MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 78
Planeta Br 78
Godina XIV
Maj. 2017- Jun. 2017.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA

 

Oliver Klajn

Dužina života / Najstariji na Dalekom istoku

Zemlja stogodišnjaka

 

Na oko 200 km od prestonice Kolomba nalazi se jedan od najstarijih gradova u istoriji sveta Anuradhapura. Bio je sedište moćne, drevne kraljevine a budisti ga smatraju svetim gradom. U Anuradhapuri se nalazi sveti fikus, ili sveta smokva. To je biljna vrsta iz južne Azije koja dostiže visinu od 30 m. Lišće joj ima oblik srca i tanak produžetak na vrhu. Plodovi su omanje zelene smokve. Osim za budiste, ovo drvo je sveto i za džaine i hinduse, koji veruju da u njegovim listovima borave božanstva zvana deve. Najbolje uspevaju u vrelim podnebljima gde je puno sunca a posebno ako je velika vlažnost vazduha. Sveti fikus je zasađen 288. godine p.n.e, što ga čini najstarijim drvetom na svetu koje je čovek posadio a da mu je datum pouzdano utvrđen. Na Šri Lanku donela ga je Sangamita, kćerka indijskog cara Ašoke. Na poziv lokalnog vladara, koji je posadio jednu od najvećih budističkih svetinja, Sangamita je, zajedno sa bratom Mahindom, doputovala na ostrvo da tamo osnuju budističke monaške redove i propagiraju Budino učenje. U Aziji postoji sveto drvo pod imenom Jaja Šri Maha Bodi, koje pripada jednoj od taksonomskih familija skrivenosemenica čiji je naziv Moraceae. Nalazi se u parku na visini od 6 m iznad zemlje. Zid koji ga okru- žuje podignut je u 18. veku. Postoji i zlatna ograda, nastala pre pola veka. Uobičajena pojava je da budisti na ostrvu preduzimaju godišnja hodočašća do ove biljke, kada se prinose žrtve i polaže zakletva pred svetim fikusom za koju veruju da će doprineti njihovom zdravlju i brojnom potomstvu.

Ginko i banjan drvo Sian je prestonica provincije Šensi, u središnjem delu Kine. Doba kulturnog procvata, opšteg napretka i teritorijalnog širenja tog grada vezuje se za dinastiju Tang. Drugi vladar iz te dinastije, Li Šimin vladao je u prvoj polovini 7. veka. On je posadio drvo ginko biloba. To je jedina postojeća vrsta iz roda ginko i samo se u Kini, odakle ovo drvo potiče, može naći u prirodnim uslovima dok se širom sveta gaji. Ginko biloba zasađena je u prostoru budističkog hrama u delu Siana koji se zove Luohandong. Veliki broj posetilaca dolazi da vidi to 30 m visoko a 3 m široko drvo. Ono što dodatno privlači pažnju ljudi je idilični utisak zlatnog tepiha koji se stvara na jesen kada lišće opada. Lišće ima lepezasti oblik, žute boje. Autonomni region Guangsi nalazi se na krajnjem jugu Kine. Tamo živi oko 14 miliona Žuanga, koji su najveća nacionalna manjina u državi. Veliko banjan drvo, kako ga zovu, povezano je sa istorijom i verovanjima te etničke zajednice. Oni ispovedaju animistič- ku religiju koja se naziva moizam. Malajski banjan je otuda kod Žuanga imao tretman božanstva i zato ga mnogi od njih posećuju videći u njemu sveti objekat. Visina drveta je oko 7m

Tema


 

