TEMA BROJA
O.K.
Tajne bez odgovora / Nerđajući stub
Gvozdeno čudo Indije
Deo Delhija koji se zove Mehrauli čuven je po Kutb kvartu. Reč je o većem broju građevina i spomenika podignutih u vreme sultanata u Delhiju, u muslimanskoj državi koja je postojala od ranog 13. do treće decenije 16. veka. Kutb je izgrađen na mestu nekadašnjih ruševina, ostalih iza vladara Anangpala, iz indijske dinastije Tomara koji je, po svemu sudeći, vladao Delhijem u 8. veku. Njemu se pripisuje gradnja Lal kota, što u prevodu znači: crvena tvrđava.
Utvrđenje Lal kot ugledalo je svetlost dana 736. godine. Krajem 12. veka palo je u ruke muslimanskih vladara. U okviru kompleksa prva je izgrađena Kuvat-ul-islam džamija. U dvorištu te džamije nalazi se gvozdeni stub. Njegovi koreni sežu u Gupta carstvo, koje je obuhvatalo teritorije znatno šire od današnje Indije. Na stubu je natpis koji govori o vladaru iz te dinastije. Reč je o Čandragupti II, koji je vladao od 380. do 415. godine. Bio je veliki osvajač i zaštitnik umetnosti. Stub je podignut ili krajem 4. ili u ranom 5. veku, pri čemu se posebno izdvaja 402. godina, bar kako neki stručnjaci smatraju. Osim što se ističe da je svrha gradnje sećanje na Čandraguptu, čiji se ratni podvizi veličaju, kaže se da je ova tvorevina trebala da bude jarbol u znak počasti bogu Višnu. Uklesani Čandraguptin natpis je prekriven gvož- đem preko pojedine znakove - mada je, uprkos tome, izuzetno dobro očuvan. To je najstariji natpis na stubu. Ima šest stihova koji podsećaju na strofu. Stihovi su napisani na sanskritu, svetom jeziku hinduizma. Pored tog natpisa postoji još nekoliko drugih.
Ratni trofej menja mesto
Nije utvrđeno na koji na- čin je stub stigao do Delhija. Po jednoj teoriji, donešen je sa mesta gde je nastao da bi zatim bio postavljen u glavni hram u vreme kada je Anangpal izgradio Lal kot. Pošto su muslimani odneli pobedu na bojnom polju, podigli su džamiju Kuvat-ul-islam da bi obele- žili taj događaj. Džamija je izgrađena na temeljima hinduistčkog hrama - ali to nije bilo glavno svetilište u kojem je stub bio ranije. Verovatno je da je gvozdeni stub ponovo premešten. Arheološka istraživanja nagoveštavaju da je u džamiju dovučen iz Lal kotovog hrama. Na osnovu Čandraguptinog natpisa, bilo je naga- đanja da je mesto nastanka stuba današnji grad Matura, udaljen 145 km, inače važno središte Višnuovih sledbenika. Ovo je opovrgnuto na osnovu kasnijih istraživanja pošto nalazi nisu bili u skladu sa opisom koji daje natpis. Najverovatnije je da je stub napravljen u pećinama Udajagiri, blizu grada Vidiša, u državi Madija Pradeš, u centralnoj Indiji. Ove pećine su inače čuvene po brojnim svetilištima urezanim u stenama. Za šire područje u okolini Udajagirija vezuju se vi- šemilenijumska praksa rudarsta a naročito vađenja i prerade gvožđa. Tome treba dodati da je ovo bila bitna ispostava Čandraguptine vlasti, sa mnogo Višnuovih vernika, tako da je jasno je da se ono nameće kao najverovatnije prvo mesto postavljenja stuba. Iltumiš, vladar koji je bio na čelu sultanata u Delhiju u 13. veku, pustošio je Vidišu tako da je vrlo lako mogao da prigrabi stub kao ratni trofej. 
Drevna prerada gvožđa
Ono što najviše privlači pažnju ljudi širom sveta nije istorijat ovog objekta već njegove neverovatne odlike. Stub uspeva da odoli zubu vremena, što se pokazuje u činjenici da ne rđa. Uronjen je u kameno postolje koje se oslanja na rešetku od gvozdenih šipki. Njegova visina od podzemnih temelja do vrha premašuje 7 m. Težak je preko 6 t. Sa- činjen je od 98 procenata kovanog gvožđa i sastavljen kovačkim zavarivanjem. Postojanost stuba objašnjava se kombinacijom činilaca poput građe, obrade i odlika gvožđa. Na njemu se stvara zaštitni sloj rđe koji sprečava dalju koroziju. Jedinjenja gvožđa, kiseonika i vodonika ima ključnu ulogu u zaštiti. Velike količine fosfora u gvožđu doprinose stvaranju zaštitnog sloja. Indusi su, u starom veku, mešali rudu gvožda sa drvenim ugljem. Svoju izuzetnu veštinu indijski majstori za gvožđe u starom i srednjem veku pokazali su i na nizu drugih mesta u svojoj zemlji. U traženju uzroka otpornosti na rđanje postoje određene razlike između stranih naučnika i indijskih stručnjaka za ovu oblast. Indijci su većoj meri okrenuti materijalima koji su korišćeni pri gradnji dok se širom sveta naglasak stavlja na klimatske uslove. Pre dve decenije, oko stuba je postavljena ograda zbog lokalnog verovanja da, kada osoba okrenuta leđima stubu obuhvati rukama ovo građevinsko čudo - to donosi sreću. Dodirivanje bi svakako dovelo do uklanjanja zaštitnog sloja i značajnog oštećenja donjeg dela stuba.
O.K.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
