MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 80
Planeta Br 79
Godina XIV
Septembar - Oktobar 2017.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

PODSEĆANJE

 

M. Rajković

125 godina od rođenja Vojislava V. Miškovića

Uzlet astronomije kod Srba

Rođen u Fužinama, u Gorskom kotaru (u Austrougarskoj, danas Hrvatskoj), 6/18. januara 1982. godine, on je svoje detinjstvo i dečaštvo proveo u tada maloj Kraljevini Srbiji, u koju su njegovi roditelji prešli kada je navršio tek nešto više od godinu dana. Otac Vojislav je službovao po raznim mestima (Beograd, Čačak, Priboj, Sukovo), pa se i mali Vojislav selio iz jedne u drugu osnovnu školu. Gimnazijsko obrazovanje je stekao u Novom Sadu, gde je i maturirao 1910. Kao pitomac čuvenog Tekelijanuma upisao se na Univerzitet u Budimpešti sa željom da studira astronomiju.

Sklonost prema nauci o zvezdama i nebeskim telima bila je kod njega neopoziva i pošto se na njemu kasnilo sa početkom nastave astronomije, on naredne godine, kao stipendist Zadužbine Gavre Adamovi- ća prelazi na Univerzitet u Getingenu (Nemačka), a zatim u Beč. Posle dve godine studija na ovim uglednim univerzitetima njegova molba za dalje školovanje biva odbijena i on se vraća u Peštu, gde je u međuvremenu katedra za astronomiju primila prve studente. Rodoljubiog duha i živog zanimanja za aktivnosti omladinskog nacionalnog pokreta, vrlo brzo postaje ne samo jedan od vodećih članova Kola mladih Srba, nego i potpredsednik ove organizacije. Biva hapšen, pa pušten na slobodu, ali pod stalnom policijskom prismotrom. Pred samo izbijanje svetskog rata tajno prelazi u Srbiju. Sumnjiv i srpskim vlastima, stigao je u Đački bataljon u Skoplju prošavši kroz nekoliko zatvora.

Sve vreme rata Mišković je, kao i drugi visokoš- kolci, njegovi vršnjaci, ili mlađi, delio sudbinu srpske vojske. Posle njenog sloma 1915. godine, kartko je proveo u Francuskoj na lečenju, pa se 1916. ponovo vratio na front. Kada je rat okončan, on je iz Soluna upućen u Francusku da završi studije astronomije.

Diplomirao je na Univerzitetu u Marseju (Marseille) 1919. i odmah na tamošnjoj astronomskoj opservatoriji postavljen za asistenta. Od 1922. do 1925. godine radi kao astronom na opservatoriji u Nici (Nice) i uporedno piše doktorsku tezu Etudes de statistique stellaire, koju uspešno brani na Univerzitetu u Monpeljeu (Montpellier) 1924. 

Početkom ove godine navršilo se 125 godina od rođenja Vojislava V. Miškovića, prvog astronoma u Srba s najvišim naučnim zvanjem, profesora Univerziteta u Beogradu, upravnika Astronomske opservatorije, akademika, pisca prvih knjiga i udžbenika iz astronomije na srpskom jeziku. Znamenite ličnosti srpske akademske i naučne elite sredine prošlog veka, koja je duboko utkana u razvoj prvog srpskog univerziteta, razvoj naše astronomije i rad same Akademije nauka i umetnosti, čiji je član, i to jedan od najaktivnijih, bio gotovo pola stoleća.

Profesor, upravnik i neimar Tih prvih godina profesionalne i naučne karijere Vojislav Mišković je u francuskim stručnim publikacijama objavio dvadesetak radova posvećenih posmatranjima planetoida i kometa i određivanju njihovih putanja. Njegovi naučni prvenci odnose se na primenu statistike u astronomiji, na promenljive zvezde i poboljšanje njegovog originalnog posmatračkog instrumenta, bezličnog astrolaba s prizmom. Za studije iz stelarne statistike, koja je bila predmet i njegove doktorske disertacije, dobio je Valsovu nagradu (Prix Valz) Francuske akademije nauka. Organizuje i izvodi astronomski deo rada u triangulacionom povezivanju Korzike sa francuskim istočnim Alpima. Radi i kao struč- ni redaktor u jednom astronomskom časopisu.

