TEMA BROJA

Dr Ana Paunović

ALBINIZAM

Albinizam (latinski albus znači beo) je nedostatak ili potpuno odsustvo melanina u očima, koži, dlakama, kosi… zbog čega je mali broj životinja i ljudi neobično belo. Albinizam nastaje zbog nedostatka enzima tirozinaze. Geni albinizma (okulokutanog) se nasleđuju autozomno recesivno

U prirodi nailazimo na fascinantno bogatstvo boja. Uvek ćemo se diviti bojama paunovog repa, šarama i nijansama zmijske kože. Međutim, priroda se ponekad „našali“; kao da se ponekad umori od slikanja ili joj ponestanu boje i tada na svet dođe bela ili albino životinja. Šalu na stranu, albinizam (latinski albus znači beo) je nedostatak ili potpuno odsustvo melanina u očima, koži, dlakama, kosi… zbog čega su mali broj životinja i ljudi neobič- no beli. Oči albino životinje ponekad postaju crvene, zbog krvnih sudova, pa ih se ljudi često plaše. U slučaju da se albino primerci životinja rode u divljini, one imaju neverovatnu sreću ukoliko duže prežive.

Njihov neprijatelj broj jedan je sunce, jer vrlo lako mogu dobiti teške opekotine ili rak kože, a zbog upadljive boje, odnosne nemogućnosti kamuflaže, lakše postaju plen grabljivica. Kod albino životinja često se dešava da jedinke teže nalaze partnera za parenje, bivaju konstantno odbijane od strane drugih životinja iste vrste, izolovane, čak i ubijene, verovatno zbog nedostatka karakteristika kože, krzna, prepoznatljivih boja i šara. Albinizam kod mnogih životinja izaziva oštećenje vida, sluha ili čula mirisa. Kod albino mačaka sluh može biti oštećen, dok je kod albino pacova zbog mutacije oštećeno čulo mirisa, ali im je sluh netaknut. Kod nekih orijentalnih mačaka, kao na primer kod sijamskih, javlja se delimični albinizam.

Kod albino pasa, oči se mogu zaštiti kako ne bi došlo do oštećenja vida i slepila zaštitnim naočarima. Mora se naglasiti da nisu sve bele životinje albino. Na primer kod paunova, ukoliko nemaju crvene oči, u pitanju je samo gen za belu boja perja. Beli lavovi, beli bengalski tigar u Beo zoo vrtu takođe jesu beli ali nisu albino primerci. Beogradski zoološki vrt ima i albino životinje, npr. benetove valabije. Šta je uzrok albinizma? Melanin se sintetiše u pigmentnim ćelijama kože, melanocitima. Melanociti proizvode melanin iz aminokisiline tirozin uz pomoć enzima tirozinaze, a zatim ga deponuju u citoplazmatske vezikule, melanozomi. Kod albinizma je broj melanocita normalan, ali je poremećena sinteza melanina. Albinizam nastaje zapravo zbog nedostatka enzima tirozinaze. Geni albinizma (okulokutanog) se nasleđuju autozomno recesivno. Ne postoji lek za albinizam. Albinizam kod čoveka je podeljen na tip I i tip II.

Albinizam tip I

Kod ovog tipa postoji defekt enzima tirozinaza, koji igra ključnu ulogu u procesu sinteze melanina iz aminokiseline tirozin. Unutar ovog tipa postoji više podtipova:

Tip I-A

Jedino se kod ovog tipa sreće potpuno odsustvo melanina. Kod svih ostalih se može naći u manjim tragovima. Simptomi su: potpuno bela boja kože, često se javljaju opekotine od Sunca jer fali zaštitni pigment-melanin, kosa je svetlo plava, oči su bledo-svetloplave boje, zenica je crvenkaste boje jer se vide kapilari pošto nema pigmenta, fotofobija, strabizam (razrookost), oslabljen vid, nistagmus (nevoljni, ritmički trzaji očnih jabučica).

Tip I-B

Produkcija melanina je veoma smanjena, ali su ipak male količine melanina prisutne. Kosa je žuto-crvenkaste boje. Ostali simptomi su slabije izraženi nego kod tipa I-A

Tip I-MB

Minimalna produkcija melanina, ali je ipak prisutan.

Tip I-TS

Temperaturno senzitivna produkcija melanina. Kod ove forme, produkcija melanina zavisna je od temperature tela. Normalna temperatura tela inaktivira produkciju, međutim na ekstremitetima gde je temperatura nešto niža pigmentacija je prisutna.

