MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 80
Planeta Br 79
Godina XIV
Septembar - Oktobar 2017.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

ROBOTIKA

 

Dr Milan Gnjatović, docent na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu

Zašto je napravljen Marko

ROBOT - najbolji DRUG

U poslednjih nekoliko decenija se mnogo toga promenilo u robotici. Zahvaljujući razvoju računarske tehnologije, funkcionalnost modernih robota sve više uključuje aspekte veštačke inteligencije. Jedan od trenutno aktuelnih smerova istraživanja se odnosi na tzv. pametne robote koji su predviđeni da borave i funkcionišu u neposrednom ljudskom okruženju.

To podrazumeva da mogu da komuniciraju i sarađuju sa ljudima. Ovaj istraživački trend je, kao što to obično biva, uslovljen trenutnim globalnim ekonomskim kontekstom. Očekuje se - a skeptici bi rekli da se tome aktivno teži - da pametni roboti zamene ljude u obavljanju servisnih poslova u oblastima poput logistike, transporta i medicine. Stepen u kome su ova predviđanja ozbiljno shvaćena se najbolje ogleda u znatnim finansijskim sredstvima koje razvijene evropske ekonomije ulažu u razvoj pametnih robota.

Ako zanemarimo na trenutak različite društvene i ekonomske implikacije ovakvog razvoja (koje svakako nisu nevažne), jasno je da bi ovakva reindustrijalizacija Evrope stavila u nepovoljni položaj one države koje ne mogu da joj se blagovremeno prilagode. Zato je važno ostati aktivni učesnik u promenama koje dolaze.

Pomalo je razočaravajuća činjenica da mnogi i dalje ne znaju da srpska nauka ima tradiciju u robotici. Dovoljno je setiti se da je pokojni akademik Miomir Vukobratović 1968. definisao princip „tačke nultog momenta“ za sintezu hoda robota na dve noge. Ovaj princip je prvi put praktično primenjen 1984. na Univerzitetu Vaseda, u Japanu, a danas se primenjuje na robotima širom sveta, uključujući i robota Asima, jednog od najpoznatijih humanoida današnjice. Zašto je to važno?

ROBOTIKA


Marko razume srpski

Robot Marko, razvijen u grupi prof. Branislava Borovca na Katedri za mehatroniku, robotiku i automatizaciju Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, je primer tzv. pametnog robota stavljenog u medicinski kontekst. Marko je pomoćno sredstvo u terapiji dece sa smetnjama u razvoju. Njegova primarna uloga je da motiviše decu da što duže izdrže terapeutske vežbe koje često doživljavaju kao naporne ili dosadne.

Ove vež- be su od vitalnog značaja za razvoj dece, tako da motivacija predstavlja ključni faktor za uspeh terapije. Osnovna ideja je da se deca afektivno vežu za robota, slično kao što bi se vezala za omiljenu igračku. I zato su njegov izgled i funkcionalnost usklađeni sa potrebama terapije i dece. Marko ima humanoidni oblik (tj. ima glavu, torzo, ruke i noge), pri čemu je nivo vizuelnih detalja pri izradi pojedinačnih delova tela izabran tako da bude prikladan za uzrast ciljne grupe. Njegovo lice može da iskaže osnovna emotivna stanja, poput iznenađenja, tuge i umora, što dete može da shvati kao izraz empatije, a njegove oči prate sagovornika, što ostavlja utisak da uspostavlja vizuelni kontakt. Međutim, jedna od osnovnih funkcionalnosti robota Marka je da može da vodi dijalog sa ljudima. Ovaj robotski sistem razume govorne komande na srpskom jeziku, sposoban je da ih interpretira u trenutnom kontekstu, i primenjuje različite dijaloške strategije. Tipični primer njegove upotrebe u terapiji bi se mogao opisati na sledeći način.