Tako je za samo nekoliko godina rada postao afirmisani astronom, ne samo u Francuskoj. Kada su Milutin Milanković, Mihailo Petrović Alas i Bogdan Gavrilović, na Milankovićev predlog, 12. januara 1925. godine uputili dopis (koji je Milanković i sastavio) Savetu Filozofskog fakulteta da se na fakultet “dovede stručnjak koji bi s uspehom mogao da radi na stelarnoj i praktičnoj astronomiji i da – ako bude od države dovoljno potpomognut – udari temelj astronomskoj observatoriji koja bi mogla s uspehom učestvovati u radu ostalih astronomskih observatorija na Zemljinoj kugli”, mislilo se samo na jednog stručnjaka takvih znanja i sposobnosti – na Vojislava Miškovića, sa opservatorije u Nici. Njemu u na- šem narodu, po Milankovićevom mišljenju, nije bilo moguće “naći… ravna”. Poziv je usledio tek kada je Milanković od Miškovića dobio “pismeni pristanak da će se izbora primiti”.

I marta iste godine Mišković je pozivom izabran za vanrednog profesora novoosnovane Katedre za teorijsku i praktičnu astronomiju Filozofskog fakulteta. Ne znamo za lepši vid uzdarja, koje je Milanković mogao da pruži B. Gavriloviću, Miki Alasu i Jovanu Cvijiću, tada predsedniku Srpske kraljevske akademije, koji su ga pozvali da bude vanredan profesor na Katedri za primenjenu matmetaku Beogradskog univerziteta, tek izniklog iz Velike škole, i da se posveti nauci, od uspelog nastojanja da na katedru astronomije dovede Vojilsava Miškovića. Samo je tada u Milankovićevoj ulozi bio profesor Gavrilović, rođenjem takođe prečanin, s kojim se Milanković savetovao o svakom detalju.

Od ovog trenutka životni i naučni put Milankovićev plodotvorno će se preplitati sa Miškovićevom univerzitetskom i naučnom karijerom, njegovim radom na Opservatoriji i u Akademiji prirodnih nauka pre rata, a u Odeljenju prirodno-matematičkih nauka SAN posle rata, kada je Milanković kao potpredsednik (1948-1958) po rangu bio njen drugi zvaničnik. I to je zanimljiva tema za poseban članak. Mišković je poziv mnogostruko opravdao. On se uvaženim autoritetima naše nauke, potonjim kolegama i na Univerzitetu i u Akademiji nauka časno odu- žio, a našu astronomiju svojim pregalaštvom na svkom polju: naučnom, obrazovnom, organizatorskom i neimarskom zadužio večnim spomenom. Njegovim dolaskom na Univerzitet počinje nova era astronomskih nauka kod Srba.

Ako njene začetke kao nastavne disicipline dugujemo našem prvom školovanom astronomu i meteorologu Milanu Nedeljkovi- ću, koji je meteorološkoj delatnosti, kao i sama državna uprava, opravdano davao prednost, kao i nabavku savremenih astronomskih instrumenata iz Nemačke naime ratne odštete posle Prvog svetskog rata, koji će biti ugrađeni u novu zgradu opservatorije, s Miškovićem ona počinje da se intenzivno razvija i kao samostalna nastavna grupa i kao samostalna nauka (N. Pejović, Ž. Mihajlović, 2010). Čitavih pola veka, od 1926. kada je preuzeo katedru za teorijsku i praktičnu astronomiju do smrti 25. novembra 1976. godine V. Mišković je kao naš vodeći astronom tom razvoju davao snažan lični impuls, nadgledao ga i usmeravao.

Odlaskom M. Nedeljkovića u penziju 1924 (naredne školske godine vrlo zapaženi kurs iz matematičke astronomije držaće Milanković), Mišković pored nastave, preuzima i upražnjeno mesto upravnika Astronomske opservatorije. Koliko je Milankovićeva procena Miškovićevih stručnih znanja i sposobnosti bila zadivljujuće tačna govori činjenica da je on uspevao, prema oceni bibliografa M. Mužijević, “da objedini naučni i organizatorski rad, da organizuje katedru i nastavu astronomije na univerzitetu …, da se posveti izgradnji beogradske opservatorije i njenom radu”. On je učitelj prve generacije naših astronoma (Pero Đurković, Milorad Protić, Zaharije Brkić, Petar Muzen, Branislav Ševarlić), koje je iznedrio Univerzitet u Beogradu. Kao upravnik i član univerzitetske Komisije za izgradnju nove zgrade opservatorije, kojom je rukovodio Milanković, najzaslužniji je što je ona podignuta na koti 253 Velikog Vračara, današ- njoj Zvezdari, koja to ime duguje upravo toj novoj zvezdarnici, kako ju je narod prozvao. Kompleks Astronomske opservatorije je sagrađen prema projektu češkog arhitekte Jana Dubovija, kome je to bio doktorski rad, tokom 1930-1933.

