TEMA BROJA
Dr Ana Paunović
Dužina života / Dugovečne životinje
Vekovi u istom telu
Kao što je poznato, biljke i životinje ne
stare na isti način i istom brzinom kao
ljudi. Deset vrsta životinja navedenih
u tabeli žive znatno duže od 100 godina.
Na vrhu liste nalaze se morski
sunđeri. Procene dugovečnosti sunđera variraju, ali
se često procenjuju na hiljade godina. Jedna studija
u časopisu „Aging Research Reviews” otkriva da
sunđer iz dubina mora vrste Monorhaphis chuni mo-
že da živi 11.000 godina! Na drugom mestu nalazi
se potencijalno besmrtna hidra, koja može da doživi
preko 1000 godina nju prati morska jestiva školjka
sa „skromnih” 500 godina. Grenlandska ajkula i
kit žive oko 200 godina. Čak i životinja koja je na dnu
liste, jezerska jesetra, može da doživi preko 150 godina.Treba,
međutim, uvek imati na umu moguće
greške u određivanju starosti nekih primeraka
Jestiva školjka i stara ajkula
Najstarija poznata životinja bila je islandska školjka
„Ming” koja je živela od 1499. do dana kad su joj
istraživači otvorili ljušturu, 2006. godine. Ova vrsta
nastanjuje severni Atlantski okean i spada u jestive
školjke. Starost školjke je ustanovljena brojanjem
prstenova na ljušturi, a naučnici su joj dali nadimak
Ming, jer je rođena za vreme vladavine poznate kineske
dinastije.
Grenlandska ajkula, poreklom iz ledenih dubokih
voda severnog Atlantika, može da živi bar 272 godine
i najverovatnije da doživi duboku starost od 500 godina.
Naučnici su analizirali 28 ženki grenlandskih ajkula
koje su umrle slučajno, tokom komercijalnog programa
monitoringa riba na Institutu za prirodne izvore na
Grenlandu. Najduža ajkula u istraživanju (5 m dugač-
ka) je imala približno 392 godine, mada postoje odre-
đene nesigurnosti ove procene. Sa 95 procenata sigurnosti
utvrđeno je da je ajkula između 272 i 512 godina
stara i da je najverovatnije u pitanju starost od čak 390
godina. Grenlandska ajkula se inače smatra najsporijom
ajkulom na svetu. Pliva brzinom od oko 1,5 km/h, a
kad ubrza dostiže 2km/h. Ono što je interesantno je da
se hrani fokama i jeguljama, životinjama koje su mnogo
brže od nje, tako da još nije poznato na koji način
lovi plen.
Kit zdravog srca
Većina sisara ne živi duže od 100 godina. Iako se za
grenlandske kitove prvobitno smatralo da žive oko 80
godina, u maju 2007. godine, u vodama Aljaske, uhva-
ćen je kit u čijem je vratu bio ostatak harpuna. Osloba-
đajući životinju velikog komada metala, naučnici su
utvrdili da harpun potiče iz 1890. godine, što ukazuje
da je ovaj kit star oko dva veka! Poznato je da grenlandski
kit može da nadživi jedan vek zahvaljujući sposobnosti
da izbegne srčane bolesti i tumore. Naučnici
su pronašli vezu između dugog života i novootkrivenih
gena kod grenlandskog kita. Proučavajući genetski
model, stručnjaci su primetili gene koji se uspešno bore
protiv raka i koji su u mogućnosti da uspešno poprave
oštećenu DNK tako da se uvećava nada da će to saznanje
pomoći u tome da se produži ljudski vek.
NEKE ŽIVOTINJE ŽIVE DUŽE OD OSTALIH?
Na to pitanje zasad nema jasnih odgovora, ali ono što se
zna jeste da među njima postoji sledeće sličnosti:
Veličina tela nije bitna, ali veličina hrana jeste
Prvih nekoliko životinja na listi - sunđer, hidra, školjka i kit - iako
potpuno različitih razmera, imaju jednu zajedničku stvar kada
je reč o dimenzijama: jedu hranu slične veličine. Naime, školjke
jedu alge mikroskopske veličine kroz sifon sličan slamci, a kitovi
filtriraju mikroskopske životinjice poput planktona kroz ploče
slične rešetkama, koje imaju umesto zuba Crnogrla i severna kamena ribe su vrste slične škarpinama.
Crnogrla kamena riba može da naraste do 100
cm, a severna do 120 cm. Obe vrste žive na većim dubinama.
Dužina životnog veka im je oko 200 godina.
Amerikanac Henri Libmen je 2013. upecao na Aljasci
severnu kamenu ribu staru 200 godina, koja je progutala
udicu na oko 270 m dubine. Taj primerak svrgnuo
je sa trona ranije ulovljen primerak čija je starost procenjena
na 175 godina.