Prilikom izvođenja vežbi, terapeut često nalaže detetu da pomeri deo tela ili poka- že neki objekat u okruženju. Ako dete ne može ili neće da izvrši nalog, terapeut može da zamoli robota da pokaže kako se vežba izvodi. Marko tada izvodi pokret, i obraća se detetu, uz odgovarajuću ekspresiju lica, probajući da ga stimuliše, npr: „Vidi koliko mogu da podignem ruku.

Koliko visoko ti možeš da podigneš ruku?” Posebna pažnja je posvećena prirodnosti dijaloga. Terapeut ne mora da ulaže svesni napor da svoje rečenice sintaksno prilagođava robotu. Umesto toga, može da govori spontano, kao što bi inače pričao tokom izvođenja terapije, a zadatak robotskog sistema je da prepozna i interpretira rečeno. Npr., ako izgovorite nepotpunu komandu „podigni gore“, Marko može da pita: da li mislite na ruku ili pogled, ili da zaključi iz konteksta interakcije na šta ste mislili. Sposobnost robotskog sistema da komunicira prirodnim govorom nije slučajno izabrana. Jezik je fundamentalna osobina ljudi, i za očekivati je da će deca lakše razviti odnos prema robotu koji ispoljava pona- šanja za koja je čovek evolutivno uslovljen i prepoznaje ga kao inherentno ljudska. 

POMOĆ MINISTARSTVA

Robot Marko je razvijen u okviru projekta „Razvoj robota kao sredstva za pomoć u prevazilaženju teškoća u razvoju dece“, finansiranog od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Autor teksta je rukovodilac potprojekta „Multimodalna interakcija između čoveka i mašine“.

ROBOTIKA


Ne pamti svoje interakcije

U ovakvim razmatranjima je važno istaći da ove tehnologije otvaraju niz etičkih pitanja. Pametni roboti predstavljaju mladu oblast u kojoj još ne postoje standardi. To znači da smer razvoja pojedinačnih robotskih sistema u izvesnoj meri zavisi od intuicije i etičkih normi naučnika. Imajući u vidu osetljivost ciljne grupe krajnjih korisnika, odluke u vezi sa dizajnom robota nisu bile samo tehničke već i etičke, što je dovelo do toga da neke funkcionalnosti robota budu namerno redukovane.

Pošto Marko, uslovno rečeno, vidi i čuje, bilo bi relativno lako osposobiti ga da pamti svoje interakcije sa ljudima. U principu, ovo bi omogućilo dugoročno sakupljanje podataka o terapiji i njihovu automatizovanu obradu koja bi terapeutima potencijalno pružila kompletniji uvid u razvoj deteta. Ipak, ova funkcionalnost bi nosila i neke rizike, prevashodno vezane za zaštitu privatnih i osetljivih podataka o deci.

Zbog toga, Marko ne pamti svoje interakcije. Slično, iako može samostalno da se uključuje u dijalog sa ljudima, on ne procenjuje zdravstveno stanje deteta, niti se koristi bez prisustva terapeuta. Drugim rečima, iako je ideja da ga deca dožive kao drugara i saputnika kroz terapiju, za roditelje i terapeute on je samo pomoćno motivaciono sredstvo u terapiji. Konačno, koliko god neka tehnologija bila napredna, njen stvarni domet zavisi od toga koliko je dostupna ljudima.

Koliko će Marko biti efektivan, videće se kad se primeni u praksi. U studiji sprovedenoj u junu ove godine na Klinici za dečju habilitaciju i rehabilitaciju, Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine u Novom Sadu, potvrđeno je da deca iz ciljne grupe pozitivno reaguju na robota, stupaju u interakciju sa njim i izvršavaju terapeutske naloge koje im robot zadaje. Put od prototipskog sistema do medicinskog sredstva je dugačak i neizvestan, ali ovi pozitivni rezultati dodatno motivišu naučnu grupu da nastavi svoj rad. 

ROBOTIKA



 

 

 

Dr Milan Gnjatović, docent na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu

 

 









Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters


»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 78
Planeta Br 78
Godina XIV
Maj.2017 -Jun.2017.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2017 PLANETA