GRAĐEVINARSTVO
Veštačka inteligencija
"Pametne” zgrade
Softverska firma CGnal, sa sedištem u Milanu (Italija) nedavno je analizirala godiš- nju vrednost podataka koji se odnose na jedinice za grejanje i ventilaciju jedne italijanske bolnice. Danas je uobičajeno da se senzori ugrađuju u sisteme za grejanje, ventilaciju i kondicioniranje vazduha, stoga je tim ove firme raspolagao zapisima o temperaturi i vlažnosti vazduha, i korišćenju električne energije – što se odnosi na opremu u operacionim salama i prostorijama za hitne intervencije, kao i u hodnicima.
Primenili su algoritam veštačke inteligencije koristeći podatke iz prve polovine 2015. i postavili zadatak da traži razlike u iščitavanju rezultata sličnih uređaja. Potom su to testirali na podacima iz druge polovine iste godine - da li je veštačka inteligencija bila u stanju da predvidi kvarove pre nego što su se dogodili?
Sistem je predvideo 76 od 124 istinska kvara, uključujući 41 od 44 slučaja u kojima je temperatura nekog uređaja sko- čila iznad prihvatljive granice. „Počeli smo sa bolnicom zato što su grejanje, ventilacija i kondicioniranje vazduha u takvoj ustanovi od najveće važnosti”, navodi Karlo Anis iz kompanije eFM koja se bavi menadžmentom u građevinarstvu, a koja je zajedno sa CGnal-om radila na ovom eksperimentu.
Zamislite zgradu koja vam sama kaže - pre nego što se to zaista dogodi - da će vam se pokvariti grejanje. Neke kompanije koriste veštačku inteligenciju da bi upravo to ostvarile. To se zove predvidljivo održavanje zgrade.
Ovi algoritmi za predviđanje mogu da pomognu da se greške isprave pre nego što dođe do kvara sistema, čime bi se izbegli nepotrebni radovi. „To je sjajna tehnika koja se može primeniti na postojeće telemetrijske skupine podataka dobijene daljinskim senzorima”, ističe David Shipworth sa UCL koledža u Londonu. „Međutim, razlike u funkcionisanju se mogu smanjivati s godinama korišćenja opreme. Granica između normalnog i pogrešnog funkcionisanja biće u sve većoj meri zamagljena.”
Od nule do10 ili obratno? Druge kompanije takođe obrađuju ovu vrstu podataka. Finska kompanija Leanheat ugrađuje bežične senzore za temperature, vlažnost i vazdušni pritisak u stanove da bi daljinski kontrolisala grejanje i stanje ispravnosti uređaja. Njihov system je sada instalisan u skoro 400 stambenih blokova, kaže izvršni direktor Jukka Aho. „Kada smo ugradili te senzore, ubrzo smo imali dokaze da zgrade nisu optimalno kontrolisane”, kaže Aho.
Umesto da grejanje jednostavno prilagođava na osnovu spoljašnje temperature, model kompanije Leanheat uzima u obzir i to na koji način se vreme promenilo. Da li se temperatura spustila sa 10 stepeni na nulu, ili je porasla do nule sa minus 10? Nova američka kompanija Augury postavlja akustičke senzore koji osluškuju zvučne promene u funkcionisanju i na taj način uočavaju moguće buduće kvarove.
Na taj način su „dijagnostifikovali” uređaje u objektima poput bolnica, elektrana, ustanova za čuvanje podataka i u univerzitetskim središtima. Budući da se cene senzora neprestano smanjuju, u budućnosti će na tržištu biti sve više sistema poput ovih. Pojaviće se niz različitih pristupa zasnovanih na veštačkoj inteligenciji koji će se ovim baviti u toku narednih nekoliko godina.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
