ZAGONETKE

Vilinski krugovi u pustinji Namib

Termiti i biljke u potrazi za vodom

Jedna strana tvrdi da su prazne površine, poznate kao vilinski krugovi, delo termita koji ispod površine tla čiste svu vegetaciju u prostoru oko svojih gnezda. Na taj način tlo postaje porozno, tvrde oni, pa se uspostavljaju trajni uslovi za zadržavanje kišnice u prirodnim rezervoarima 50 cm ispod površine tla, što ih čini održivim u okolnom ekosistemu.

Drugo tumačenje je da krugove stvaraju biljke koje se bore za vodu. Biljke pomažu svojim najbližim susedima tako što stvaraju hladovinu i na taj način zadržavaju vodu na površini tla, dok istovremeno onemogućavaju druge biljke da razviju duže korenje da bi crple vodu iz tog tla. Teorija o nadmetanju biljaka oko vode može dobro da objasni pravilnost obrasca ali nikada nije dokazana obavljenim testovima, kaže Corina Tarnitasa sa Univerziteta Prinston, SAD.

Teorija koja se poziva na rad termita, međutim, jeste potvrđena posmatranjem gnezda termita unutar krugova, mada nije mogla da objasni pravilnost obrasca. „I jedna i druga iznele su argumente koje smo smatrali uverljivim”, kaže ona. Stoga su se Tarnita i njen kolega Rob Pringle opredelili za kompjuterske modele. Prvo su razvili model kojim su želeli da istraže da li su termiti mogli da uspostave pravilne razmake između svojih gnezda. Termiti pribavljaju hranu u kružnom prostoru oko svog gnezda.

Kada naiđu na manju koloniju termita, oni je razore i otimaju tu teritoriju. Ali kada se međusobno suoče dve kolonije slične veličine, ni jedna od njih ne može da prevlada i tada uspostavljaju međe. Po naučnom modelu i… zagonetno! Kompjuterski model je pokazao da borba između suparničkih kolonija termita može da dovede do stvaranja pravilnih obrazaca košnica, u kojima je svaka kolonija okružena prstenom koji čine šest susednih kolonija. Tarnita i Pringle kažu da takvi kružni obrasci mogu da se uoče ne samo u pustinji Namib već i u slučaju kolonija termita u Arizoni, Brazilu, Keniji, Mozambiku i Australiji. Njih dvoje su se zatim zapitali: šta bi se dogodilo kada bi se na istom prostoru odvijala i borba biljaka za zalihe vode. „Zašto bi moralo da bude jedno ili drugo?” pita Tarnita. Njihov model je predvideo mogućnost postojanja dva obrasca: opšteg obrasca praznih krugova koje stvaraju termiti, i manje prisutan obrazac vegetacije izme- đu krugova koji je rezultat borbe biljaka za zalihe vode. Kada su otišli u Namibiju da na licu mesta vide vilinske krugove, zatekli su manje krugove prečnika oko 20 cm, udaljene oko 20 cm jedni od drugih. O njima niko pre toga nije govorio. „Vilinski krugovi su privukli toliko pažnje da ljudi uopšte nisu mislili na to kako izgleda vegetacija izme- đu njih”, kaže Tarnita.

Njihovo posmatranje na terenu odgovara predviđanju da je moguće da dva mehanizma u prirodi deluju istovremeno. Norbert Jürgens,sa Univerziteta u Hamburgu (Nemačka), dugogodišnji pristalica teorije o termitima, srećan je što ovo novo istraživanje potvrđuje njihove „zasluge”. „U našim raspravama je uspostavljena ravnoteža”, kaže on. Nisu, međutim, svi u to uvereni.

Prošle godine je Stephan Getzin, iz Helmholtz centra za ekološka istra- živanja u Lajpcigu, objavio da je u zabačenim predelima Australije pronašao kružne linije nalik vilinskim krugovima otkrivenim u Namibiji. Getzin kaže da u nekim delovima Namibije i Australije u kojima su pronađeni krugovi uopšte nema termita, a da u nekim drugim slučajevima ne može da se dokaže povezanost termita sa krugovima. „Po svakoj logici, ako postoje vilinski krugovi tamo gde termiti uopšte nisu prisutni, teorija o termitima se ne može smatrati ozbiljnim objašnjenjem te pojave”, kaže on. Jürgens navodi da, tokom deset godina istraživanja, nikada nije naišao na vilinske krugove na mestima za koja nije bilo bar nekih pokazatelja o prisustvu termita.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"