TEMA BROJA

Tajne bez odgovora / Piramide

14 godina za čudo graditeljstva

Veruje se da je piramida sagrađena kao grobnica egipatskog faraona iz IV dinastije Kufua (poznatijeg po svom helenizovanom imenu kao Keops). Radovi su trajali više od 20 godina. Veruje se da je arhitekta Velike piramide bio Kufuov vezir Hemiunu (takođe poznat kao Hemon). Smatra se da je, kada je sagrađena, Velika piramida prvobitno bila visoka 280 egipatskih lakata (146,5 m), ali uz eroziju i skidanje gornje ‘kape’, odnosno piramidiona, njena visina je danas 138,8 m. Svaka od stranica osnove bila je duga 440 egipatskih lakata (230,4 m). Masa piramide se procenjuje na 5,9 miliona tona.

Njena zapremina, uključujući i unutrašnji bre- žuljak, je oko 2,5 miliona kubnih metara. Na osnovu ovih procena, izgradnja piramide za 20 godina podrazumevala je postavljanje 800 t kamenih blokova - svakog dana!

Pored toga, budući da se ona sastoji od 2,3 miliona blokova, izgradnja za 20 godina iziskivala je pomeranje i ugradnju, u proseku, više od 12 blokova svakog sata, danju i noću. Prvo precizno merenje piramide izveo je egiptolog Flinders Petrie, između 1880. i 1882. i to je objavio pod naslovom „Piramide i hramovi Gize”. Gotovo svi kasniji izveštaji oslanjaju se na njegova merenja. Brojni kameni blokovi spoljnih zidova i blokovi unutrašnjih komora Velike piramide međusobno se uklapaju s krajnjom preciznošću. Na osnovu merenja izvršenih na spoljašnjim blokovima, na severoistočnoj strani, neželjeni otvori na liniji spoja dvaju blokova su široki svega 0,5 mm! 

Primena vrednosti “pi”

Velika piramida je tokom 3800 godina bila i ostala najviša građevina na svetu. Nadmašila ju je tek katedrala u Ulmu, dovršena početkom 14. veka, koja je visoka 160 m. Preciznost izvedenih radova na piramidi je tolika da četiri strane piramide imaju međusobnu prosečnu grešku od svega 58 mm dužine. Osnova je horizontalna i ravna sa odstupanjima od 15 mm. Strane kvadratne osnove su postavljene u pravcu četiri strane sveta, sa odstupanjem od 0,066 stepeni u odnosu na pravi sever, ne magnetni sever, a dovr- šena osnova je imala odstupanje od svega 0,0033 stepeni.

Procenjuje se da su dimenzije dovršene građevine, kakve Petrie u svom radu navodi - a na te podatke se oslanjaju sve kasnije studije - prvobitno bile 280 lakata visine i 440 lakata dužine svake od stranica osnove. Odnos perimetra i visine 1760/280 lakata jednak je 2π, što je preciznije od 0,05% (što odgovara dobro poznatoj aproksmaciji od 2π jednako 22/7). Neki egiptolozi smatraju da je to rezultat namerno korišćenih proporcija pri projektovanju građevine.

Petrie je zaključio das u “te proporcije površina i odnosa kružnice do te mere sistematske da bi trebalo da prihvatimo da su one sastavni deo graditeljevog projekta. Neki drugi autori su to odbacivali tvrdeći da drevni Egipćani, budući da nisu imali predstavu o π, ne bi ni razmišljali o tome da taj odnos ugrade u svoje spomenike. Oni veruju da posmatrana kosina zida piramide mo- že da bude zasnovana isključivo na jednostavnoj primeni egipatske mere za kosinu seked, pri čemu se nije vodilo računa o dimenzijama celine i proporcijama dovršene građevine. Godine 2013. otkriven je svitak papirusa koji je pisao neko od onih koji su isporučivali građevinski materijal Kufuovom bratu u Gizi.

Neverovatni prevoz materijala

Većina veruje da su milioni kamenih blokova dovla- čeni do Gize iz obližnjih kameonoloma. Krečnjak iz Ture, korišćen za spoljašnje obloge, vađen je s druge strane reke. Najveći granitni blokovi pronađeni u „kraljevskoj“ komori, teški između 25 i 80 t, dovoženi su iz Asuana, udaljenog više od 800 km. Drevni Egipćani su sekli kamene blokove tako što su ukucavali drvene klinove koje su potom nalivali vodom. Pošto je drvo upijalo vodu, klinovi su se širili i terali kamen da puca. Isečeni blokovi su čamcima prevoženi nizvodno ili uzvodno rekom Nil, do piramide. Procenjuje se da je u izgradnji Velike piramide upotrebljeno 5,5 miliona tona krečnjaka, 8000 tona granita (iz Asuana) i 500.000 tona maltera!

 Postavljanje spoljašnjih blokova

Dovršena građevina je na kraju obložena belim kamenim pločama, polaganim pod nagibom, ali savršeno glatkih, od vrhunski uglačanog krečnjaka. One su bile pažljivo sečene da bi dale spoljašnju kosinu od približno 5,5 sekeda da bi uspostavile željene dimenzije. Ono što je danas vidljivo jeste struktura koja se nalazila ispod tog sloja. Godine 1303. naše ere snažan zemljotres olabavio je mnoge od spoljašnjih ploča.

