TEMA BROJA
Tajne bez odgovora / Teorije o Atlantidi
Nestala ili izmišljena civilizacija
Sve što znamo o legendarnoj ostrvskoj civilizaciji Atlantide zasnovano je na nekoliko stranica “Timaja” i “Kritije”, dva od brojnih čuvenih Platonovih dijaloga, koje je slavni grčki filozof napisao u 4. veku p.n.e. Prema Platonu, Atlantida je postojala oko 9000 godina pre njegovog vremena. Velika pomorska sila drevnog sveta, utopijska ostrvska kraljevina misteriozno je nestala pod morem u jednom jedinom danu. Nebrojeni pisci, istoričari, naučnici i istraživači su tokom vekova raspravljali o tome da li je Atlantida zaista postojala i - ako jeste - gde se mogla nalaziti.
Atlantida je bila kontinent nasred Atlantika koji je iznenada potonuo u okean. Poimanje da je Atlantida bila stvarno istorijsko mesto a ne legenda koju je izmislio Platon, nije se javilo sve do kraja 19. veka. U svojoj knjizi objavljenoj 1882. „Atlantida pretpotopni svet“, pisac Ignatius Donnelly zaključuje da su postignuća antičkog sveta (poput obrade metala, jezika i kulture) morala biti preuzeta od neke prethodne razvijene civilizacije, budući da antički narodi nisu bili dovoljno iskusni i vešti da tu vrstu napretka sami ostvare.
Polazeći od pretpostavke da je, u to vreme, Atlantik bio dubok svega par stotina metara, Donnelly je opisao kontinent koji su preplavile pomerene vode okeana pa je stoga potonuo tačno na onom mestu na kom Platon kaže da je postojao: u Atlantskom okeanu neposredno iza Herkulovih stubova, dveju stena koje obeležavaju ulaz u Gibraltarski moreuz. Dugo posle razvoja savremene okeanografije i boljeg razumevanja tektonskih ploča i rupa koje postoje u njegovoj tezi o pomeranju voda okeana, neki se i dalje čvrsto drže teorije koju je Donnelly izložio, ponajviše zato što se ona oslanja na Platonovo smeštanje Atlantide nasred Atlantika.
Atlantidu je progutao Bermudski trougao
 Inspirisani knjigom koju je napisao Donnelly, brojni pisci su, polazeći od njegove teorije, dograđivali sopstvene pretpostavke o tome gde se Atlantida mogla nalaziti. Jedan od njih bio je Charles Berlitz, unuk osnivača čuvenih škola jezika i autora brojnih knjiga o paranormalnim fenomenima. Godine 1970. Berlitz je tvrdio da je Atlantida bila pravi kontinent, smešten u blizini Bahama, koji je postao žrtva zloglasnog Bermudskog trougla, dela Atlantika na kojem su, navodno, pod tajanstvenim okolnostima, nestali mnogi brodovi.
Pristalice njegove teorije ukazuju na otkriće nečeg što izgleda kao zidovi i ulice građene ljudskom rukom, u blizini obale Biminija, mada su naučnici proučili te strukture i zaključili da se radi o prirodnim stenovitim oblicima.
Atlantida je bila Antarktik
Druga teorija, po kojoj je Atlantida, u stvari, bila daleko umerenija verzija onog što je danas Antarktik, zasnovana je na knjizi „Pokretna Zemljina kora“ koju je 1958, sa uvodom iz pera Alberta Ajnštajna, objavio Charles Hapgood. Po njemu se, pre oko 12.000 godina, Zemljina kora pomerila i tada izmestila kontinent, sa daleko severnijeg mesta na kom se do tada nalazio, na krajnji jug na kom se nalazi danas i tako postao Antarktik.
Taj kontinent daleko umerenije klime bio je dom razvijene civilizacije, ali iznenadno pomeranje na njegovu sadašnju zamrznutu lokaciju donelo je propast njegovim stanovnicima Atlantiđanima, a njihov veli- čanstveni grad je zakopan pod slojevima leda. Ova teorija predstavljena je pre nego što je nauka stekla puno razumevanje tektonskih ploča, što je u velikoj meri potisnulo ideju o „pokretanju kore“ ka rubovima mogu- ćih tumačenja vezanih za Atlantidu.