Najstarije drvo na najvišem delu ostrva

Jakušima je jedno od ostrva japanskog arhipelaga Osumi i potpada pod upravu prefekture Kagošima, čije je sedište na ostrvu Kjušu. Na Jakušimi se, na nadmorskoj visini od 1280 m, nalazi drevno drvo koje se naziva Jomon Sugi. Pripada rodu Cryptomeria, četinarska je biljka i endemična vrsta u Japanu. Lokalno stanovništvo tu vrstu zove sugi. Kada je reč o ocvalom drvetu, uz naziv vrste dodato je ime iz perioda Jomon, što je vreme kada su dominirali lovci-sakupljači, tj. na epohu preistorije.To upućuje na starost drveta. Procene govore da je Jomon Sugi star od oko 2200 do 7200 godina!
Posetiocima je dozvoljeno da posmatraju drvo sa određene udaljenosti a potrebno je da se dosta pešači da bi se stiglo do njega pošto se nalazi na najvišem vrhu ostrva. Inače, ovo drvo otkrio je, šezdesetih godina prošlog veka, jedan državni službenik. To je rezultiralo time da je prestala sa radom lokalna drvna industrija kako bi se sačuvale ostrvske šume - a razvio se turizam. Jomon Sugi je najkrupnije drvo unutar svoje vrste, visoko 25 m, široko 16m. Na ostrvu Honšu, u prefekturi Išikava, je gradić Kaga. Tu je, unutar šintoističkog hrama, veliki sugi od Kajana. Japanske vlasti su ovom drvetu 1928. godine dodelile status nacionalnog spomenika prirode. Biolozi procenjuju da je starije od 2300 godina. O velikom sugiju od Kajana postoji legenda koja govori o ranjenom samuraju kome se obratilo božanstvo Guanjin, odnosno Kanon kako je zovu Japanci. Ranjenik je dobio uputstva da priđe drvetu i pojede deo divljeg pelina, što mu je omogućilo da se živ vrati u Kjoto. Visina tog sugija iznosi 55 m, a obim oko 11m.
Više od 1500 godina je staro drvo Usuzumizakura. Naziv se može prevesti kao: bleda, siva japanska treš- nja. Nalazi se u prefekturi Gifu, središnjem delu ostrva Honšu. Smatra se da je Usuzumizakuru posadio car Keitai koje je na prestolu Zemlje izlazećeg sunca bio u prvim decenijama 6. veka. Reč je o krajnje neobičnoj biljci. Najpre izniknu ružičasti cvetovi, koji u punom procvatu postaju beli, da bi na kraju, kada padnu na tlo, bili sivkasti. Još je starije drvo iste vrste, koje je navodno zasadio legendarni princ i junak Jamato Takeru, iz 1. i po- četkom 2. veka n.e. Ima ga u gradu Hokuto i staro je oko dve hiljade godina. 

Tema



 

Slon, učesnik rata

Jedna od najdugovečnijih životinja u Aziji, istovremeno učesnik važnih istorijskih zbivanja bio je slon Lin Vang. Živeo je 86 godina. Rodio se u današnjem Mjanmaru, uginuo je 2003. godine. Lin Vang je silom prilika morao da vuče ono što je potpadalo pod japanske vojne zalihe tokom Burmanske kampanje u Drugom svetskom ratu, kada su se britanske i kineske snage obračunavale sa Japanom. Potom su ga, sa 12 drugih slonova, preotele kineske trupe za koje je morao da obavlja slične dužnosti kao i za Japance.
Dve godine po okončanju rata, slon je odveden na Tajvan. U međuvremenu su svi drugi slonovi koji su bili u njegovoj grupi u ratu uginuli. Pedesetih godina prošlog veka ova plemenita životinja našla je mir u zoološkom vrtu u Tajpeju, u glavnom gradu Tajvana. Lin Vang je azijski slon, odnosno Elephas maximus. Rekorder je po dugovečnosti kada je reč o slonovima koji su živeli izvan svoje prirodne sredine. Zahvaljući trudu lokalnog taksidermiste, danas se može videti kako je izgledao za života.

