TEMA BROJA
Tajne bez odgovora / Naska linije
Drevni astronauti i drevni Peruanci
Maska linije se prostiru na gotovo 450 km2 izuzetno sušne visoravni. Ovi crteži predstavljaju džinovske pauke, ogromne geometrijske figure, majmune velike gotovo 300 m (skoro dva i po fudbalska igrališta). Pored kolibrija, riba, ajkula, orki, lama i guštera - po nekim tumačenjima, tu su i astronauti, vanzemaljci i piste za sletanje - sve je iscrtano u ogromnim dimenzijama. Jedni od najtajanstvenijih arheoloških nalazi- šta, ovi geoglifi su inspirisali najfantastičnije teorije o drevnom peruanskom narodu koji ih je stvorio. Jedan od razloga za toliko interesovanje je: mnogi od crteža se mogu videti samo iz vazduha, što bi značilo da ljudi koji su ih stvorili nikada nisu bili u mogućnosti da ih u celini vide...
Zbog tajanstvenosti koja okružuje njihovu tačnu namenu i činjenice da mogu u celini biti viđene samo iz vazduha, ove linije privlače teoretičare koji zagovaraju postojanje drevnih astronauta i one koji veruju u posete vanzemaljaca - što naročito uznemirava antropologe, arheologe i astronome koji su izučavali linije u nadi da će doći do uverljivih odgovora o njihovom nastanku i nameni. Geoglifi su nastali grebanjem slojeva oksida gvož- đa na površini pustinje, do dubine od 10-30 cm.
Zahvaljujući izuzetno suvoj i postojanoj klimi tog kraja, to jebilo dovoljno da se stvoreni crteži održe duže od 1500 godina. Najverovatnije je da su nastali tako što su u tlo ukucavani drveni stubići i između njih razapinjan konopac, posle čega su duž konopca uklanjali prašinu s površine pustinje. To bi moglo da objasni geometrijske oblike velikog broja crteža, ali i način na koji su Naske mogli da odrede odnos veličina od jednog crteža do drugog, jednostavnim množenjem dimenzija crteža dužinom konopca.
Drveni stubići pronađeni na tlu, na krajevima nekih od linija, potvrđuju ovu teoriju. Da ih bogovi vide… Istinska tajna, međutim, nije u tome kako, već za- što. Objašnjenje koje se najbolje uklapa u ono što znamo o Naska kulturi jeste da su nastale da bi se duž njih hodalo u nekoj vrsti obredne procesije koja je vodila do svetih mesta na kojima su se Naske molile različitim božanstvima, pa i bogovima vode i zemljoradnje. U tom slučaju, ti oblici i nisu nastali s namerom da budu vidljivi - postali su vidljivi samo s razvojem savremene avijacije.
 Druga prihvatljiva mogućnost je da su te figure nastale u nameri da budu vidljive bogovima - neka vrsta ranog SETI programa kojim se želela emitovati poruka „Ovde smo, vi gore na nebu, da li ste tamo?“ Neki drugi ljudi veruju da je reč o džinovskom kalendaru koji ukazuje na mesta na kojima će se nebeska tela poređati u nizu. Arheo-astronomi, koji su istraživali tu oblast godine 2000, odbacili su ove tvrdnje kao nedovoljno održive. Najneobičnija i najmanje ozbiljna teorija - iako jedna od najprivlačnijih i najpopularnijih - odnosi se na drevne vanzemaljce koji su komunicirali s drevnim Peruancima i koristili linije kao navigaciona pomagala, ili čak piste za sletanje neke vrste drevnih astronaut! Još jedno moguće tumačenje jeste da su Naske ipak mogle da vide svoje crteže iz vazduha: korišćenjem balona ispunjenih vrućim vazduhom.
