MEDICINA

Dr Maja Škuletić,

Biofarmaceutici u oftalmologiji

„Pametni” lekovi, za vid u opasnosti

Stvaranje novih krvnih sudova - angiogeneza, ili neovaskularizacija - prirodan je fiziološki proces rasta i razvoja organizma. Grananje i rast novih krvnih sudova može, međutim, da se javi i u brojnim patološkim stanjima kao što su tumori, zapaljenske i vaskularne bolesti, povrede tkiva, ishemija. Neovaskularizacija uzrokovana ishemijom može, takođe, da bude element brojnih očnih bolestii i da ozbiljno narušava vid. Dr Maja Škuletić, oftalmolog beogradske Opšte bolnice Bel Medic, kaže, međutim, da se gubitak vida može zaustaviti, i to zahvaljujući naprednim biološkim lekovima, jednoj novoj terapiji koja sprečava patološku proliferaciju krvnih sudova. Nakon što je izvorno korišćena u lečenju nekih karcinoma, ta terapija “pametnim” lekovima izazvala je pravu malu revoluciju i u oftalmologiji, pre svega u zauzdavanju neovaskularne, to jest vlažne forme senilne degeneracije žute mrlje.

Mehanizam delovanja

Anti-VEGF terapija razvijena je na temelju otkrića da jedan signalni protein, vaskularni endotelni factor rasta - VEGF (Vascular Endothelial Growth Factor), ima značajnu ulogu u stvaranju krvnih sudova. Prirodna funkcija VEGF jeste da omogući stvaranje novih krvnih sudova tokom embrionalnog razvoja, ali VEGF je i deo sistema koji obnavlja snabdevanje tkiva kiseonikom u stanjima nedovoljne cirkulacije, u hipoksiji ili ishemiji. Takođe, prevelika ekspresija (proizvodnja) VEGF doprinosi razvoju bolesti – izaziva povećanje permeabilnosti zidova postojećih krvnih sudova i oni postaju propusni za tečnosti proteine, dok su novostvoreni krvni sudovi nekvalitetni i lako pucaju, te sve to dovodi do krvarenja u tkivo retine. Dr Škuletić dodaje da je ta takozvana horoidalna neovaskularizacija veliki problem za osetljiva očna tkiva. Edem i krvarenje u žutoj mrlji, čija debljina iznosi svega 200 mikrona, dovode do naglog i brzog oštećenja vida za samo nekoliko meseci, čak i za samo par dana. Ukoliko se edem ne primeti na vreme, nastaje ožiljak u makuli I potpuni gubitak centralnog vida. Žuta mrlja je, naime, deo koji je najodgovorniji za oštar, detaljan vid.
Anti-VEGF lekovi su novi “pametni” biološki lekovi, koji spadaju u grupu monoklonskih antitela, i u oftalmologiji se primenjuju u poslednjih deset godina. Deluju na receptore vaskularnog endotelnog faktora rasta i sprečavaju njegovo lučenje, ili se kompetitivno vezuju za iste receptore onemogućavajući dejstvo VEGF. Jedan od prvih takvih lekova, avastin ™ (bevacizumab), 2004. godine je odobren od strane američke Uprave za hranu i lekove (FDA - Food and Drug Administration) za lečenje metastatskog karcinoma debelog creva. Tokom primene te onkološke terapije primećeno je da avastin ™ snažno deluje i na patološku vaskulariza ciju u oku, pa je u oftalmologiju uveden off the label (kao nezvanični medikament). Proizvođači oftalmoloških lekova kasnije su patentirali novije generacije anti-VEGF lekova, isključivo za okularnu upotrebu, i nastavljaju da ih razvijaju. Nakon avastina, razvijeni su i drugi lekovi, među njima i lucentis™ (ranibizumab), 2006. godine, koji posebno deluje na krvne sudove retine, kao i eilea™ (aflibercept), lek tre- će generacije, razvijen 2011. godine, koji deluje na veći broj VEGF receptora. Trenutno je u razvoju novi lek, fovista ™ (pegpleranibnatrijum) koji blokira faktor rasta izveden iz trombocita (Platelet Derived Growth Factor - PDGF). Faza II kliničkih studija pokazala je da kombinacija anti-VEGF i anti-PDGF može da bude efikasnija od samog anti-VEGF leka, što je veoma obećavajuće.

Terapijska primena

Anti-VEGF je najsavremenije rešenje za terapiju neovaskularne, odnosno vlažne forme senilne makularne degeneracije. Ni ovo oboljenje se, kao ni većina drugih očnih bolesti, ne može izlečiti, ali se, prema rečima dr Škuletić, primenom “pametnih” lekova može zaustaviti njeno napredovanje. Neke studije su pokazale da je kod čak 90 odsto pacijenata došlo do stabilizacije vlažne forme senilne degeneracije žute mrlje, a kod 30 do 40 odsto pacijenata i do poboljšanja vida. Kod pacijenata sa edemom makule, zbog retinalne venske okluzije, poboljšanje je zabeleženo u oko 60 odsto slučajeva, a kod pacijenata sa dijabetesnim makularnim edemom u oko 30 odsto slučajeva. Pored novih „pametnih“ lekova, u fazi ispitivanja su i novi protokoli doziranja, za efikasnije lečenje različitih oboljenja oka.
Anti-VEGF terapija primenjuje se lokalno. U potpuno sterilnim uslovima, uz anesteziju kapima, antiVEGF lekovi daju se injekcijom u oko, kroz beonjaču u staklasto telo. Koristi se veoma mala, kratka igla, u procedure koja traje nekoliko sekundi. Pacijenti je, kaže dr Škuletić, opisuju kao ubod komarca.

Kad je o efikasnosti reč, dr Škuletić podseća da monoklonska antitela, odnosno biološki lekovi, deluju na ćelijske receptore, te je dejstvo anti-VEGF lekova relativno individualno. Naša sagovornica, međutim, kaže da je uobičajena terapija, i to kod najvećeg broja oboljenja oka, da se inicijalno daju tri doze na svakih mesec dana, a da se zatim ponavljaju, u zavisnosti od stanja pacijenta.
Prema kliničkom iskustvu dr Škuletić, neki pacijenti mogu da imaju značajna pobolj- šanja vida već nakon davanja treće doze leka, dok je kod nekih potrebno višestruko ponavljati doze. Takođe, i sami lekovi se međusobno razlikuju po tome što deluju na razli- čite vrste VEGF receptora, pri čemu oni koji pripadaju novijim genaracijama deluju na veći broj receptora, pa njihovo dejstvo traje duže. Lek Eilea™ (aflibercept) se, na primer, daje na (svaka) dva meseca, što je mnogo komfornije za pacijente. Ukoliko se, pak, pokaže slabiji odgovor na jednu vrstu anti-VEGF, ovi lekovi se mogu menjati ili kombinovati. U perspektivi je, zaključuje dr Maja Škuletić, niz novih „pametnih“ lekova za okularnu upotrebu. Neki od njih su još u laboratorijskim fazama ispitivanja, ali već pokazuju potencijal da deluju na različite receptore i na različite faktore rasta krvnih sudova, te se istraživači nadaju da će očne bolesti koje trajno oštećuju vid u doglednoj budućnosti biti ne samo lečive već i izlečive

Gordana Tomljenović

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"