OKO PLANETE
ORNITOLOGIJA
Let u pokušaju
Treba prvo skočiti pa onda reći: hop. Jedna vrsta sićušnog papagaja čuva energiju tako što skače s grane na granu u potrazi za hranom. To je veština koja je možda pomogla precima ptica da prvi put polete sa tla. Ove male ptice skakuću po granama i do 30 puta u minutu. One tako dobijaju „pogon” u nogama i povećavaju svoj domet uz nekoliko zamaha krilima. Novo istraživanje pokazuje da na taj način smanjuju utrošak energije.
Mogu- će je i da su pticoliki dinosaurusi koristili istu tehniku. Da bi ispitali biomehaniku ovih kratkih „letova”, biolozi su istrenirali pacifičkog papagaja (najmanja vrsta papagaja na svetu, zelenkaste boje) da leti između štapova kako bi dobio poslasticu. Štapovi su bili opremljeni senzorima za merenje sile koju ptice stvaraju nogama i krilima.
Papagaji su prelazili razdaljinu od 20, 40 i 75 cm, a leteli su i nagore i nadole. Uglovi iz kojih su ptice poletale poklapali su se s predviđenim matematičkim modelima koji svode utrošak energije na minimum. Dajana Čin sa Univerziteta Stenforda, koja je sprovela ovo istra- živanje sa svojim kolegom Dejvidom Lentikom, kaže da su zelene papige veoma vešte u skokovima. One biraju skakutanje umesto letenja pri kraćim razdaljinama. Čin dodaje da je efikasnije odgurnuti se nogama nego upotrebiti krila. Naravno, pri većim razdaljinama ptice su koristile zamahe krilima da bi stigle na željeno odredište. Činova dodaje da su taj potez naučnici shvatili kao model po kojem su se ponašali preci ptica koji nisu umeli da lete. Da je sve to savršeno izvodljivo, navodi i Bret Tobalske, sa Univerziteta Montane, SAD.
On je naveo da su autori studije pokazali kako ograničena upotreba krila produžava domet skoka i potencijalno poboljšava energetiku potrage za hranom. Model pokazuje da su preci ptica dobijali bolji oslonac za svoje telo sa svakim zamahom krila dok su se vremenom smanjivali. To je obrazac primećen u evoluciji današnjih ptica. Sve to pomagalo je mehanizmu kojim su ptice same sebe ojačavale i poboljšavale potragu za hranom. Šta je sledeći korak? Tobalske kaže da treba posmatrati i druge vrste ptica da se vidi ima li razlika među današnjim vrstama koje bi mogle da nam pomognu da zaključimo kako su se njihovi preci kretali.
Lekcije iz ovog istraživanja mogle bi da budu značajne i za robotiku, jer je cilj isti i svodi se na različite načine kretanja. I zaista, kolege Dajane Čin već rade na pravljenju letećeg robota koji može da se penje i stoji na zidu
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