Albinizam tip II

Kod albinizma tipa II enzim tirozinaza funkcioniše normalno. Uzrok ove forme je nepoznat. Okulokutani albinizam tip I je izazvan mutacijom gena na hromozomu 11, segment q14-q21. Kod tipa II je došlo do mutacije na hromozomu 15, u segmentu q11.2-q12. Učestalost okulokutanog albinizma kod ljudi je oko 1:20.000. Javlja se jednako kod muškaraca kaoi žena. Deca koja imaju albinizam, najčešće imaju roditelje koji nemaju simptome, imaju normalan ten, boju kose i očiju, ali su nosioci gena za albinizam, koji je inače recesivnog tj. nedominantnog karaktera. Albinizam potomstva se znatno češće javlja kada su roditelji u krvnom srodstvu. Ovaj poremećaj je nasledan i ne može se dobiti ni na jedan drugi način.

Poznate albino životinje

Gorila Pahulja Mužjak gorile kojeg su nazvali Pahulja stigao je u zoo vrt u Barseloni 60-tih godina prošlog veka. Pre toga bio je zarobljen u Ekvatorijalnoj Gvineji od strane krivolovaca koji su tragali za krznom. On je bio otac čak 22 bebe, od kojih nijedna nije bila albino poput njega. Septembra 2003. godine objavljeno je da boluje od teškog oblik raka kože. Hiljade ljudi došlo je da se pozdravi sa njim pre eutanazije.

Aligator Klod

Klod je najpoznatiji stanovnik Kalifornijske akademije nauka. Rođen je u zarobljeništvu. Dane provodi brč- kajući se u improvizovanoj močvari. Na početku 2016. godine, Akademija je bila pozvala javnost na proslavu njegovog 15. rođendana.

 Pingvin Visibaba

Visibaba je rođen je u Bristolskom zoo vrtu, u Velikoj Britaniji, gde je bio odlično prihvaćen od strane drugih pingvina. Uginuo je iznenada 2004. godine.

Koala Biri

Albino koala rođena je 1997. godine u San Dijegu, u zoološkom vrtu. Ime ovog mužjaka na jeziku Aboridžina znači „duh dečaka“. Kao što je uobičajeno, šest meseci nakon rođenja izašao je iz torbice svoje majke, a zaposleni u zoo vrtu bili su iznenađeni njegovom pojavom. Biri sigurno nije jedina albino koala na svetu, ali je jedina poznata naučnicima.

Albino slepi miševi

Albinizam se javlja kod raznih vrsta slepih miševa, kako kod onih koje se hrane voćem kao što je sivi listonosi slepi miš, tako i kod takozvanih vampirskih slepih miševa koji se hrane krvlju drugih životinja. 

ALBINO ŽIVOTINJE BIVAJU ODBIJANE OD STRANE DRUGIH ŽIVOTINJA ISTE VRSTE, ČAK I UBIJENE, VEROVATNO ZBOG NEDOSTATKA KARAKTERISTIKA KOŽE, KRZNA, PREPOZNATLJIVIH BOJA I ŠARA

Grbavi kit Migalo

Migalo je najčuveniji kit koji redovno, tokom sezone migracije, pliva duž istočne obale Australije. Prvi put je primećen 1991.godine, i od tada je prava svetska zvezda. Migalo toliko privlači pažnju javnosti da su mu fanovi napravili sajt posvećen samo njemu.

Albino marlin

Kapetan Huan Karlos Zamora i njegove kolege ribari Karlos Espinoza Himenez i Roberto Salinas uspeli su da naprave retke fotografije albino jedinke plavog marlina. To mistično stvorenje zamenilo je svoju svetlucavu plavo-srebrnu krljušt, tipičnu za ovu vrstu, sa čisto belom koja se veoma ističe u odnosu na plavetnilo okeana. Ribari su bili na brodu nedaleko od Kostarike, kada su ga upecali i ubrzo pustili nazad. Međutim, pre puštanja načinili su nekoliko fotografija koje su potom podelili sa ostatkom sveta.

Bela vrana

Narodna izreka „Retko kao bela vrana“ jasno ukazuje na to da su albino primerci vrana izuzetno retko sreću u prirodi; ali ljubitelji ptica koji imaju sreće da nalete na njih rado ih fotografišu.