Ona je ne samo lep primer rane moderne arhitekture u Srbiji, tridesetih godina prošlog veka, nego i “zidani spomenik” (T. Anđelić) jednom posve- ćenom služenju astronomskoj nauci u sredini u kojoj je ona dotad bila u senci seizmologije, meteorologije i drugih praktičnih disciplina, i za koju u jednoj maloj kontinentalnoj državi pre Velikog rata objektivno i nije moglo biti velikog interesovanja. U tom neimarskom poduhvatu Mišković je uz punu podršku Univerziteta, naišao i na razumevanje uprave Opštih dobara Beogradske opštine pri iznajmljivanju na 99 godina četiri hektara zemljišta za gradnju paviljona opservatorije. Mišković je Astronomskom opservatorijom upravljao u dva mandata četvrt veka: 1925 – 1946. i 1951-1955, za koje vreme je ona bila naučni zavod Univerziteta, pa institut Srpske akademije nauka, a od 1954. godine samostalna naučno-istraživačka ustanova. Odnedavno s novom posmatračkom stanicom na planini Vidojevici kod Prokuplja i znatno moćnijim teleskopom od prethodnih, nazvanim “Milanković”.

U VIRTUELNOJ BIBLIOTECI U Zborniku radova sa konferencije “Razvoj astronomije kod Srba VII” (22-26. oktobar 2010) objavljen je i članak Knjige Vojislava Miškovića u virtuelnoj biblioteci Nadežde Pejović i Žarka Mihajlovića. U ovu digitalnu kolekciju su uključeni zbirka rešenih zadataka iz Opšte istorije i rukopis drugog dela iste zbirke potpuno pripremljen za štampu koji nije bio publikovan. Digitalizovano je 11 Miškovićevih naslova, jedna zvezdana karta i jedan naučni rad. Na internet adresi http://elibrary.matf.bg.ac. rs nalaze se: Opšta istorija, Hronologija atronomskih tekovina I i II, Hiparh, Johanes Kepler, Kosmografija. Sunčano pomračenje od 15. februara 1961, Logaritamske i numeričke tablice.

PRIZNANJA Bio je saradnik Bibliographie general de l’Union geodesique et geopfysike international od 1950. Godine 1962. izabran je za člana Komiteta za istoriju astronomije Međunarodne astronomske unije. Dobitnik je Ordena Svetog Save trećeg reda, a jedna mala planeta njemu u čast nazvana je “Mišković”.

PODSEĆANJE


 

 

 Prvi astronom u Akademiji

Organizovanje univerzitetske nastave iz astronomije i gradnje opservatorije, kakvu je u svom predlogu bio zamislio Milanković, Miškovića nisu odvojile od nauke. Njegov rad O jednoj novoj metodi za redukciju cirkumzenitalnih opservacija, štampan u Glasu SKA 1927. godine bio je prvi naučni rad iz astronomije koji je Akademija objavila u nekom od svojih izdanja. U članstvo Srpske kraljevske akademije izabran je kao vrlo mlad, sa 37 godina (dopisni od 1929, redovni od 1939), kao prvi stručni astronom u njenim redovima.

Pristupnu besedu Uloga astronomije u saradnji sa ostalim naukama pročitao je 8. februara 1940, posle koje je proglašen za pravog akademika. Tom prilikom, na svečanom skupu, predsednik Aleksandar Belić je, između ostalog, istakao da ga je Akademija primila u redove svojih pravih članova “sa osećanjem dubokog priznanja njegova rada”. Nije Belić propustio da naglasi da je nova beogradska astronomska opservatorija zauzela “gotovo odmah posle osnivanja ugledno mesto među svetskim astronomskim opservatorijama” (Godišnjak SKA za 1940).

