ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Misija „Maven”

Gde je nestao CO2?

Danas je Mars ledena pustinja čija atmosfera ima gustinu od 1% gustine Zemljine atmosfere, a čija voda je uglavnom zarobljena u njenim ledenim polarnim kapama. Većina naučnika koji se bave izučavanjem planeta smatra, međutim, da nije oduvek bilo tako. Neki od uzoraka tla sa Marsa sadrže minerale koji na Zemlji nastaju u prisustvu vode, a neke pojave na Marsu čini se da ukazuju na drevna korita jezera i čak veoma brzih reka.

Da bi se ta tečna voda zadržala na površini planete, njena atmosfera, u kojoj preovlađuje ugljen-dioksid, morala je jednom davno da bude daleko gušća da bi se ograničilo isparavanje površinskih voda. „Maven” kruži u Marsovoj orbiti od 2014. sa zadatkom da otkrije u kom pravcu je sav taj CO2 nestao. Mogao je da ostane zarobljen u ledenim kapama, ili u stenama, u obliku ugljeničnih mineral, ili je mogao da nestane u vasioni…

Više decenija traganja

„Ljudi su utrošili više decenija tragajući za ugljenič- nim mineralima koji bi mogli predstavljati „stovarišta” ugljen-dioksida i nisu ih pronašli”, kaže vođa „Maven” tima Bruce Jakosky iz Laboratorije za fiziku atmosfere i kosmosa (Boulder, Kolorado). „To nas je navelo na promišljanje bekstva u vasionu”. Sonda je u atmosferi pronašla dva izotopa argona: argon-36 i argon-38. Budući da je argon nereaktivan, jedini način da napusti Mars je kada se neki jon uvuče u neki od njegovih atoma i odbaci ga u vasionu poput kugle za bilijar, u procesu poznatom kao raspršivanje. Teže izotope je teško pomeriti na ovaj način tako da je, tokom vremena, u atmosferi Marsa ostalo više argona-38 nego argona-36. Merenjem odnosa između ta dva izotopa može se utvrditi koliko argona je ta planeta izgubila. Pretpostavivši da je početni udeo bio isti kao na Zemlji i na drugim mestima u našem solarnom sistemu danas. Uzevši u obzir druge izvore argona poput vulkanskih erupcija i meteora iz čijeg sastava se pone- što vraća u atmosferu - tim misije „Maven” je došao do zaključka da je oko 66 % argona-36, koji je postojao u atmosferi Marsa - raspršeno u vasionu.

Iznenadni kraj

Pošavši od tog zaključka, stručnjaci su izračunali da je 10-20% CO2, što je ekvivalent najmanje pola bara atmosferskog pritiska, nestalo u procesu raspršivanja. A to bi bila samo donja granica jer neki drugi procesi mogu da uklone ugljen-dioksid bez ikakvog uticaja na argon, kaže Jakosky. Imajući to u vidu, on procenjuje da je 80-90% CO2 atmosfere izgubljeno. Pre 4,1 milijarde godina, magnetno polje Marsa se iz razloga koji nam nisu razumljivi - ugasilo. Bez tog polja koje je pomagalo održavanje atmosfere na mestu, ona je postala u većoj meri izložena raspršivanju pod uticajem čestica pod nabojem koje je nanosio solarni vetar. Možda je bilo potrebno samo nekoliko stotina miliona godina da se ogoli čitava atmosfera, kažu istraživači. „Mislim da to objašnjava zašto se Mars, od planete na kojoj je život mikroba na površini bio moguć, uz tople temperature i tečnu vodu, pretvorio u hladnu, suvu planetu kakvu danas vidimo”, kaže Jakosky.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"