Crveni morski jež, koji živi na kamenitom morskom
dnu između Aljaske i Kalifornije, takođe živi oko 200 godina,
u proseku oko 25 godina duže od velike kornjače sa
Galapagosa, koje su poznate po svom dugom životnom
veku. Ovaj jež ima bodlje dugačke oko 8cm, koje mogu da
se regenerišu ukoliko im se odlome vrhovi. Boja im varira
u različitim nijansama crvene, mada su nađeni i albino
primerci. Hrane se algama koje stružu sa morskog dna.
Žive obično u manjim grupama, 5-10 jedinki.
„Usamljeni Džordž”
Galapagoska dugovrata kornjača je najveća kopnena
kornjača. Ima veliki leđni oklop, goleme udove i dugačak
vrat. Prosečan životni vek ove vrste je preko 150 godina.
Džinovske kornjače sa Galapagosa uglavnom su pobijene
nakon dolaska ljudi na ta ostrva, ali program oporavka
koji je provela Fondacija „Čarls Darvin” doveo je do
oporavka populacije sa 3.000 iz 1974. na 20.000 danas.
Međutim neke podvrste su ugrožene ili su čak iščezle. Na
primer, poslednji primerak podvrste Chelonoidis nigra
abingdoni, sa malog ostrva Pinta, poznat širom sveta pod
imenom „Usamljeni Džordž” uginuo je 2012. godine. Njegova
starost procenjena je na oko 100 godina.
Jezerska jesetra nastanjuju vode Kanade i severne
Amerike i karakteristična je po svom izduženom telu.
Primerci ove vrste mogu da narastu do 274 cm. Oči jesetre
slabo su razvijene pa zbog toga važnu ulogu u tra-
ženju hrane čine njezini brkovi. Jezerska jesetra hrani
se larvama insekata, crvima, pijavicama, hranom koju
pronalazi u mulju, retko kad manjim ribama. Najstariji
primerak, ulovljen 1952, imao je 152 godine.
Hladno okruženje
Nepoznato je zašto neke žive toliko dugo, ali hladno
okruženje izaziva niske telesne temperature, što usporava
metabolizam i manje oštećuje tkivo životinja.
Ne žure dok se razmnožavaju
Ove vrste se razmnožavaju sporo. Šta to znači? Recimo,
jesetri je potrebno između 14 i 33 godine da dostigne
seksualnu zrelost, a razmnožava se na 4 ili 9 godina.
Otkriveno je da ženke grendlandskih ajkula dostižu
polnu zrelost kada su duže od 4 m, što verovatno
dostignu sa 156 godina. Osim kornjača sa Galapagosa,
sve životinje sa liste žive u vodi. To bi moglo da znači
da ih voda ponajviše čini dugovečnim
NAJDUGOVEČNIJE ŽIVOTINJSKE VRSTE
Ljudi obično zaboravljaju da
su sunđeri vrste koje pripadaju
višećelijskim beskičmenjačkim
životinjama; međutim, nisu
pravi višećelijski organizmi
jer nemaju tkiva i organe.
Sunđeri su sesilne (životinje
pričvršćene za podlogu),
uglavnom morske vrste, a
izuzetkom predstavnika jedne
slatkovodne familije. Sunđeri
se hrane sićušnim česticama,
otpacima hrane ili uginulim
organizmima, kojima se niko od
vodenih stanovnika ne hrani.
Pričvršćeni za podlogu, oni
nisu posebno probirljivi kada
je hrana u pitanju zahvaljujući
čemu su uspeli da opstanu
tako dugo. Neki od njih spadaju
u vrste koje imaju veoma
dug životni vek. Procene
dugovečnosti sunđera variraju,
ali se često procenjuju na
hiljade godina. Najdugovečnija
vrsta sunđera, Monorhaphis
chuni je zanimljiva i po tome
što ima mineralni silikatni
skelet u obliku ogromne igle
(spikule), dužine i do 3m. Hidre
su dupljari koji pretežno žive u
slatkim vodama gde porastu
do 2 cm. Telo hidre je u obliku
cevčice. Na gornjem delu je
usni otvor a na donjem delu
stopalo kojim se pričvršćuje
za podlogu. Još od 1998.
biolozi su pretpostavljali da bi
ta mala bića s pipcima mogla
neodređeno dugo da odlažu
starenje i da su potencijalno
besmrtna. Naravno, hidre nisu
besmrtne, ali jesu izuzetno
dugovečne. Zahvaljujući
stalnom obnavljanju starih
ćelija, na čija mesta dolaze
mlađe zamene nastale od
matičnih ćelija, naučnici
pretpostavljaju da bi, u
kontrolisanim laboratorijskim
uslovima, pet odsto populacije
vrste Hydra magnipapillata bilo
u stanju da živi duže od 1.400
godina! Veoma bitan faktor
jeste i njihova sposobnost
regeneracije. Hidre su u stanju
da potpuno regenerišu delove
strukture koje su izgubile.
Štaviše, one su jedina vrsta
koja može da preživi i da se
normalno razmnožava ako
ostane bez nervnog sistema
Dr Ana Paunović
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|