostranstvu. Udruženje je formiralo 16 državnih kompanija. Krajem prošle decenije, odlučeno je da se u pet gradova kupcima pruži pomoć u vidu subvencija za trošak od 7000 evra, i to za baterijska vozila. Ovo je trajalo dve godine. Za hibridne automobile subvencije su bile nešto manje. 

 

 

TEMA



Iz električnog u hibridni mod

U gradu Šenženu, na jugu Kine, radi širom sveta poznata kompanija „BYD“ koja se bavi proizvodnjom raznovsnih vozila i baterija. Kada je osnivana, pre nešto više od dve decenije, pravili su akumulatore. A što se tiče baterija, spadaju u četiri najjače kompanije na svetu. U drevnoj prestonici Sian radi podružnica „BYD“ za izradu automobila još od 2003.

Prošle godine prodali su najviše elektro-automobila na svetu. Od 2008, na tržištu se našao „BYD F3DM“, hibridna limuzina. Prvo je vozilo ove vrste koje je masovno proizvedeno. U izradi te limuzine korišćene su litijumsko-fosfatne baterije, snage 16 kwh. Domet koji je „BYD F3DM“ mogao da pređe samo uz baterije iznosio je oko 60 km. Budući da je reč o hibridu, oko 500 dodatnih kilometara omogućava benzinski motor. Na krovu je imao veliku solarnu ploču koja daje energiju za razne pogodnosti poput, recimo, radija. Posedovao je glavni i pomoćni električ- ni motor i regenerativno kočenje. Mogao se prebacivati iz električnog u hibridni mod.

 

Po ujediniteljskoj dinastiji

Manjak akumulatorskih stanica je svuda ozbiljan problem ove industrije. Baterije mogu da budu nepouzdane i da prilično koštaju, što je u velikoj meri uticalo na slabu prodaju „BYD F3DM“ limuzine, koja je obustavljena pre četiri godine. Nešto savršeniji model „BYD ćin“, hibridna limuzina, trebalo je da zameni „F3DM“ koji nije uspeo da se probije na tržištu. Njegov prototip je predstavljen 2012. godine. Nazvan je po kineskoj ujediniteljskoj dinastiji Ćin. Potpuno električna varijanta ovog automobila nosi naziv „BYD Ćin EV300“ i puštena je u prodaju pre godinu i po dana.

Dostiže brzinu od 150 km/h dok joj je opseg 300 km. Vrlo brzo ovo vozilo sa zvučnim istorijskim nazivom moglo je da se kupi i u Kostariki. Znatno je privlač- niji kupcima od svog prethodnika u odnosu na koga koristi manje i lakše baterije. Dosad je prodato oko 70 hiljada limuzina, što je najprodavanije električno vozilo svih vremena u svetu. Opseg kretanja hibrida je oko 70 km. Maksimalna brzina iznosi 185 km/h. Ima dva LCD ekrana na komandnoj tabli, i to u TFT varijanti. Ispod je omanji robot sa kamerama. Nudi niz pogodnosti poput telematike i bežičnog interneta

 

HIBRIDNI LIF I AKORD

„Nisan leaf“ je najprodavanije vozilo u Japanu u svojoj kategoriji. To je hečbek, verovatno najpoznatiji i najnagrađivaniji u svetu od svih japanskih modela te vrste. Kompanija „Nisan“ je iz Jokohame. Prvi koraci na polju električnih automobila načinjeni su krajem prošlog i početkom ovog milenijuma - ali bez većeg odjeka i uspeha. Tek su sa „nisam leaf“ stekli svetski ugled. Posebna odlika su farovi sa svetlećom (LED) diodom koji preusmeravaju tok vazduh i olakšavaju vožnju tokom jakog vetra; baterije su litijumsko-jonske, 24 kwh. Postoje i pomoćne baterije, odnosno akumulator koje se zasniva na desulfaciji.

Za sledeću godinu se planira povećanje osnovnog kompleta baterija na 40 kwh. Dostiže brzinu 150 km/h. Opseg kretanja najnovijeg modela biće 240 km, a ima 147 ks. Prtljažnik je sve veći sa protokom vremena. Kod modela “nisan leaf“ kapacitet je 370 l. Donji punjač je pomeren napred, čime se dobilo više prostora. Od velikog značaja za bezbednost je mogućnost automatskog kočenja kako bi se izbegao eventualni sudar. Tu su i razne pogodnosti poput blutut tehnologija, satelitski radio i ekran, veličine 7 inča. Bolji je kvalitet lima nego kod ranijih modela “nisan lifa“. I “Tojota“ ima svoje hibridno vozilo - „prius PHV“. Proizvodi se poslednjih pet godina. Baterija i opseg znatno zaostaju za „nisan leaf-om“. Jednako tako je i sa „Hondoma“ i njenom hibridnom verzijom limuzine „akord“.

