TEMA BROJA

Tajne bez odgovora / Bagdadska baterija

„Krčag” za struju

Kada ih je ispunio elektrolitom sličnim vinskom sirćetu, ta naprava je proizvela struju napona od oko dva volta. Nisu svi naučnici prihvatili ovakvo tumačenje namene krčaga. Neki su sugerisali da se radi o posudama za čuvanje svitaka papirusa. U međuvremenu je papirus prestao da se pominje, a krčazi su ostali. Ako je zaista reč o baterijama, ko ih je napravio i čemu su služile? Khujut Rabu je bilo naselje naroda poznatog kao Parćani. Parćani su bili poznati kao izvanredni borci, ali nigde nije zabeleženo da su prednjačili u tehnološkom razvoju.
Stoga su neki istraživači zaključili da su baterije nabavili od nekog drugog naroda. Neki su čak naveli da potiču od svemirskih putnika koji su posetili Zemlju u drevna vremena. Ništa u strukturi bagdadskih baterija ne nameće zaključak o visoko razvijenoj tehnologiji.
Svi materijali korišćeni za izradu „baterije“ su sasvim običnog porekla i izrade, uobičajene kod mnogih naroda tog vremena. Ono što kod ovih krčaga iznenađuje jeste činjenica da se neko dosetio da te materijale na pravi način sastavi i stvori napravu čija funkcija nije smesta prepoznatljiva. Moguće je da su baterije (ako su to zaista bile) nastale kao rezultat slučajnog, izolovanog rada? Čemu su mogle da služe?

Nemački istraživač dr Arne Eggebrecht je upotrebio kopije tih baterija za galvanizaciju nekih predmeta. Postupak galvanizacije koristi slabu električnu struju za nanošenje metala (poput zlata) na površinu od drugačijeg metala (recimo,srebra). Eggebrecht sugeriše da mnogi drevni predmeti koji se čuvaju u muzejima i smatraju zlatnim, možda i nisu to već pozlaćeno srebro. Dakle, jesu li ovi predmeti baterije? To je dosta moguće. Grofa Volta to ne bi trebalo da brine: malo je verovatno da bismo, posle toliko godina korišćenja mere za električni potencijal, menjali njeno ime

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"