IŠČEZLE VRSTE
O. K.
Slonovska ptica
Kloniranje izumrlog džina
S lonovske ptice nisu bile u stanju da lete. Objašnjenje za ogromna tela i nemogućnost letenja valja potražiti u pojavi ostrvskog gigantizma. To podrazumeva da životinjske vrste koje žive na ostrvima dostižu veličinu koja je suprotna srodnim bićima na kopnu usled nepostojanja mnogih pretnji u ostrvskim uslovima. I pored velike udaljenosti od Madagaskara, najbliži srodnik među postojećim vrstama je ptica kivi na Novom Zelandu.
Preci slonovskih ptica potiču iz tog dela sveta pri pošto su preletele Indijski okean. Naziv vrste potiče od Marka Pola koji je imao u vidu jedno mitsko biće koje je podsećalo na slonovsku pticu a koje se pominje u arapskim legendama. Lokalno stanovništvo je ovu životnju zvalo vorompatra. Nakon što su, tokom 16. veka uspostavljene veze između Madagaskara i Evrope, portugalski, francuski i holandski mornari doneli su sa sobom džinovska pti- čija jaja. Francuzi su uspostavili svoje trajno naselje, a 1642. godine njihovu kolonijalnu vlast predstavljao je guverner Etijen de Flakur. Moguće je da je ovaj guverner jedina osoba sa zapada koja je pisala o slonovskoj ptici kada je ona još postojala. De Flakur je isticao njena nastojanja da svoja jaja skloni na što skrovitija i od naselja udaljenija mesta.
Ova ptičija taksonomska familija izumrla je krajem 17. veka. Veruje se da je pre toga postojala čak 60 miliona godina. Sa teškim i dugim nogama ove ptice nisu mogle da se brzo kreću. Imale su oštre kandže. Odlikovao ih je dugačak i snažan vrat dok su im krila bila zakržljala. Kljun je bio zašiljen a perje bodljikavo i podsećalo je na dlake. Što se tiče ishrane, bili su biljojedi. Visina je dosezala 3 m.
Na Madagaskaru su nekad postojale džinovske ptice, čiji nestanak nije do kraja razjašnjen. Nose uobičajeni naziv: slonovska ptica. Bile su deo taksonomske familije Aepyornithidae. Toj familiji su pripadala dva roda. Jedan je bio Mullerornis koji je bio manji i u okviru koga su bile tri vrste. Drugi rod se zvao Aepyornis. Najistaknutiji predstavnik ovih ptica sa Madagaskara je Aepyornis maximus. Ova vrsta je bila težila 400-500 kg i u svojevremeno je bila najveća ptica na svetu
Da bi se stekla predstava o veličini, valja uzeti u obzir podatak da je njihovo oko dvesta puta veće od kokošjeg jajeta! Postoji više hipoteza o uzrocima izumiranja ove vrste. Kao najrealnija, nameće se teorija da su lov i krađa njihovih jaja, kojima su mogle da se prehrane brojne porodice, glavni krivci za iščezavanja ovih stvorenja sa Madagaskara.
Pored toga, evropski kolekcionari su bili zainteresovani za džinovska jaja koja su, po svemu sudeći, mogla da se snesu samo u manjem broju. Uništavanje njihovog staništa i poremećaji u prirodnoj sredini tako- đe mogu biti faktora koji su doprineli nestanku vrste. Danas je sačuvano oko 25 raritetnih neoštećenih jaja. Mahom se čuvaju po prirodnjačkim muzejima širom sveta. Jedno od njih, čija je starost najmanje 400 godina, dostiglo je na aukciji u belgijskom gradu Brižu cenu od pedeset osam hiljada evra!
Ono što bi u budućnosti moglo da bude od velikog značaja je to što bi, zahvaljujući kloniranju, ove ptice ponovo mogle da se kreću po Madagaskaru. Naučnici su u jajetu sa aukcije u Brižu otkrili sićušne kosti embriona uz organski material, dok su iz ljuske drugog izvukli DNK. Stručnjaci planiraju da genetski materijal ubace u neoplo- đena jaja postojećih velikih ptica koje takođe nisu u stanju da lete, recimo nojeva. Ali, da li je moguće izvući dovoljno DNK iz ljuski od jaja? Ozbiljan problem predstavlja i nalaženje staništa za ovo enormno veliko stvorenje budući da je najveći deo Madagaskara promenjen
O. K.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|