 

TEMA




Najzahvalniji u svojoj klasi

Kineski automobilski dizajneri i inženjeri su 2014. osmislili i terenac. Nazvali su ga po još jednoj dinastiji za koju se vezuje zlatno doba njihove države - Tang. Najpre je predstavljen na svetski čuvenoj manifestaciji „AutoKina“, što je zapravo Pekinška međunarodna izložba automobila. Ima prednji i zadnji električni motor snage 150 ks. „BYD Tang“ je bio najprodavaniji električni automobil u Kini, prošle godine. Nešto manje atraktivan vozačima je električni krosover „BYD e6“, isproban kao taksi u Šenženu 2010. Sličnu primenu ima u raznim zemljama zapadne Evrope, SAD i Kolumbiji.

Predviđen je za petoro putnika dok baterije ne nanose nikakvu štetu okolini i mogu se u potpunosti reciklirati. Najveća brzina koju dostiže je 140 km/h. Sa jednim punjenjem može da pređe 300 km u uslovima gradske vožnje. Po tome je najzahvalnije od svih vozila u svojoj kategoriji. Postoji i „BYD e5“. Njegova varijanta „BYD e5 300“ je vrlo slična svom ekvivalentu kod Ćin automobila, pri čemu ono 300 upućuje na opseg kretanja. Treba istaći i luksuzne automobile „denza“ koji su ishod saradnje kineskog giganta sa nemačkim „Daimlerom AG“. Zajednička kompanija je stvorena 2010. u Šenženu. Domet „denze“, dugačke 4,5 m, iznosi 300 km. Namenjena je prodaji u velikim gradovima Kine. Može da se napuni strujom za manje od sat vremena. 

 

TEMA





Zajedno sa BMV-om

U Pekingu deluje javno preduzeće „BAIC“. Pre tri godine lansirali su na tržište limuzinu „BAIC ES 210“ koju će prodavati u 11 kineskih gradova. Takođe, planira se izgradnja čak stotinu stanica za punjenje i održavanje tog automobila. Motor ima 109 ks a dostiže brzinu od 130 km/h. Sledeće godine se pojavio „BAIC EU 260 V“ sa jačim električnim motorom i mogućnošću bržeg punjenja baterija. Posebna pogodnost je ekran osetljiv na dodir Izuzetno redak model potiče od proizvođača „Veliki zid“, u Hebei provinciji. Automobil „C30 EV“ zasniva se na jednoj limuzini od pre sedam godina. Oni prave i terenski automobil „haval M3“ koji je predstavljen 2010. Šenjang je prestonica severoistočne provincije Liaoning. Tamo je sedište kineskog proizvođača automobila “Brilians“ koji je, zajedno sa nemačkim „BMW“, stvorio luksuzni automobil nazvan „zinoro 1 E“.

Reč je o električnom krosoveru, vrlo sličnom modelu benzinskog automobila koji inače pravi „BMW“. Zasad se „zinoro“ samo može iznajmiti, i to samo u Pekingu i Šangaju. Hibridna varijanta se naziva „zinoro 60H“. Japan zaostaje za Kinom i Amerikom po pitanju proizvodnje električnih vozila. Delom, razlog je u tome što su tamošnje vlasti u većoj meri opedeljene za vozila na vodonik. Uprkos tome, u Japanu ima više akumulatorskih stanica za punjenje električnih automobila nego benzinskih pumpi, čak oko 40 hiljada, što je za 6 hiljada više nego pumpi! Tako razvijena infrastruktura izgrađena za kratko vreme garantuje Japancima treće mesto na svetu kada je reč o ovoj vrsti ekološki poželjnih automobila. Tokijska firma „Micubiši“ je prva, na tržište Zemlje izlazećeg sunca, lansirala električni automobil.

Zvaničan naziv ovog hečbeka (automobil sa zadnjim vratima usmeren na gore) je „micubiši i-MiEV“. Domaćim vozačima je na raspologanju od 2009, nakon što je predstavljen na simpozijumu u Jokohami. Ubrzo je izvezen veliki broj vozila na sve kontinente izuzev Antarktika. Ima jedan sihroni motor iznad zadnje osovine, a dostiže 130 km/h. Spada u tzv. kei-automobile, što predstavlja specifična manja vozila u Japanu koja imaju privilegovan status u njihovom društvu. Prednji i zadnji točkovi nisu ujednačeni a poseduje i sistem za njihovo blokiranje. Kočnice ima i napred i pozadi. Opseg mu je 160 km/h. 

 

Baterije pa benzin

Iz „Micubišija“ je izašao i prvi hibridni terenski automobil u svetu. Stvoren je po uzoru na „micubiši autlender“. Zvaničan naziv hibrida je „micubiši autlender P-HEV“. Poseduje dva identična električna motora na jednoj osovini dok benzinski motor biva aktiviran nakon pedesetak kilometara, kada se baterije isprazne. 


 

 

 

 

 









Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 120
Planeta Br 120
Godina XXI
Novembar - Decembar 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA