MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 78
Planeta Br 78
Godina XIV
Maj. 2017- Jun. 2017.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA

 

S.Đ.

Dužina života / Povezivanje mozga i računara

„Neuronska čipka”

 

Milijarder posvećen istraživanju kosmosa, Ilon Mask ima novi projekat - kompaniju za medicinska istraživanja “Neuralink”, u kojoj će se razvijati interfejs programi koji povezuju mozak i računar. Maskovi projekti su često inspirisani naučnom fantastikom, a ovaj najnoviji direktno upućuje na uređaj poznat kao „neuronska čipka“, koji je izmislio pokojni britanski pisac Iain M. Banks. U tim knjigama ličnosti romana u svojoj moždanoj kori razvijaju poluorgansku mrežu koja im omogućava bežični interfejs sa veštačkom inteligencijom i formiranje bekap kopije u njihovim umovima. To što imaju neuronsku čipku čini junake Banksovih romana besmrtnim - ako umru, bivaju oživljeni na osnovu poslednjeg bekapa. Mask, ipak, ne traga odmah za besmrtnošću. Iako je nekoliko puta u javnosti rekao da bi voleo da može da aploaduje i daunloaduje misli, možda da bi se borio protiv zle veštačke inteligencije - njegova zamisao je da dokaže korisnost “Neuralink” koncepta implantacijom proizvoda te kompanije na bazi elektroda za lečenje epilepsije i depresije. Ti proizvodi bi bili dosta nalik na implante koji se koriste za lečenje Parkinsonove bolesti, a funkcionišu tako što regulišu elektro-aktivnosti u mozgu.

Tema


Prema časopisu The Wall Street Journal, kompaniju će verovatno finansirati sam Mask, ili fondacija osnivača, investiciona firma koju je osnovao Peter Thiel. Isti izvor navodi da je ta kompanija već angažovala troje ljudi. To su: Vanessa Tolosa, inženjer u nacionalnoj laboratoriji Lawrence Livermore i stručnjak za fleksibilne elektrode, Philip Sabes, profesor na univerzitetu države Kalifornija u San Francisku, koji proučava način na koji mozak kontroliše pokrete, i Timothy Gardner, profesor na univerzitetu u Bostonu, poznat po ugrađivanju sićušnih elektroda u mozak zeba radi proučavanja ptičjeg pevanja“. Stanford testira BrainGate, interfejs tehnologiju mozak-kompjuter koja omogućava paralisanim ljudima da kucaju koristeći svoje misli.

Ovaj projekat se oslanja na uspešne interfejs tehnologije mozak-kompjuter koje se primenjuju duže od deset godina, počev od rane BrainGate tehnologije koja omogućava ljudima da kucaju poruke odabirom jednog po jednog slova na ekranu računara. To funkcioniše povezivanjem s delom moždane kore zaduženim za pokrete: kada osoba misli na pokret, ta misao se prevodi u pokrete kursora. Ali ova metoda je još prilično spora, a Maskova kompanija se nada da će to moći da ubrza. Drugi slični eksperimenti odnose se na korišćenje kompjutera za kontrolu pokreta insekata i pacova.

Tema


Ozloglašeni „RoboRat“ (Robo pacov), razvijen 2002, mogao je da se u hodu okreće ulevo ili udesno tako što su stimulisane oblasti njegovog mozga povezane s levom ili desnom stranom njegovih brkova i njegovim centrom za nagrade. Danas je ta vrsta tehnologije toliko odomaćena da postoji pomagalo RoboRoach u kompletu za biologiju namenjenom maloj deci, što učenicima omogućava da ugrade implant u mozak bubašvabe da bi kontrolisali njene pokrete. Nije baš jasno kako će RoboRat i RoboRoach rešenja funkcionisati na ljudima, čiji je mozak daleko složeniji i još uvek nedovoljno proučen. To, međutim, neće zaustaviti Maska koji je poznat po tome što prvo razvija prototip a tek potom postavlja pitanja. Časopisu Vanity Fair je rekao „mi smo već kiborzi“ i „značajan delimičan interfejs za mozak“ je svega „četiri ili pet godina daleko od nas“.

 

 






 

 

 

S.Đ.

 

 









Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters


»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 78
Planeta Br 78
Godina XIV
Maj.2017 -Jun.2017.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2017 PLANETA