MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 79
Planeta Br 79
Godina XIV
Jul. 2017- Avgust. 2017.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA

 

L.S.

Put u središte Zemlje / Polovi

Sever će postati jug, a jug sever?

TEMA



Kada bismo mogli da se vratimo 41.000 godina u prošlost, do poslednjeg ledenog doba, kompas bi pokazivao da se sever nalazi tamo gde bismo očekivali jug. To je zbog toga što se za nekoliko stotina godina Zemljino magnetno polje obrnulo. Ti obrti se dešavaju često i nekada traju po više hiljada godina, a to znamo zahvaljujući formacijama magnetnih minerala, koje pronalazimo u tlu. Postoji nekoliko ideja koje objašnjavaju zašto se to dešava. Prema jednoj od njih, gornji slojevi Zemljinog jezgra ponašaju se kao džinovske lava lampe u kojima se masa istopljenog gvožđa i nikla naizmenično podiže i spušta i do promene dolazi upravo zbog tog kretanja. Oko 3.000 km ispod naših nogu, na dubini 270 puta većoj od najdublje tačke okeana, počinje Zemljino jezgro, tečna sfera sačinjena od gvožđa i nikla, čiji gornji slojevi dostižu temperaturu od gotovo 4.000 stepeni Celzijusovih, a pritisak je 1,3 miliona puta veći nego na Zemljinoj površini. Tokovi istopljenih stena milionima godina pomeraju tektonske ploče, zbog kojih se kontinenti pomeraju i menjaju oblik. Kretanje istopljenog metala u jezgru stvara i održava magnetno polje koje štiti Zemlju od štetnog zračenja iz svemira, koje bi uništilo atmosferu. Pošto je tako duboko, glavni način da proučavamo granicu između jezgra i gornjih slojeva Zemlje je u pra- ćenju seizmičkih signala, koje stvaraju zemljotresi. Koristeći informacije o obliku i brzini seizmičkih talasa, možemo da otkrijemo kroz koje delove planete su putovali, kako bi u tom obliku došli do nas. Nakon naročito jakog zemljotresa, cela planeta vibrira poput zvona, a merenje tih oscilacija na različitim mestima otkriva kakva je struktura u kom delu planete.

Na taj način su naučnici otkrili da postoje dve velike oblasti na jezgru kroz koje seizmički talasi teku sporije u odnosu na okruženje. Svaka od tih oblasti bila bi 100 puta veća od Mont Everesta, da se kojim slučajem nalazi na površini. Te regije imaju značajan uticaj na dinamiku Zemljine kore i utiču na tokove u unutraš- njem delu jezgra. Iz nekoliko najrazornijih zemljotresa u poslednjim decenijama ipak je proisteklo nešto dobro, budući da su naučnici mogli da izmere specijalne vrste seizmič- kih oscilacija, koje se kreću duž granice između jezgra i mantije i poznati su kao Stounlijevi talasi. Proučavanjem ovih talasa otkriveno je da pomenute dve regije imaju nižu gustinu dok su bliže jezgru, u poređenju sa ostalim materijalom. Naravno, manja gustina mogla bi da se pripiše tome što su bliže jezgru ove oblasti toplije, ali uzbudljiva mogućnost je da se zbog specijalnog sastava ove oblasti ponašaju kao mehuri u lava lampi. To znači da se periodično podižu ka gornjim slojevima, hlade i ponovo padaju ka jezgru. Takvo ponašanje bi moglo da objasni zašto se magnetno polje Zemlje ponekad obrće. Činjenica da se polje promenilo toliko puta u istoriji Zemlje sugeriše da se menjala i unutrašnja struktura. Jezgro ima planine i doline baš kao Zemljina površina. Proučavanjem ove „topografije” možda ćemo moći da proizvedemo detaljnije mape jezgra, koje će pružiti mnogo bolji uvid u to šta se dešava ispod naših nogu.

Iz nekoliko najrazornijih zemljotresa u poslednjim decenijama ipak je proisteklo nešto dobro, budući da su naučnici mogli da izmere specijalne vrste seizmičkih oscilacija, koje se kreću duž granice između jezgra i mantije i poznati su kao Stounlijevi talasi. Proučavanjem ovih talasa otkriveno je da pomenute dve regije imaju nižu gustinu dok su bliže jezgru, u poređenju sa ostalim materijalom




 

 

 

L.S.

 

 









Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters


»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 78
Planeta Br 78
Godina XIV
Maj.2017 -Jun.2017.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2017 PLANETA