OKO PLANETE

ČITANJE

Poboljšavanje moždanih vijuga

Tri puta „ura” za pisanu reč! Učenje veštine čitanja može imati dubok uticaj na bolje povezivanje moždanih ćelija kod odraslih, čak i u regijama koje se obično ne dovode u vezu sa čitanjem i pisanjem. Upravo do ovog saznanja došli su Majkl Skejd i njegove kolege sa Maks Plank instituta za ljudska kognitivna i moždana istraživanja, u Lajpcigu, u Nemačkoj, kada su eksperimentalno podučavali grupu nepismenih odraslih ljudi u ruralnom delu Indije. Skejd i njegove kolege su želeli da izučavaju kako usvajanje znanja i kulture utiče na moždane vijuge. Fokusirali su se na čitanje i pisanje. Istraživanje je obuhvatilo grupu od 30 odraslih govornika hindija, iz dva sela pored grada Laknau, na severu Indije. Ispitanici su u proseku imali 31 godinu.

Dvadesetjedan govornik učio je da čita i piše devanagari, koji se koristi u hindiju i ostalim indijskim jezicima, u toku šest meseci. Preostalih devet osoba nije učilo ništa. Svim dobrovoljcima skeniran je mozak pre i posle ovog šestomeseč- nog perioda. Do kraja istraživanja, ekipa je uvidela značajne promene u mozgu ljudi koji su naučili da čitaju i pišu. Kod njih se pokazalo povećanje mož- dane aktivnosti u korteksu, spoljnom moždanom omotaču, koji je uključen u proces učenja. Dok su ispitanici učili da čitaju, došlo je i do izmena u oblastima mozga koje nisu direktno uključene u čitanje, pisanje niti učenje. Dva regiona smeštena dublje u mozgu, na primer, bila su aktivnija nakon obuke. U pitanju su delovi talamusa i moždano stablo. Te dve oblasti koordinišu informacije koje im dostavljaju naša čula i naši pokreti, između ostalog. Obe oblasti jače su se vezivale za delove mozga zadužene za vid nakon učenja.

Najupečatljivija promena opažena je kod ljudi koji su najviše napredovali u svojim veštinama čitanja i pisanja. Moždano stablo i talamus su takođe zaduženi za kontrolu pažnje, tako da se napretkom u čitanju i pisanju i to može poboljšati. To je jasan pokazatelj da čitanje, koje obuhvata važne kognitivne procese, takođe uključuje razvoj važnih senzomotornih veština, odnosno precizne kontrole pokreta očiju prilikom skeniranja teksta u potrazi za relevantnim informacijama, kaže Đanluka Baldasare, sa Instituta za kognitivne nauke i tehnologiju u Rimu, u Italiji.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"