MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 80
Planeta Br 79
Godina XIV
Septembar - Oktobar 2017.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 119
Sept. 2024g
Br. 120
Nov. 2024g
Br. 117
Maj 2024g
Br. 118
Jul 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

SOFTVERI

 

Milomir Tomić

Šta nas čeka sutra?

Robot-farmer i 100 godina života

Vrlo skoro softeri će promeniti mnogo šta u našim životima. Ipak, ako ne možemo da predvidimo sve, šta je to što će se gotovo sigurno promeniti u narednih 5-10 godina? Za neke odgovore već se zna, bar tako pokazuje stanje u brojnim oblastima ljudskog delovanja...

Počnimo primerima. I naoko i stvarno moćna kompanija „Uber“ samo je softverski alat, i ništa više. Oni nemaju nijedan automobil u svom vlasništvu a najveće su taksi-preduzeće na svetu! „Airbab“ je danas najveća hotelska kompanija na planeti - a bukvalno nemaju ništa od nekretnina u svom vlasništvu! Veštačka inteligencija uveliko zamenjuje inteligenciju ljudi i gotovo da je nemoguće živeti bez nje. Pa, gde smo u skoroj sutrašnjici?

Pravnici i dijagnoze

Predviđa se da će, u skoroj budućnosti, biti gotovo 90% manje pravnika. Samo će specijalisti ostati. Otkud to? Zahvaljujući postojanju IBM Watson-a, lako se mo- že dobiti besplatni pravni savet za gotovo svaku pravnu dilemu, za bezmalo jednu sekundu! I to sa znatno većom tačnošću nego kada pravne savete daje čovek. U slučaju pojedinca, tj. advokata koji ne koristi pomenuti sistem, pravni saveti odgovaraju u potpunosti u oko 70% slučajeva.

Primenom IBM Watsona, tačnost instrukcija uvećava se do gotovo apsolutnog nivoa! Isti program postaje pouzdan i prilikom utvrđivanja postojanja pojedinih oboljenja. Tvorci programa navode da je postavljanje dijagnoza čak četiri puta pouzdanije nego kada to radi lekar? Pa, ko u to poveruje... Na drugoj strani, Facebook danas ima softver kojim se bez greške prepoznaju lica pa se, na osnovu toga, prognozira da će, do 2020, računari biti kudikamo inteligentniji od ljudi. 

SOFTVERI


 

Auto bez vozača

Već 2018. ulicama će ići brojni automobili a za upravljačem neće biti nikoga? Dve godina kasnije biće promenjena i proizvodnja automobila. Kakva će to kola biti? Korisnik će nazvati provajdera telefonom. Posle kratkog vremena pojaviće se kola bez voza- ča na dogovorenom mestu i odvesti čoveka gde je planirao.

Nestaće potreba za parking prostorom, jedino će se plaćati razdaljina koju takav automobil treba da prevali. Tokom vožnje, putnici će moći da rade ono što se u takvim prilikama može raditi, tj. obavljaće deo svoga posla na znatnoj udaljenosti od radnog mesta. Tome treba dodati da neće biti potrebe za posedovanjem vozačke dozvole pošto neće biti potreba za vlasništvom nad automobilima.

 

Drugačiji gradovi

Gradovi će se svakako promeniti onda kada se na ulicama nađe 90-95% kola manje. Mesta za parking možda če postati zelene površine? I, bar kada je o kolima reč: svake godine, oko 1.200.000 ljudi širom sveta strada u saobraćajnim nesrećama. Ako se danas dešava jedan sudar na svakih 100.000 km koliko pređu sva vozila bilo gde u svetu , sa kolima bez vozača to će se svesti na jedan sudar na svakih 10 miliona ukupno pređenih km!

A to znači oko milion sačuvanih života godišnje! Mnoga auto preduzeća će uskoro propasti zato što rade na ustaljenoj tehnologiji pravljenja kola a ne na nekoj drugoj, danas uveliko ponuđenoj („Tesla“, „Google“, „Apple“...) kojom se prave „kompjuteri na točkovima“. Zato su mnogi u klasičnoj proizvodnji automabila bukvalno preplašeni zbog pojave „Tesla“ električnih automobila

 

Čemu osiguranje?