Priča o Atlantidi je mitološko prepričavanje plavljenja
Crnog mora Ova teorija polazi od toga da je sama Atlantida bila izmišljena, ali da je priča o njenom nestanku inspirisana istinskim istorijskim događajem: probijanjem Sredozemnog mora kroz Bosfor i plavljenjem Crnog mora, oko 5600. godine p.n.e. U to vreme je Crno more bilo slatkovodno jezero upola manjih dimenzija. Plavljenje je za veoma kratko vreme (možda manje od godinu dana) potopilo civilizacije za koje znamo da su cvetale duž obala jezera i prekrilo ih sa stotinu metara dubokom morskom vodom. Stanovnici tih krajeva razišli su se u raznim pravcima i prenosili priče o potopu koje su mogle, više hiljada godina kasnije, da se pretoče u Platonovo kazivanje o Atlantidi.
Atlantida je priča o Minojskoj civilizaciji koja je cvetala oko 2500-1600. pne Jedna od najnovijih teorija o Atlantidi odnosi se na civilizaciju koja je cvetala na grčkim ostrvima Kritu i Teri (sada Santorini) pre više od 4000 godina: Minojska civilizacija dobila je ime po Minoju (Minosu), legendarnom kralju. Minojska civilizacija, za koju se veruje da je prva velika evropska civilizacija, podigla je sjajne palate, gradila popločane drumove i prva u Evropi koristila pisani jezik (linearno A pismo). Na vrhuncu moći, međutim, Minojci su iznenada nestali iz istorije - a ta misterija potkrepila je verovanje da postoji veza između te velike izgubljene civilizacije i Platonove Atlantide. Istoričari veruju da je oko 1600. godine p.n.e. veoma snažan zemljotres pogodio vulkansko ostrvo Tera i pokrenuo erupciju vulkana koja je izbacila 10 miliona tona stena i gasa u atmosferu. Cunami koji je usledio posle erupcije bio je dovoljno velik da zbriše minojske gradove širom te oblasti, a to razaranje je moglo da dovede do toga da Minojci postanu ranjivi pred upadima neprijatelja sa grčkog kopna
Atlantida je postojala na kopnu
Ljudi su vekovima verovali da je Atlantida potonula u more, zbog čega su je istraživači uglavnom tražili u okolini ostrva Sredozemlja. Nemac Majkl Habner tvrdio je da je Atlantidu pogodio cunami, zbog čega njeni ostaci u blizini obale Marakeša nikad nisu pronađeni. Na ideju je došao koristeći se matematičkim proračunima na osnovu dobijenih GPS koordinata o izgubljenom gradu.
Obuhvatio je detalje iz Platonovih spisa u kojima se opisuje Atlantida i koji daju ukupno 51 trag o misterioznom gradu. Atlantida je, sledstveno tome, bila u blizini mora i imala je strukturu sličnu prstenu oko centra. Nalazila se gotovo 5.000 km od Atine. Prema drugim tragovima, drevni grad nije mogao da se nalazi ni u Evropi ni na Bliskom istoku, što je suzilo lokaciju na sever Afrike. Platon piše o visokim planinama, što se poklapa sa Atlasom, u Maroku, a pominje se i da se nalazi „zapadno od Egipta i Etrurije“. Koristeći te detalje, Habner je uneo mere u kompjuterski program i primenio ga na mapi podeljenoj na 400 kvadrata.
Najviše tragova poklapalo se sa lokacijom Sus Mase, u Maroku, oko 150 km južno od Marakeša. Zatim je zabeležio GPS koordinate i otišao da istraži to mesto. Otkrio je iznenađujuće mnogo detalja koji su opisani u Platonovim delima. Mesto je smešteno u pustinjskom basenu, nedaleko od mora. U središtu je brdašce, slično onima koja su se pravila u centru drevnih gradova. Brdo je okruženo koncentričnim krugovima.
