TEMA BROJA
Genetika
Nasleđe kao biološki sled
Genetika je izučavanje naslednosti. Naslednost je biološki proces kojim roditelji prenose izvesne gene svojoj deci ili potomstvu. Svako dete nasleđuje gene od oba svoja biološka roditelja a ti geni nose specifične osobine. Neke od tih osobina mogu biti fizičke prirode, na primer boja kose ili očiju i boja kože itd. S druge strane, neki geni mogu da nose rizik od izvesnih bolesti i zdravstvenih smetnji koje sa roditelja mogu da se prenesu na potomstvo.
Geni u ćeliji
Genetska informacija je smeštena unutar jezgra svake žive ćelije u telu. Ta informacija se može smatrati zabeleženom u knjizi, na primer. Deo te knjige sa genetskom informacijom potiče od oca, a drugi deo od majke
Hromozomi
Geni su smešteni u hromozomima. Ljudi u jezgrima svojih ćelija imaju 23 para tih malih struktura nalik na niti. Od njih, ukupno 46-23 potiču od majke a ostala 23 od oca. Hromozomi sadrže gene baš poput stranica neke knjige. Neki hromozomi mogu da nose više hiljada značajnih gena, dok neki sadrže svega nekoliko. Hromozomi, pa stoga i geni, sastoje se od hemijske supstance koja se zove DNK (deribonukleinska kiselina). Hromozomi su veoma dugačke tanke, čvrsto namotane niti DNK. Na određenom mestu svoje dužine, svaki hromozom ima suženje koje se zove centromera. Ta centromera deli hromozome na dva „kraka“: dugački krak i kratki krak. Hromozomi su obeleženi brojevima od 1 do 22, oni su zajednički za oba pola i zovu se autozomi. Postoje i dva hromozoma koji su obeleženi slovima X i Y i nazivaju se hromozomi pola. Hromozom X je daleko veći od hromozoma Y.
Hemijske osnove
Geni se dalje sastoje od jedinstvenih kodova hemijskih osnova koje uključuju A, T, C i G (adenin, timin, citozin i guanin). Te hemijske osnove grade razli- čite kombinacije i kombinacije s obrnutim smerovima. One su nalik na reči na stranici knjige. Te hemijske osnove su sastavni deo DNK. Kada su reči nanizane jedna do druge, one predstavljaju shemu koja ćelijama tela saopštava kada da rastu i kako da rastu, sazrevaju i obavljaju različite funkcije. Sa starenjem geni mogu biti oštećeni i mogu da čine greške izazivaju oštećenja zbog ekoloških i endogenih toksina.
Muški i ženski rod
Žene u ćelijama svog tela imaju 46 hromozoma (44 autozoma i dva primerka hromozoma X). Polovinu od njih, odnosno 22 autozoma i jedan hromozom X imaju u svojim jajnim ćelijama. Muškarci u ćelijama svog tela imaju 46 hromozoma (44 autozoma i po jedan X i Y hromozom), a polovinu njih, odnosno 22 autozoma i po jedan hromozom X i hromozom Y imaju u ćelijama svoje sperme. Kada se jajašce spoji sa spermom, beba koja tako nastaje ima 46 hromozoma (ili XX kod ženske bebe ili XY kod muške bebe).
Geni i genetika
Svaki gen predstavlja delić genetske informacije. Svi DNK u ćelijama zajedno čine ljudski genom. Oko 20.000 gena smešteno je u jednom od 23 para hromozoma koji se nalaze u jezgru. Do danas je oko 12.800 gena mapirano na specifičnim lokacijama na svakom od hromozoma. Ta baza podataka je uspostavljena kao deo projekta koji se odnosi na ljudski genom. Taj projekat je zvanično potpuno realizovan u aprilu 2003, ali tačan broj gena u ljudskom genomu i dalje je nepoznat.
|
Geni su šifre
Genetika (grčki; geno, znači dati rod, roditi) je nauka koja proučava gene, naslednost i varijaciju između organizama. Reč genetika je prvi put upotrebljena kada je engleski naučnik Vilijam Bejtson poslao pismo Adamu Sedviku, 18. aprila1905. u kojem je opisao nauku koja za cilj ima proučavanje procesa nasleđivanja i varijacije između organizama. Radeći eksperimente, genetičari svakodnevno pronalaze nove načine za izučavanje funkcije gena, kao što je analiza genetskih interakcija. U samom organizmu, genetske informacije se nalaze u hromozomima koji su predstavljeni hemijskim strukturama kao što je DNK molekul.
Geni su šifre koje nose informacije neophodne za sintezu sekvenci amino-kiselina koje se ispoljavaju u proteinima koji igraju važnu ulogu u građi fenotipa organizma. U diploidnim organizmima, dominanta alela na hromozomu će baciti u senku i samim tim sprečiti ispoljavanje resesivne alele na istom hromozomu. Danas, u oblasti molekularne biologije i genetike, često čujemo izraze kao što su kodiranje i kodirati; laički, to znači da gen nosi informacije o tome kako organizam može da sagradi protein. Tako se može reći da geni nose kodove za proteine. Nekada se smatralo da jedan gen kodira jedan protein.
Međutim, danas se zna da jedan gen može da bude odgovoran za više produkata, u zavisnosti od toga kako je transkripcija regulisana. Geni takođe kodiraju sekvencu nukleotida u m-RNA, t-RNA i r-RNA koji su neophodni za sintezu proteina. Genetika može da predvidi, mada ne u svakom slučaju, fizički izgled organizma i moguće ponašanje organizma. Međutim, faktori u bližoj okolini i nepredvidljivi faktori nad kojima nemamo moć, takođe imaju veliku ulogu u genetici.
Na primer, jednojajčani blizanci su klon koji nastaje ranim deljenjem embriona, i tako imaju isti DNK molekul, ali se različito ponašaju i imaju različite otiske prstiju. U svom naučnom radu nazvanim „Eksperimenti u hibridizaciji biljaka” predstavljenom 1865. Gregor Mendel je otkrio poreklo pojedinih osobina u novonastalim biljkama graška i pokazao kako se ove novonastale osobine mogu unapred matematički izračunati. Iako proces nasleđivanja ne prati u svakom slučaju načine nasledstva koje je predočio Mendel, njegov rad je imao značajnu ulogu u razvoju upotrebe statistike u genetici.
Od tog vremena, tj. od objavljivanja Mendelovog rada, otkriven je veći broj veoma složenih procesa nasleđivanja. Značaj Mendelovog rada nije odgovarajuće shvaćen sve do ranih dvadesetih godina 20. veka, kada je njegovo eksperimentisanje nad biljkama potvrđeno novim i modernim istraživanjima naučnika koji su radili na sličnim organizmima. Mendel u ono vreme nije bio svestan fizičke prirode gena. Međutim, danas se zna da se genetska informacija nalazi na DNK-a molekulu (retrovirusi, kao što su influenca, onkovirusi i HIV, kao i mnogi biljni virusi svoje genetske informacije nose na RNK molekulima). Manipulacije DNK-a (i/ili RNK-a molekula) molekula mogu da promene informacije koje će se preneti sa roditelja na potomke kao i fizičke osobine mnogih organizama.
|
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
