TEMA BROJA
Genetika / Redigovanje ljudskog genoma
Zasad prerano za ljudska bića
Iako se izmene na genima već koriste za spašavanje života, za sada ta tehnika ne bi trebalo da se koristi za intervencije na embrionima ili za izazivanje promena koje će biti prenete s jedne generacije na druge. Tako govore autori jednog nedavnog izveštaja o redigovanju ljudskog genoma
Redigovanje samog zametka moglo bi da bude dozvoljeno u budućnosti, pod uslovom da je na primeren način regulisano i odobreno u javnom postupku, zaključuje se u tom izveštaju. Taj dokument je sačinio engleski Odbor za redigovanje ljudskog genoma, koji čine 22 istraživača, pravnika i etičara. Terapija genima nije nova, ali je razvoj tehnike CRISPR Cas-9 uveliko olakšao promene genoma. Ta tehnika omogućava istraživačima da ciljaju specifič- no područje DNK i da dodaju ili da uklanjaju gene, što je istovremeno korisna alatka za istraživanje i tehnika koja može da leči bolesti kod ljudi.
Međutim, tretmani zasnovani na menjanju gena sadrže i određene rizike. Postoji, na primer, verovatnoća da će takva terapija imati uticaja „van ciljanog područja“ i izazvati promene i na drugim genima. Rizik će zavisiti od oboljenja i tretmana, a tvorci regulative moraju da odmere dimenzije rizika u odnosu na korisne efekte, od jednog slučaja do drugog, ističu autori.
Kreirane bebe
Rizik je veći kada je posredi intervencija na zametku. Osim posledica po neciljane oblasti, postoji verovatnoća da će pokušaji primene redigovanja gena na embrionu stvoriti mozaik tretiranih i netretiranih ćelija. „To je najčešći problem kod istraživanja na miševima“, ističe Robin Lovell-Badge (Institut Francis Crick, London), koautor izeštaja. Lovell-Badge i njegovi kolege su zaključili da bi genetske intervencije na zametku mogle da budu izvodljive na ljudima, ali tek pošto se obavi daleko više istraživanja u cilju smanjenja rizika i njihovog poređenja sa korisnim efektima. Pa i tada javnost mora da izrazi svoje mišljenje, i svaki postupak mora da bude izvođen pod strogim nadzorom.
Ovaj izveštaj ne podržava primenu ni redigovanja gena za unapređivanje ljudskih bića, ili stvaranje „kreiranih beba“ - mada samo za sada. „To je nešto što ljude ponajviše zabrinjava, što osećaju da to ne bi bilo u redu“, kaže Lovell-Badge. „To je isto kao korišćenje nedopuštenih sredstava da bi se varalo na ispitu ili u sportu“. Granica između lečenja i popravljanja je često nejasna. Ako bismo bili u stanju da snizimo holesterol neke osobe, na primer, gde bi se nalazila granica dozvoljenog? U budućnosti bi se neki aspekti popravljanja mogli smatrati prihvatljivim, kaže Lovell-Badge. „Možda će biti potrebno da izmenimo neke aspekte sopstvene psihologije da bismo se prilagodili klimatskim promenama. Ali, to je stvar promišljanja“, kaže on. „Ne kažemo da to nikada ne bi trebalo raditi.
Ali, ne za sada“. Na osnovu onog što znamo o genima i zdravlju, možda će, na primer, biti moguće da se redigovanjem gena uveća mišićna masa neke osobe. Ali za mnoge druge stvari, uključujući inteligenciju, odgovorno je stotine ili hiljade gena. Redigovanje gena u cilju poboljšanje tih osobina trenutno nije izvodljivo
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