Habner smatra da ti tragovi navode da se Atlantida zapravo nalazila na kopnu. Štaviše, merenja prečnika spoljnjeg prstena i udaljenost od Atlantika u odnosu na Platonove spise varira za samo 10 procenata. Inače, oblast Sus Mase sklona je zemljotresima, koji mogu izazvati i razorne cunamije. Habner tvrdi je opisani nestanak Atlantide u moru samo izmenjena verzija stvarne priče, a svoju teoriju formulisao je 2008. |
Ko je naseljavao Atlantidu?
“Ono najvažnije desilo se pre devet hiljada godina, kad je, prema predanju, počeo rat između naroda koji žive sa one strane Heraklovih stubova i svih naroda nastanjenih sa ove strane… Ostrvo je zbog zemljotresa potopljeno, neprohodan mulj sprečava moreplovce da isplove u more sa one strane, te dalje ne idu”, napisao je Platon. On je u dijalozima opisao da je Atlantidu dobio Posejdon i da je na njoj naselio svoje potomke. Život na tom ostrvu, kojim je vladao njegov sin Atlant, a zatim njegovi najstariji sinovi, kaže, dugo je bio lep. “Atlantovi potomci stekli su bogatstvo kakvo u mnogim kraljevstvima u prošlosti nije stečeno niti će se u budućnosti lako steći. Primajući ga od prethodnika, svaki kralj je ukrašavao već ukrašeno, i nadmašivao prethodnika koliko je to moguće, sve dok veličanstvenošću i lepotom svojih tvorevina ne dovedoše dvor do savršenstva koje je zaustavljalo dah”, piše Platon.
Vanzemaljci
“Na Atlantidi je postojala napredna kultura. Najverovatnije zato što su je u dalekoj prošlosti naselili vanzemaljci koji su ljude sa tog ostrva naučili kako da se bave naukom i umetnošću. Međutim, kad je došlo vreme da odu sa planete, rešili su da ne ostavljaju nikakav trag za sobom. Izgubljeni kontinent nestao je u zastrašujućem nuklearnom napadu vanzemaljaca, koji su želeli da unište sve dokaze svog sletanja na Zemlju”, tvrdio je ruski astrofizičar dr Anatolij Rubenis. |
Atlantida uopšte nije postojala
, Platon ju je izmislio Većina istoričara i naučnika tokom istorije došli su do zaključka da je Platonova priča o izgubljenom kraljevstvu Atlantidi plod mašte. Prema tom tumačenju, grčki filozof je izmislio Atlantidu kao sopstvenu viziju idealne civilizacije. Namera mu je bila da njenu propast iskoristi kao upozorenje bogova da ljudskom samoprecenjivanju sledi kazna. Ne postoje nikakvi pisani dokazi o postojanju Atlantide mimo Platonovih dijaloga, uključujući i sve ostale brojne tekstove koje smo nasledili od antičke Grčke. Pored toga, uprkos postignućima savremene okeanografije i mapiranja dna okeana, nikada nisu pronađeni bilo kakvi tragovi potonule civilizacije.
Platonov opis
“Posejdon, opijen Klejtom, sjedini se s njom i brežuljak na kojem je živela opkoli i dobro utvrdi. Postavio je naizmenično, jedne oko drugih, manje i veće pojaseve od zemlje i vode, i to dva od zemlje i tri ispunjena morskom vodom. Rastojanje među pojasevima bilo je svuda jednako, kao da je šestarom merio iz sredine ostrva.
Zahvaljujući ovakvom utvrđenju, ono je bilo nedostupno ljudima, pošto u to vreme nije bilo ni brodova ni plovidbe. Posejdon uredi središnje ostrvo: iz izvora šiknuše na površinu dva mlaza - jedan s toplom, drugi s hladnom vodom, a iz nedara Zemlje proizvede on raznovrsnu i obilnu hranu.
Ostrvo podeli na deset delova, dade prvorođenom od najstarijih blizanaca majčino obitavalište i zemlju oko njega, jer je ona bila najveća i najplodnija. Po očevoj volji, najstariji sin je kao kralj vladao nad ostalom braćom, a i ovi su bili kraljevi i svaki od njih imao je prostranu teritoriju i vlast nad mnoštvom ljudi. Svim svojim sinovima Posejdon nadene imena: najstarijem sinu i kralju Atlant. Po njemu, zato što je bio prvi kralj, dobiše ime i celo ostrvo i more" |
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