Albino puž

Pronalazak džinovskog albino puža na Novom Zelandu bio je iznenađenje čak i za naučnike.

Leopard žaba

Obojeni rođaci albino leoparda žabe vode se pod statusom „ugroženi”.

Albino zelena morska kornjača

Ova albino kornjačica nađena je kako pliva u društvu drugi zelenih morskih kornjača na ostrvu Khram, u blizini Pataje, Tajland.

Albino kobra

Retka albino momokl kobra, odbegli ili pušten ljubimac, pronađena je u Kaliforniji nakon višednevne potrage. Na kraju je smeštena u zoološki vrtu San Dijega jer je to jedina ustanova sa protivotrovom za ovu vrstu u SAD. Nazvana je Adhira, što znači „munja“ na hindu jeziku.

Albino insekti

Albino primerci prisutni su kod raznih vrsta insekata, npr. bogomoljki, stenica, moljaca...

Albinizam kod biljaka

Pojava nedostatka pigmenta nije ograničen samo na životinje. Izostajanje stvaranja hlorofila kod biljnih vrsta se takođe naziva albinizam. U šumama Severne Amerike može se nekada pronaći potpuno belo stablo sekvoje, poznato i kao crvena sekvoja; u pitanju nije mrtva biljka već samo albino jedinka. Kod ljudi i životinja albinizam često ne pravi problem i jedinke žive sa njim, bez većih problema.

Ali za sekvoju to je veoma ozbiljan problem pošto nema hlorofila u listovima! Bez ovog zelenog pigmenta ne može se obavljati fotosintezu koja je ključna za opstanak biljke. Postavlja se pitanje: kako preživljavaju albino jedinke ove vsrte? Stvar je u tome što ovakve albino biljke odrastaju uz „majku“ tj. stablo pored sebe i ceo život pričvršćene za njihov koren kako bi isisavale njihove hranjive materije. To ih zapravo čini parazitima pa ih otuda neki nazivaju i „vampirskom“ sekvojom. Njihove “majke”, normalnastabla crvene sekvoje, spadaju u najveća stabla na planeti - mogu rasti preko 100 m a starost im može prelaziti i preko hiljadu godina. Ćerke „vampiri“ ostaju do visine od najviše 20 m i mogu živeti dugo koliko i “majka”. Zapravo, albino sekvoje su jedne od retkih primera medju biljkama gde jedinke sa takvom mutacijom uspevaju da dožive starost, te su kao takve i dalje misterija u biologiji. Do danas je pronađeno svega 25 albino primeraka crvene sekvoje.

Sujeverja

Razna sujeverja vezana su za albino životinje i ljude. Neka indijanska plemena albino životinje smatraju duhovnim bićima. Tako su tri kanadska lovca 2013. godine imali velike problem kada su ubili retkog albino losa koga pripadnici indijanskog plemena Mikmak smatraju svetom životinjom. Lovci su na kraju odlučili da kožu belog losa predaju Mikmakima kako bi mogli da je iskoriste za plemenske ceremonije i proslave. Iako zakonom nije zabranjeno loviti bele losove u toku lovačke sezone, Mikmaki smatraju da se time krši nepisano pravilo vezano za njihovo kulturno nasleđe, koje traje generacijama. U mnogim zemljama podsaharske Afrike, žrtve su napada i ubistava, a njihovi grobovi se skrnave zbog verovanja da napici i amajlije od delova njihovih tela donose sreću i bogatstvo.Veruje se da su delovi albino ljudi, poput srca, kose ili noktiju, važni za pravljenje magičnih napitaka - na primer za plodnost zemlje, da se postane nepobediv, da se pobedi na izborima ili da se dobije fudbalski meč. Prema alarmantnom izveštaju UN, delovi albino tela mogu da dostignu cenu od 2.000 dolara za jedan ud, do 75.000 dolara za celo telo. Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 13. jun za svetski dan albinizma kako bi se podigla svest o ovoj bolesti i svemu onome sa čime se ovi ljudi suočavaju u svom životu.