Nedavno je Jim Woodmann, pobornik teorije o balonima, uspeo da stvori jedan takav balon koristeći isključivo materijale i tehnike koje su mogle biti dostupne narodu Naska. Pristalice ove teorije tvrde da su Naske bile tehnički napredno društvo, što podupiru činjenicom da su izgradili impresivan sistem podzemnih akvadukta poznatih kao puquios, koji i danas funkcionišu. Pa ipak, iako je to možda bilo izvodljivo, nema nikakvih drugih dokaza da su Naske ikada napravile ili posedovale balone s vrućim vazduhom
Nagađanja o troprstom vanzemaljcu
Na veb sajtu Gaia.com , 20. juna 2017, objavljen je video koji navodno prikazuje iskopavanje i ispitivanje mumificiranog tela u Naski. Snimatelji su se pridružili istraživačima i naučnicima u neposrednoj blizini linija Naske da bi snimili iskopano mumificirano telo. Nezavisni naučnici i univerziteti trenutno analiziraju rezultate iskopavanja, pri čemu prvi zaključci ukazuju na mogućnost da je reč o materiji koja ne liči ni na jedan od do sada zabeleženih fosila. Činjenica je da su se, u nedostatku konačnog tumačenja porekla Naska linija, pojavila razna nagađanja i teorije o umešanosti vanzemaljaca u njihovo stvaranje. Nikakav dokaz, međutim, nikada nije potvrdio postojanje vanzemaljskog života, a za bezbroj otkrića „vanzemaljaca“ kasnije se pokazalo da je reč o prevari ili su data daleko prizemnija objašnjenja. Na primer, 2015, meksički novinar Jaime Maussan obavestio je veb sajt Gaia o postojanju Naska mumije, što se pojavljuje i u objavljenom video snimku.
Kasnije se, međutim, pokazalo se da je reč o mumificiranom telu deteta. Prethodna otkrića mumija s izduženim lobanjama, takođe u Peruu, pokrenula su svojevremena nagađanja o vanzemaljskim vrstama. Antropolozi su, međutim, objasnili da su izdužene lobanje rezultat drevne prakse veštačkog deformisanja lobanja, pri čemu su maloj deci stezali glavu tkaninama ili konopcem, ili čak drvenim daščicama, možda u okviru nekog verskog obreda. |
Dug put do zaštite
Suprotno uvreženom mišljenju da se, zbog veličine, oblici mogu prepoznati samo iz velike udaljenosti, odnosno samo sa određene visine, moguće ih je videti sa vrhova obližnjih brežuljaka. Otkrio ih je peruanski arheolog Toribio Mehia Hespe, dok je planinario po tim brežuljcima 1927. godine. Vreme nastanka ovih crteža nije pouzdano utvrđeno.
Arheološko upoređivanje crteža s motivima na keramici, nastaloj u okviru Naska kulture, i pretkolumbovske kulture Indijanaca koji su živeli na području dolina reka Naske, Ike i Piske, na jugu Perua, koja se razvijala od 100. do 750. godine n.e. navelo je naučnike da misle da su ovi geoglifi nastali u istom razdoblju. Danas se smatra da najstariji geoglifi potiču iz Parakas razdoblja (oko 800- 200. p.n.e), Linije su postale poznate 1949. godine zahvaljujući radu Nemice Marije Rajh koja se zalagala za njihovu zaštitu i proučavanje. Mnogi crteži uništeni su hodanjem po njima i prolascima automobila. Zalaganjem Rajhove, peruanska vlada je preduzela mere za njihovu zaštitu, a UNESCO ih je 1994. uvrstio na listu svetske baštine .
Usmeravanje vodovoda
Drevna civilizacija Naska napravila je na zemlji crteže, odnosno geoglife više od 30 ogromnih životinja i biljaka, nekoliko stotina apstraktnih geometrijskih figura i 13.000 linija, od kojih se mnoge vide iz svemira. Naučnici su već pretpostavljali da su Naska linije nekada predstavljale akvadukte. Međutim, tek uz pomoć snimaka iz svemira, uspeli su da razjasne kako je funkcionisao mehanizam dobijanja vode. Linije su bile „složeni hidraulični sistem za dobijanje vode iz podzemnog vodonosnog sloja“.
Zahvaljujući ovim akvaduktima, civilizacija Naska mogla je stalno da dobija vodu u krajevima u kojima je godinama vladala suša. Sistem kanala distribuirao je vodu teritorijama gde je bila neophodna, a višak je ostajao u rezervoarima. Otvori u zemlji bili su potrebni da bi u irigacioni sistem ulazio vetar koji je pomagao u pokretanju vode, smatraju naučnici.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
