MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 78
Planeta Br 78
Godina XIV
Maj. 2017- Jun. 2017.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

HOBI

 

O. K

Amaterska geologija

Tragom promena u tlu

HOBI


Prvi korak u kolekcionarstvu može predstavljati najjednostavniji kamen, iz kojeg znalci mogu da izvuku niz bitnih zaključaka. Osim izučavanja i sakupljanja, sve se može uzdići na viši nivo, recimo, finom obradom kamenja, za šta je neophodna specijalna oprema. Zna se za hiljade različitih tipova stena i minerala, od kojih je većina nastala kombinovanjem različitih elemenata. Najviše je sedimentnih stena, onih koje potiču iz okeana koji su, pre više miliona godina, prekrivali zemlju.

U okviru njih se, pored ostalih, razlikuju peščari, krečnjaci, rožnaci, škriljci i dolomiti. Pored sedimentnih, postoje magmatske stene nastale topljenjem, potonjim hlađanjem i ućvrščivanjem. Od magmatskih stena, u najrasprostranjenije spadaju porfir, bazalt, opsidijum i granit. Metarmorfne stene nastaju duboko u Zemljinoj kori kao posledica velike toplote i pritiska na preostala dva tipa. Kolekcionar treba da poseduje zavidan nivo znanja o osnovnim grupama stena kako bi bio u stanju da izvrši pravilnu klasifikaciju svoje zbirke.

Nivo znanja o geologiji

Saznajna vrednost hobija je izuzetna jer omogućava da se detaljno prouče geološki procesi stvaranja, menjanja i uništavanja stenovitog materijala tokom više milijardi godina. Nije neobično da se vremenom, kako zbirka napreduje, prvobitni uzorci odbace i zamene kvalitetnijim. Takođe, protokom vremena, do izražaja dolazi selektivnost tako da kvantitet i veličina zbirke postaju manje bitni. U principu, nema definisanih pravila o veličini kolekcije već je to prepušteno na volju osobi koja se bavi ovom aktivnošću.

Ljudi koji žive ili su u blizini planinskih krajeva su u prednosti u odnosu na druge zainteresovane budući da je, u takvom prostoru, raznovrsnost sastava, boja i oblika stena posebno izražena. Može se dosta saznati i o mineralima poput kvarca koji se nalazi u pukotinama stena. Iskusniji kolekcionari nauče da uočavaju različite karakterstike vezane za objekte koje sakupljaju.Kada se nivo znanja o geologiji i metodologija rada podigne na određeni nivo, obično dolazi do specijalizacije zbirke. Pojedinci se odlučuju da sakupljaju najvažnije stene iz kraja u kojem žive a neki gledaju da nabave što je više moguće primeraka iz osnovne grupe. 

 

HOBI


Sveska, razmena, trgovina...

Nije potrebno mnogo opreme da bi se neko bavio ovim hobijem. Najpre, treba posedovati čekić sa ivicom poput dleta, zatim omanji pajser, kožne rukavice, zaštitne naočari i listovi papira u koje se umotavaju najvredniji nalazi. Korisno je voditi beleške o lokalitetu na kojem je nešto otkriveno ali i o samim geološkim objektima koji su pronađeni. Zato treba nositi svesku i olovku prilikom odlaska u prirodu. Svrha čekića je da se izlome sveži uzorci da bi se postigla odgovarajuća veličina.

Povrh svega može se upotrebiti i uveličavajuće staklo da bi se videli delići minerala, i perorez koji može biti dosta koristan - a prevashodno da bi se proverila čvrstina minerala. Ako se naiđe na izuzetno čvrste komade kamenja, može biti potreban poseban kovački malj. Hlorovodonična kiselina u razblaženom stanju slu- ži da se utvrdi da šta je pronađeno, najčešće krečnjak i dolomit. Kovački malj i hlorovodnična kiselina ne spadaju u osnovnu opremu i potrepštine geologa amatera i koriste se samo u izuzetnim situacijama. U zavisnosti od nečije predanosti hobiju, sakupljanje kamenja može se pretvoriti u kratkotrajnu šetnju ili višednevni boravak u prirodi. Kada je reč o dragom kamenju, normalno je da su retke situacije kade se naiđe na one najvrednije.

Sakupljaču može pružiti zadovoljstvo i kada dođe u posed ahata, poludragog kamena i minerala. Najbitije je da se utvrdi vrsta otkrivenog kamena i da se to klasifikuje. Zato treba strogo voditi računa o mestu nalaza. Osim planinskih i brdovitih krajeva, može se tragati u kamenolomima, po liticama i u blizini potoka. Geološke karte mogu znatno da olakšaju posao određivanja i klasifikovanja kamenja i minerala, imajući u vidu da se na njima mogu videti rasprostranjenost i zastupljenost određenih tipova i grupa stena. Uglavnom, pružaju opis pojedinih vrsta. Od izuzetne je važnosti da se svaki nalaz proprati odgovarajućim opisom, pridržavajući se unapred utvrđenog sistema. U svesku se, pored ostalog, beleži opis lokaliteta, geološka formacija i doba, datum sakupljanja, naziv stene i broj.

Da bi se jasno odredio pronađeni kamen, često se upotrebljava tehnika da se ugao uzorka oboji belim lakom. Potom se, u izduženoj beloj figuri, broj označi crnim lakom. Na ovaj način se izbegava da dođe do zabune i da se pomešaju uzorci. Određene mere opreza su ipak neizbežne. Postoji mogućnost da dođe do povređivanja tako da dobro dođe deblja i zaštitna odeća i obuća pa čak i pribor za prvu pomoć. Kada se kamen obrađuje radi postizanja odgovarajuće veličine, treba znati da su propisane dimenzije 7,5x10x5 cm. Raširena je praksa da ljudi razmenjuju kamenje sa drugim sakupljačima ako imaju višak. Takođe, postoji i trgovina unutar hobija

HOBI


 

 

 

O. K

 

 









Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters


»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 78
Planeta Br 78
Godina XIV
Maj.2017 -Jun.2017.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2017 PLANETA