HIMERE

U grčkoj mitologiji, Himera je neman u Likiji, legendarna zver. Neki tvrde da je Himera imala kozje telo, zmijski ili zmajski rep i lavlju glavu. Himera je pojam u genetici koji se koristi za pojavu kada je živi organizam (najčešće životinja) sastavljen od dve ili više genetički različitih ćelija. Ove ćelije potiču od različitih zigota (zigot je upravo oplođena jajna ćelija iz koje će se razviti novi organizam). Himere među psima i mačkama veoma su retke. Himere kod životinja nastaju tako što pas ili mačka zapravo poteknu od dva embriona koji se ubrzo stope u jedan - i tako imamo jedinke nastale mešavinom dve potpuno različite individue. Odatle i čudna boja.Ove životinje su potpuno zdrave - samo se od ostalih pripadnika vrste izdvajaju miksom dve različite boje.

GENETIČKI MODIFIKOVAN ORGANIZAM (GMO) JE ORGANIZAM, BILJNI ILI ŽIVOTINJSKI, NA KOME SU PRI UZGOJU, METODOM GENETSKOG INŽENJERINGA, UNETI GENI NEKOG DRUGOG ORGANIZMA.

Ginandromorfizam

Ginandromorfizam (grč. gyne žena, andro muškarac, morphe oblik) označava postojanje muških i ženskih polnih karakteristika na raznim delovima tela iste životinjske jedinke. Najčešći se javlja kod beskičmenjaka. Nastaje zbog prisutnosti ženskih i muških hromozoma u raznim tkivima u telu, stvarajući mozaik ženskih i muških obeležja. Ginandromorf može imati bilateralnu asimetriju, pri kojoj je jedna strana organizma od mužjaka, a druga od ženke. Ovakvo stanje, osim kod leptira, nalazimo kod ptica, insekata i rakova. Mužjaci severnog ili crvenog kardinala su poznati po izrazito crvenoj boji perja, dok ženke odlikuje neugledna svetlo braonkasta boja perja. 

 HIBRIDI

Iako se različite životinjske vrste ne razmnožavaju međusobno, neke bliske vrste se ipak mogu parity. Potomci nastali ukrštanjem vrsta su skoro uvek sterilni. Divlje životinje su od pamtiveka fascinirale ljude do mere da su pomoću nauke, veštačkim osemenjavanjem, uspeli da naprave posebne hibride. Na taj način nastale su novi zanimljivi životinjski hibridi. Ligar je hibridni potomak mužjaka lava i ženke tigra. Liči na velikog tigra sa šarama. Oni su najveće mačke na svetu mešane vrste, dok je sibirski tigar najveći predstavnik čiste podvrste. Kao i tigrovi, ligeri uživaju u plivanju. Potomak mužjaka tigra i ženke lava se zove tigon. Kod biljaka je hibrid namerno dobijen potomak ukrštanjem dveju poznatih roditelja određenih genetskih karakteristika s ciljem poboljsanja kvaliteta. Poznati su brojni hibridi žitarica, voća, povrća sa mnogo većim prinosom od roditeljskih vrsta.

Genetički modifikovan organizam (GMO)

Genetički modifikovan organizam (GMO) je organizam, biljni ili životinjski, na kome su pri uzgoju, metodom genetskog inženjeringa, uneti geni nekog drugog organizma. Zakon o genetički modifikovanim organizmima Republike Srbije GMO definiše ih kao „organizam, osim ljudskog, čija je genetička osnova promenjena upotrebom tehnologije rekombinantne DNK“. Najčešće genetički modifikovani organizmi su: kukuruz, soja, uljana repa, krompir, pamuk i paradajz. Evropsko zakonodavstvo zahteva da organizmi koji su genetički tretirani budu posebno označeni.

Države kod kojih je obavezno označavanje GMO su: Japan, Filipini, EU, Švajcarska, Australija, Novi Zeland, itd. Države kod kojih nije obavezno označavanje GMO su: Rusija, Kanada, Argentina, itd. Kao prednosti upotrebe GMO-a obično se navode povećanje kvaliteta i prinosa poljoprivrednih kultura i bolja otpornost useva na bolesti, insekte i korove. GM tehnologijom se želi postići poboljšanje tolerantnosti na niske temperature ili sušu i veće iskorišćavanje trenutno degradiranog zemljišta gajenjem bolje prilagođenih poljoprivrednih kultura. Životinje daju veće prinose i veću proizvodnju mesa i mleka i otpornije su na bolesti. Nesumnjivih naučnih dokaza da je genetski modifikovana hrana štetna po zdravlje ljudi nema ali ne postoje dokazi ni da ona nije štetna. 

Dr Ana Paunović

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"