Njih su 1356, po nalogu Bahri sultana An-Nasir Nasir-ad-Din al-Hasana odvukli odatle i upotrebili ih za izgradnju džamije i tvrđave u obli- žnjem Kairu. Daleko više spoljašnjih blokova uklonio je sa Velike piramide Muhamed Ali Paša, početkom 19. veka, da bi podigao gornji deo svoje alabasterske džamije u Kairu. Te krečnjačke ploče se i danas mogu videti kao sastavni deo tih građevina. Kasniji istraživači su izveštavali o ogromnim gomilama krša u podnožju piramida, koji je nastajao neprekidnim raspadanjem spoljašnjih ploča. One su potom uklanjane tokom potonjih iskopavanja na toj lokaciji.

Pa ipak, nekoliko tih spoljašnjih blokova u najnižem nivou građevine mogu se i danas videti na licu mesta, oko osnove Velike piramide; odlikuju se jednakom preciznošću izrade o kojoj su egiptolozi izveštavali u ranijim periodima. Petrie je uočio i drugačiju usmerenost u jezgru u odnosu na spoljašnje blokove (193 cm x 25 cm). On je zaključio da je do ispravljenog utvrđivanja severa došlo posle izgradnje jezgra, ali greška je već bila učinjena, a spoljašnji sloj je građen sa drugačijim usmerenjem.

Petrie je uporedio preciznost spoljašnjih blokova sa finim radom optičara u naše vreme, ali u onim dimenzijama, i zaključio da je i samo „postavljanje takvih kamenih blokova na pravi način iziskivalo pažljivo rukovanje, pri čemu je, uz upotrebu veziva na spojevima to bilo gotovo nemoguće izvesti. Sugerisano je da je malter (koji Petrie naziva “cementom”), učinio izvodljivim taj naoko nemoguć zadatak, jer je omogućavao graditeljima da kameni blok postave na pravi način.

TAJNA SOBA U VELIKOJ PIRAMIDI

Međunarodni tim arheologa veruje da je pronašao mesto tajne sobe u Velikoj piramidi i to uz pomoć laserske tehnologije kojom je mapirao 4.500 godina staro čudo drevnog Egipta. Medi Tajubi, predsednik Instituta za inovacije u očuvanju nasleđa, pokrenuo je projekat skeniranja piramida, zajedno sa Tehnološkim fakultetom Univerziteta u Kairu, koji je na osnovu infracrvene termografije utvrdio da postoji šupljina u strukturi. Sada arheolozi moraju da pronađu tačnu lokaciju sobe. „Svi uređaji koje smo postavili potvrdili su da postoji šupljina, ali još ne znamo gde je”, rekao je on. Još u oktobru prošle godine grupa je najavila otkriće šupljine visoke 105 m, u severoistočnom delu piramide. Veličina te šupljine odgovarala je već poznatim odajama u piramidi.

Drugi arheolozi koji sarađuju na projektu opreznije iznose predviđanja. Bivši ministar starina i egiptolog Zahi Havas, zasad šupljinu naziva „anomalijom” između blokova kamena. Velika ili Keopsova piramida nazvana je po faraonu iz četvrte dinastije, koji ju je sagradio između 2580. i 2560. godine p.n.e.

Ova građevina bila je prepuna blaga, a nekadašnji istraživači uopšte nisu brinuli o njoj kao o kulturnom dobru. Tako je kalif Al-Mamun još 820. godine kopao tunele u njenim zidovima, pokušavajući da otkrije njene tajne, a egiptolozi iz 19. veka Ričard Vise i Đovani Batista Kavilja našli su put do njene unutrašnjosti uz pomoć dinamita. Sada nove tehnologije prodiru kroz građevinu bez ikakve potrebe za agresivnim metodama.

Dve grupe po sto hiljada ljudi

Mnoge, i međusobno često oprečne, teorije ponuđene su o samoj tehnici izgradnje piramide. Postoji neslaganje i oko toga da li su blokovi vučeni, podizani ili kotrljani do mesta na koje su polagani. Grci su verovali da je korišćena robovska radna snaga; međutim, savremena otkrića, ostvarena u obližnjem logoru onih koji su radili na izgradnji piramide, navodi na zaključak da su je gradile desetine hiljada obučenih radnika.

Pretpostavlja se da je rad organizovan po hijerarhiji, uz učešće dve velike grupe od 100.000 ljudi, podeljenih na pet radnih jedinica od po 20.000 svaka, koje su mogle da sadrže i manje timove u skladu s veštinama radnika. Jedna od misterija vezanih za izgradnju piramide odnosi se na njeno projektovanje. John Romer sugeri- še da je korišćen isti metod koji je upotrebljavan kod prethodnih i kasnijih građevina, iscrtavanjem delova plana na tlu u razmeri 1:1. On je zapisao da je „takav radni dijagram poslužio i za razvijanje arhitekture piramide s preciznošću koja se ni sa kakvim drugim metodama ne može porediti“.

On tvrdi da je piramida podignuta za 14 godina? Savremeno istraživanje iz oblasti građevinskog menadžmenta, koje su izveli Mark Lehner i drugi egiptolozi, procenjuje da je celokupan projekat iziskivao, u proseku, angažovanje od 14.567 ljudi, a u špicevima oko 40.000. Bez korišćenja dizalica, točkova, ili gvozdenog alata, oni su koristili metode analize kritične putanje, što navodi na zaključak da je Velika piramida građena, od početka do samog kraja, oko 10 godina.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"