Treba reći i da će osiguravajuća druš- tva upasti u velike probleme zbog toga što gotovo da neće biti saobraćajnih udesa - a to će naglo smanjiti iznose osiguranja. Osiguranje motornog vozila gotovo da će nestati! Broj električnih automobila naglo će se uvećavativeć do 2020. godine. Zbog toga će u gradovima biti mnogo manje buke a najveći broj kola koristiće struju, koja je čista energija i koja će brzo postati još jeftinija. Proizvodnja električne energije koja potiče od Sunca eksponencijalno će se uve- ćavati i time postajati sve jeftinija i gotovo bezgranična. 

 

SOFTVERI


Voda bez cene

Prethodne godine, u svetu je pu- šteno u rad znatno više centrala koje za proizvodnju struje koriste energiju Sunca, mnogo više nego što je to slučaj sa centralama na fosilna goriva. Zato proizvođači energije na uobičajen na- čin nastoje da ograniče širenje proizvodnje tokom koje se koristi obnovljiva energija. Ali, taj napor će još sasvim kratko trajati!

Jer, uporedo sa pojeftinjenjem energije, pojeftiniće proizvodnja pitke vode. U proseku, desalinizacija 1m3 morske vode i pretvaranje te vode u pitku košta oko 0,25 dolara, što je cena utroška 2kWh. Možemo zamisliti šta će se dešavati kada bude dovoljno čiste vode koja ne košta - ništa!

 

SOFTVERI


Sveprisutni 3D

Očekuje se da cena najjeftinijeg 3D aparata, za desetak godina, iznosi 400-500 dolara. Pri tome, ti budući aparati biće stostruko brži od današnjih! A već danas 3D se koristi na mnogo strana. Primer su, recimo, proizvođači cipela koji uveliko rade primenjujući nove tehnologije. Jednako se dešava i kada je reč o, recimo, starim avionima koji se, primenom 3D tehnike, mogu besprekorno izraditi za potrebe izložbenih prostora za letelice. Čak i svemirska stanica ima 3D koji eliminiše potrebu za suvišnim delovima - bar da ih bude manje nego dosad a da se funkcionalnost sačuva i poveća. Do kraja ove godine, novi modeli smart telefona imaće 3D skening mogućnosti.

A to znači da će, na primer, ljudi moći da skeniraju svoja stopala a potom i da projektuju idealnu obuću za sebe i to odnesu nekome da napravi. U Kini su nedavno projektovali i izgradili 6-spratnu poslovnu zgradu koristeći 3D u punoj meri. Očekuje se da će do 2027. najmanje desetina svega što se proizvede u svetu bude izrađeno uz pomoć 3D principa rada

 

Robot-farmer

Gotovo 70-80% svih danas postojećih poslova nestaće u naredne dve decenije! Biće, naravno, novih i danas nepostojećih poslova, ali ostaje nejasno da li će biti dovoljno novih radnih mesta. Recimo, poljoprivreda. Biće izrađen robot-farmer.

Oni koji budu koristili 3D, postaće menadžeri na svojim poljina a ne kao danas - oni koji dirin- če od jutra do mraka. Ili... elektronske sprave za otkrivanje nečijeg unutrašnjeg stanja. Sprave koje danas nazivaju „moodies“ do 2020. biće usavršene do mere da će po crtama nečijeg lica moći da se otkrije da li, recimo, neko laže! Može se zamisliti politička debata tokom koje se jasno pokazuje da li neko obmanjuje sagovornike ili govori istinu! Primena softvera odraziće se i na dužinu života, smatraju stručnjaci.

Kako danas stvari stoje, prosečna dužina života povećava se svake godine za oko 3 meseca. Ako je, pre 4 godine, svetski prosek iznosio 79 godina, znači da danas iznosi 80 godina! Taj trend će trajati do 2036 godine, do kada se može očekivati uvećanje od jedne cele godine svake godine, što znači da će se uskoro, u proseku, živeti mnogo duže - čak i 100 godina!


 

 

 

Milomir Tomić

 

 









Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 120
Planeta Br 120
Godina XXI
Novembar - Decembar 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA