MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 80
Planeta Br 79
Godina XIV
Septembar - Oktobar 2017.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

ASTROFIZIKA

 

Ilijana Jakšić

Uslovi na Titanu

Održivost života na satelitu


Koliko god neobičan bio, Titan mnogo podseća na Zemlju. Gusta atmosfera štiti njegovu čvrstu površinu od štetne radijacije a to je i jedino mesto u Sunčevom sistemu koje ima tečnost na svojoj površini. Kada bi ljudi jednog dana živeli pod žućkastom izmaglicom neba satelita, istražujući njegove dine i nazubljene vrhove ili pak odmarajući se na obalama blago namreškanih ugljovodoničnih jezera, bila bi im potrebna energija za život. Ralf Lorenc, planetarni naučnik na Univerzitetu Džon Hopkins, Merilend, SAD, smatra da je, dugoroč- no gledano, nakon Marsa Titan verovatno sledeće mesto gde će ljudi moći da borave. Da bi otkrili mogućnost opstanka u dalekoj budućnosti, Amanda Hendriks sa Planetarnog naučnog instituta i Jak Jang sa kalifornijskog Tehnološkog instituta analizirali su moguće izvore energije.

 

ASTROFIZIKA


Manjak snage vode

Roboti istraživači koji će inicijalno biti poslati na Titan kao izvidnica oslanjaće se na nuklearnu energiju, koristeći radioaktivni otpad za stvaranje elektriciteta i grejanje. Ljudi će možda moći da postignu isto to, pakujući zalihe sa Zemlje za pravljenje nuklearnih elektrana. Međutim, bez istraživanja unutrašnjosti Titana, izvodljivost ove ideje ostaje samo na pretpostavkama. Satelit je bogat metanom nadohvat ruke, što ga čini potencijalnom tačkom na kojoj rakete koje nastavljaju put mogu da napune gorivo. Kao resurs za dugoročne planove, prognozira se da će Titan biti centralna tačka. Iako će biti neefikasno da se sagoreva ugljovodonik na samom satelitu zbog nedostatka dostupnog kiseonika, budući stanovnici Titana mogli bi da dodaju vodonik acetilenu kako bi stvorilio energiju. Međutim, uprkos teoretskom obilju acetilena na satelitu, nauč- nici tek treba da ga otkriju na površini Titana. Moguće je da ga maskira atmosfera pa zbog toga još nije otkriven, smatra Sara Horst, planetarni naučnik na Univerzitetu Džon Hopkins. Problem broj dva bi predstavljao nedostatak snage vode jer Titan nema puno padavina ako izuzmemo retke ali intenzivne poplave na svakih nekoliko decenija. Nije baš idealno za hidroelektrično snabdevanje. Reke bi imale brz tok neko vreme a onda bi ponovo presušile. Brane ili vodenice bi mogle da proizvode energiju tako što bi niske temperature pretvarale ugljovodonik u tečno stanje, ali tok je pod znakom pitanja jer su najveća jezera i mora na nižoj poziciji od okolnog terena. Topografija ne onemogućava tok u potpunosti pa je potreban veliki inženjerski poduhvat kako bi reka potekla nizbrdo od mora. Bolja opcija je stavljanje turbina u more jer Saturn stvara snažne plime na Titanu. Na njegovom najvećem moru, po nazivu Kraken Mare, plima se svakog dana menja i po metar visine. Sve te struje kreću se kroz usko suženje koje odvaja severne i južne delove mora Seldon Fretum (engleski nadimak: Throat of the Kraken). Lorenc objašnjava da je u pitanju pojava poput Gibraltarskog moreuza. Dakle, sigurno je da na Titanu svakog dana dolazi do jakog vodenog toka u oba pravca. Možda odatle treba početi potragu za pouzdanim energetskim izvorom?

Saturnov najveći satelit mogao bi da postane ljudsko naselje pod uslovom da možemo da držimo upaljena svetla sve vreme. Na svu sreću, Titan ima nekoliko izvora energije koji bi jednog dana mogli da snabdevaju čitavu koloniju ljudi, pokazuju analize. ŽIVOT UZ BOCE KISEONIKA Titan ima energetske izvore - ali bi život na tom mestu bio težak i pun zamki. Atmosferski pritisak je 1,5 puta viši u odnosu na Zemlju a gravitacija sedam puta manja. Ljudi na površini ovog satelita osećali bi se kao ronioci ispod površine mora. Štaviše, na Titanu je hladno a vazduh je pun azota, metana i vodonika tako da bi ljudi koji se odluče za život tamo nosili boce s kiseonikom i bili bi zamotani u nekoliko slojeva odeće. Kakav god energetski izvor koristili u budućnosti na Titanu, prvo ćemo morati da ga usavršimo na Zemlji. 

 

Za oko 300 miliona ljudi

Snaga vetra jednako je privlačna ali i izazovna kao dugoročni izvor energije. Dok peščane dine ukazuju na to da je Titan morao da ima jake vetrove na površini u nekom trenutku nedavne prošlosti, nije pronađen nijedan dokaz da još uvek duvaju. Međutim, atmosfersko cirkulisanje menja pravac kretanja dva puta godišnje a jaki vetrovi su otkriveni u gornjoj atmosferi, praćenjem oblaka i kraćim merenjima sonde Huygens obavljenim 2005. kada se spuštala u pravcu satelita. Kada bismo imali turbine na vetar, smatra Hendriksova , mogli bismo da proizvodimo energiju deset puta veću nego što je to slučaj s turbinama na Zemlji.On dodaje da je teoretski moguće napraviti vazdušne turbine na vetar vezane za površinu ali je za sada sve to van mogućnosti tehnologije. Najmanje bi se očekivalo da se ovde pominje solarna energija, jer je Titan dalji od Sunca deset puta u odnosu na Zemlju a do njega stiže samo jedna stotina ukupne sunčeve svetlosti. Ta svetlost se filtrira u atmosferskoj izmaglici. Radi poređenja, najsvetliji period na Titanu sličan je našem sumraku. Ali, solarni paneli sve su efikasniji a ljudska civilizacija na Titanu imaće prostora za izgradnju široke infrastrukture trajne namene. Ako se naprave dovoljno velike solarne elektrane, one bi proizvodile dovoljno energije, smatra Hendriksova. Ona i Jang procenjuju da će snabdevanje 300 miliona ljudi, što je otprilike populacija SAD, zahtevati solarnu farmu na deset posto teritorije Titana (što odgovara površini SAD). Na Zemlji bi ista količina energije zahtevala manje od deset posto ukupne površine Kanzasa. Kao i na Zemlji, održavanje solarnih panela čistim predstavljalo bi veliki izazov. U slučaju Titan, radi se o organskim molekulima koji nastaju u atmosferi Titana a koji bi smanjivali njihovu efikasnost. Takođe bi trebalo povesti računa o sedimentima tolina iz atmosphere, koje bi trebalo često uklanjati


 

 

 

Ilijana Jakšić

 

 









Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters


»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 78
Planeta Br 78
Godina XIV
Maj.2017 -Jun.2017.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2017 PLANETA