 


Od 250 do 11.000 godina života

U Istočnom kineskom moru i Antarktičkom okeanu živi vrsta sunđera Monoharphis chuni. Njihova dužina iznosi preko 2m a debljina samo 1 cm. Ova vrlo dugačka životinja živi čak 11000 godina. Pronađeni su na dubini većoj od 1000 m. Imaju jednu veliku spikulu koja je deo anatomije sunđera i ima odbrambenu ulogu jer odbija moguće napasnike. Jedna džinovska kornjača, teška 250 kg, potiče sa korala Aldabra, koji pripada Sejšelskim ostrvima. Najveći deo života provela je u Indiji. Reč je o mužjaku džinovske kornjače čije je ime Advaita, što na bengalskom jeziku znači „jedini“. Živeo je preko 250 godina! Umro je 2006. godine u zoološkom vrtu u Kalkuti. Visoki oficir i rukovodilac Britanske istočnoindijske kompanije, Robert Klajv počinio je samoubistvo ostavivši kornjaču iza sebe. U zoološki vrt je doveden sedamdesetih godina 19. veka. Tamo je prvi put obolela, 8 godina pred smrt. Ova životinja bila je od velikog značaja tako da je doveden veterinarski konzilijum da je leči.Primenom radioaktivnog ugljenika na oklopu utvrđena je neobična starost ove životinje.

 

Tema


Više od dva veka za cvetnu devojku

U vodama Japana žive dugoveke ribe. Vek im se kre- će u rasponu 100-200 godina. Najizrazitiji primer je riba Hanako koja je doživela 226 godina. Nejno ime u prevodu znači „cvetna devojka“. Bila je crvenkaste boje a njena poslednja zabeležena težina iznosila je oko 7 kg. Hanako je bila dugačka 70 cm. Uginula je 1977. godine.  

Rođeni u 19. veku

Muškarac koji je najduže živeo u istoriji čovečanstva a da za to postoji pouzdana dokumentacija bio je Japanac Jiroemon Kimura. Rodio se u velikoj porodici na selu. Radio je na pošti da bi se u poznom dobu posvetio poljoprivredi. Sa napunjenih 90 godina prestao ja da se bavi ratarskim poslovima. Kimura se rodio 1897. a upokojio 2013. godine. Imao je punih 116 godina i približno dva meseca kada je preminuo. Bio je poslednja muška osoba za koju se znalo da je rođen u 19. veku. Dve godine pre Kimure ovaj svet je napustila Čijono Hasegava, 12 dana posle svog 115. rođendana. Poslednje dana života provela je u staračkom domu.
Posle nje, najstarija žena bila je Koto Okubo, nedelju dana starija od Hasegave.
Ipak, najdugovečnija osoba u Aziji je Misao Okava, iz Osake, rođena 1898. Njen ovozemaljski život okon- čan je početkom aprila 2015. Pre toga je proslavila svoj 117. rođendan. Nepunu deceniju pre toga dospela je u invalidska kolica - sve dotad mogla je da se kreće. Život joj se činio suviše kratak, izjavila je prilikom svog poslednjeg rođendana. Suši je bilo njeno omiljeno jelo i u tome je nalazila razloge svoje dugovečnosti. Među danas živima, najstarija osoba u Japanu i druga po starosti na svetu je Nabi Tađima. U avgustu će napuniti 117 godina. Ima preko 140 potomaka. Nezvanično najstariji muškarac na svetu bio je Tomođi Tanabe. Ovaj građevinski inženjer imao je 114 godina. Otvoreno je isticao da želi da živi zauvek. Bio je otac osmoro dece a život je okončao posle srčanog udara. Sve ove pojedinačne priče mogu se bolje razumeti ako se sagledaju podaci iz statistike. Zanimljiv je podatak da u Japanu ima više od šezdeset pet hiljada ljudi koji su ušli u drugi vek svojih života! Postoje mišljenja da su glavni razlozi za tako duge živote velikog broja ljudi biljna ishrana i dugotrajna fizička aktivnost.






 

 

 

Oliver Klajn

 

 









Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters


»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 78
Planeta Br 78
Godina XIV
Maj.2017 -Jun.2017.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2017 PLANETA