U Akademijinim izdanjima V. Mišković je tokom jedanaest godina kao dopisni član objavio nekoliko naučnih radova, od kojih se, kako navodi J. Simovljević, jedan od njegovih učenika, pisac priloga o astronomiji u našoj Akademiji u tematskoj publikaciji o njenoj stogodišnjici, i danas citira rasprava O sekularnim nejedna- činama astronomskih elemenata Zemljine putanje (1931. i 1939). Ovim studijama je verifikovana Milankovićeva astronomska teorija Zemljine klime, a prethodio im je veoma zamašan i mukotrpan numerički račun, koji su sa tačnijim vrednostima astronomskih veličina izveli prvi Miškovićevi saradnici na opservatoriji Stanimir Frempl i student matematike Dimitrije Mitrinović. Rezultati do kojih se došlo bez današnjih elektronskih ra- čunara potvrđeni su u našem vremenu sa velikom tač- nošću.

Oni su u osnovama Milankovićeve hronologije ledenih doba, koje se kao stare i nedovoljno tačne više nisu mogle dovoditi u pitanje. Izgradnjom nove opservatorije od sredine tridesetih godina stvoreni su uslovi za posmatrački rad. Vrše se redovna posmatranja u časovnoj službi, kao iona za određivanje geografske dužine. Služba posmatranja planetoida je posebno aktivna (M. B. Protić pronalazi nekoliko novih), kometa, okultacija i Sunčeve aktivnosti. Dok još o nekom ozbiljnijem posmatračkom radu nije moglo ni da se govori, izuzev što je on sam vršio posmatranja na prototipu svog malog impersonalnog astroloaba s prizmom, Mišković je pokrenuo Annuaire de l’Observatoire astronomique, prvu stručnu publikaciju Observatorije.

Nažalost, ona je posle šest svezaka svesno bila žrtvovana zarad jednog drugog državi važnijeg periodičnog prvenca. Prva sveska Godišnjaka izašla je 1928, a sadržala je efemeride izvesnog broja zvezda, koje nisu davale strane astronomske publikacije. Izradio ju je profesor Mišković sa suprugom, Francuskinjom, a sredstva za izdavanje je dala Srpska kraljevska akademija, na preporuku svojih uvaženih članova B. Gavrilovića, M. Petrovića, M. Milankovića i A. Bilimovića. Publikacija je naišla na lep odziv u stranim stručnim krugovima, i za nju je razmenom dobivan velik broj publikacija čuvenih evropskih opservatorija, pa je mala astronomska biblioteka tako počela brzo da se popunjava. S početkom rada savremno opremljene opservatorije, pojavile su se i druge publikacije: Nautički godišnjak (1934), Memoari (Mémoires), Bilten (Bulletin) 1936.

Pokretanjem Nautičkog godišnjaka Mišković je Kraljevinu Jugoslaviju uvrstio u malobrojni klub zemalja sa vlastitim pomorskim almanahom. Posle rata je obnovio njegovo izlaženje i o ovom specijalizovanom časopisu brinuo sve dok njegovo izdavanje nije preuzeo Hidorgrafski zavod Jugoslovenske ratne mornarice u Splitu. Bio je inicijator i suosnivača Nacionalnog komiteta za astronomiju Kraljevine Jugoslavije 1937. Pomenutim publikacijama, štampanim na stranim jezicima, koje su ubrzo stekle međunarodni ugled, V. Mišković je Astronomsku opservatoriju u Beogradu uvodio u naučni svet Evrope. Godišnjak Astronomske opservatorije je, na primer, najvećim delom sadržavao efemeride određenog broja zvezda, neophodne za svakodnevni rad opservatorija “veoma dobro dopunjujući osnovne astronomske alamanhe – grinički, pariski i vašingtonski”. I sam je u njima, kako pišu njegovi biografi i hroničari Opservatorije, objavljivao radove posvećene identifikaciji planetoida, određivanju putanja novopronađenih i novim metodama astronomskih posmatranja i njihove obrade. Uveo je pojam kvaziidentične opozicije planetoida i nekoliko radova posvetio njegovoj primeni. 

PODSEĆANJE


Istoričar i popularizator astronomije

Nemačke okupacione vlasti su 1941. godine udaljile profesora Miškovića sa univerziteta. Zadržan je kao “vršilac dužnosti” upravnika Astronomske opservatorije, u kojoj je uništen dobar deo posmatračkog materijala prikupljenog u okviru međunarodnog poduhvata određivanja dužina, u kojem je učestvovala i naša opservatorija, a koji se odvijao pod Miškovićevim rukovodstvom i ličnim učešćem.

Dva meseca je proveo kao talac u logoru na Banjici. Smrću akademika Mihaila Petrovića 1943. godine, u najteže dane, kada je trebalo sapasavti imovinu Akademije (zgrade, biblioteka, arhiva, rukopisi primljeni za štampu pred rat) od devastacije i uništenja, prihvatio je dužnost sekretara Akademije prirodnih nauka i člana Komisije za obezbeđenje njene arhivske građe i fondova.

NEODUŽENI DUG

I u poznim godinama bio je aktivan u Akademiji: glavni urednik Godišnjaka (1964- 1972) i Glasnika SANU (1963- 1973). U Glasu, CCLXXXIX, 1974, objavio je rad Astronomska nauka u Srpskoj akademiji nauka i društvima iz kojih je proistekla. Smrću Vojislava Miškovića SANU je ostala bez jedinog stručnog astronoma koga je imala u svom sastavu, sve do izbora akademika Zorana Kneževića, tadašnjeg upravnika Astronomske opservatorije, za dopisnog člana 2009. U njenoj kapitalnoj ediciji Život i delo srpskih naučnika, nažalost, još nije objavljen rad o ovom prvom astronomu akademiku, koji je višestruko zadužio razvoj astronomije u našoj sredini. Ova godišnjica je prilika da se ta praznina popuni.

 

Posle rata nastavio je sa nastavničkim radom na univerzitetu, kao redovni profesor grupe za astronomiju novoformiranog Prirodno-matematičkog fakulteta sve do odlaska u penziju 1962. Kada je glavni sekretar Akademije Jovan Radonić aprila 1945. podneo ostavku ta dužnost je privremeno poverena Vojislavu Miškoviću.

On je tu duž- nost obavljao gotovo tri godine, u tri možda i najteže godine u njenoj istoriji, punih tenzija između starih akademika i nove narodne vlasti, kada je i jedna grupa članova (među njima i A. Belić, I. Andrić, Pavle Savić) bila odnela ostavku upravi na svoje članstvo, i kada je ona doživela i kratkotrajnu suspenziju. Kao jedan od osnivača Matematičkog instituta 1946. formirao je pod njegovim okriljem i Astronsomsko-numeričku sekciju, a u vreme kada se pod krovom Akademije naučni instituti množe iz dana u dan, Mišković je osnovao i Astronomsko-numerički institut i bio njegov prvi predsednik. Još jednom je biran za sekretara Odeljenja prirodno-matematičkih nauka (1956-1960). Naučnik široke kulture, temeljnog obrazovanja i znalac stranih jezika, Mišković je Beogradsku opservatoriju povezivao sa opservatorijama širom planete. Kao naučnik, on se u posleratnim decenijama posvetio izu- čavanju i identifikaciji planetoidskih putanja, platnetoidima Jupiterove grupe, metodama astronomskih posmatranja i pomračenju Sunca.

Ono što je upotpunjavalo plodnu i osmišljenu delatnost V. Miškovića bila je njegova sklonost prema istoriji astronomije i njenoj popularizaciji (monografije o Hiparhu, Kepleru, Hronologija astronomskih tekovina I-II, za koju je podatke predano sakupljao tokom svog života, u izdanju SANU). Njegov popularni Godišnjak našeg doba počeo je da izlazi 1931. i do početka Drugog svetskog rata objavljeno je jedanaest knjiga. Astronomska opservatorija je za više od 30 godina izdala dvadesetak sevzaka ove stručno-popularne publikacije za astronomiju i srodne nauke. Sarađivao je u Matematičkom listu za srednje škole pre rata i Vasioni posle rata. Autor je međuratnih srednjoškolskih udžbenika iz kosmografije, i logartimskih tablica posle Drugog svetskog rata koje su bile nezamenjive u vremenu kada računari još nisu ušli u široku upotrebu, a koje se i danas koriste i doživele su 16 izdanja. Njegova Opšta astronomija je prvi naš fakultetski udžbenik iz astronomije. Pisao je, kako se to kaže, do poslednjeg časa, jer mu je poslednji spis, o životu i naučnom radu čuvenog engleskog astronoma Edmunda Haleja (Halley) primljen za Akademijine publikacije 29. oktobra 1976, manje od mesec dana pred smrt.


 

 

 

M. Rajković

 

 









Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters


»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 78
Planeta Br 78
Godina XIV
Maj.2017 -Jun.2017.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2017 PLANETA