MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 76
Planeta Br 76
Godina XIV
Januar. 2017 - Februar. 2017.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

GEOLOGIJA

 

Dr Gordana Jovanović

Panonsko more

Kada je Evropa bila okean

Pre Panonskog mora prostore Srbije je pokrivao veliki svetski okean Tetis koji je, tokom mezozika, razdvajao dva velika kontinenta, Lauraziju i Gondvanu. Bio je povezan sa Indo-Pacifičkim okeanom na istoku, a na zapadu sa Atlantskim okeanom. Posle jakih tektonskih pokreta krajem mezozika i početkom kenozoika, Afrič- ko-arapski kontinent se počeo primicati Evropskom. Usled kretanja kontinenata dogodile su se krupne deformacije u zemljinoj kori pa su se iz okeana polako počeli izdizati planinski venci (Alpi, Dinaridi, Pontidi i dr.). Izdignute planine su okean Tetis podelile na dve morske oblasti, Mediteransko (današnje Sredozemno more) na jugu, a iza novonastalih planina na severu formirano je more Paratetis.
Vreme kad je Evropa bila okean je prošlo, a paleogeografija se veoma izmenila. Između dve novonastale morske oblasti, milionima godina su se smenjivale različite kopnene i jezerske sredine; u ranom miocenu, na prostorima severnog i zapadnog dela centralnog Paratetisa, nastupila je transgresija mora, zahvaljujući već tada uspostavljenoj morskoj vezi Paratetisa sa Mediteranom preko Slovenačkog koridora, da bi u srednjem miocenu (badenu) došlo do velike transgresije Paratetisa koja je zahvatila i terene naše zemlje. Obeležena je deponovanjem sedimenata sa skeletima raznih morskih životinja. Neke od njih su poznate iz ranog miocena, ali se mnoge prvi put pojavljuju u badenu, početkom badenske transgresije.
Paratetis je bio veliko unutrašnje more koje se prostiralo od centralne Evrope do unutrašnje Azije. Oblast Paratetisa je bila podeljena na manje basene koji su bili grupisani u tri paleogeografske jedinice: Zapadni, Centralni i Istočni Paratetis. Centralni Paratetis se nalazio na prostorima današnje centralne Evrope, a njegovi južni delovi su zahvatili delove Srbije i susednih regiona u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Na prostoru između Karpata na severu i istoku, Dinarida na jugu i Južnih i Istoč- nih Alpa na zapadu formirao se Panonski basen koji je bio jedan od većih basena centralnog Paratetisa.

GEOLOGIJA


Veze sa drugim morima i okeanima

Od kraja eocena do srednjeg miocena Paratetis je bio veliko more koje se sastojalo od niza basena povezanih uskim morskim vezama sa Atlanskim okeanom, Mediteranskim morem, Indopacifikom pa čak i sa Borealnim morem. Veza Paratetisa sa Mediteranskim morem je bio Slovenački koridor i opstala je tokom celog badena. U zavisnosti od oscilacija nivoa ovih mora, vodeni putevi između njih su bili više puta prekidani i obnavljani. Današnje Sredozemno more je nastalo kao rezultat niza zatvaranja takvih morskih veza, a od Paratetisa je bilo odvojeno Dinarskim planinama.
Oscilacije nivoa mora mogu da se grupišu u dve kategorije: lokalne i eustatičke (promene svetskih razmera). Lokalne nastaju tektonskim izdizanjem i spuštanjem pojedinih delova terena, i deponovanjem sedimenata u priobalnim delovima, zbog čega je dolazilo do lokalnog rasta nivoa mora. Eustatičke promene nastaju usled klimastkih promena koje dovode do topljenja kontinentalnih ledenih masa zbog kojih raste i globalni morski nivo. Kada se nivo mora podizao, obala se pomerala ka unutrašnjosti i taj proces nazivamo transgresija. Kada se nivo mora spuštao, obala se pomerala ka okeanu i taj proces nazivamo regresija.

POJAVA KONTINENTA

Promene nivoa mora su prirodni deo istorije Zemlje. S vremena na vreme tokom njene duge geološke prošlosti događalo se da se nivo mora podizao i spuštao i po nekoliko stotina metara.
Prilikom podizanja nivoa mora, voda je plavila obližnje delove kopna na kojima su nastajala nova plitka mora, a pri njegovom spuštanju dolazilo je i do otkrivanja kontinentalnih površina koje su u prethodnim periodima bile pod vodom.

Nemirno more

Promene sedimentnih stena ukazuju na transgresije i regresije mora, a fosili koje nalazimo u njima omogućavaju da sagledamo kada su se dogodile. Nastanak Panonskog mora se vezuje za mnoge događaje, a jedan od najpoznatijih je srednjomiocenska (badenska) transgresija mora koje je preplavilo terene centralne Evrope, Srbije, BIH, Hrvatske, Mađarske i drugih prostora Panonskog basena. More Paratetis je postepeno počelo plaviti novoformirane basene još tokom donjeg miocena da bi se zatim transgresija nastavila i tokom srednjeg miocena (badena), ali mnogo većih razmera, naročito u mlađem badenu. Iako je Panonsko more bilo relativno mirno i plitko, tokom badena se dogodilo više transgresivno regresivnih ciklusa. Prva transgresija Paratetisa se dogodila na početku badena, tokom starijeg srednjeg miocena.
Proučavanja ukazuju da je badenska transgresija Paratetisa nastupila pre oko 16 miliona godina (početkom ranog donjeg badena) i trajala do pre oko 12,8 miliona godina, ali nije istovremeno zahvatila sve prostore. Po četak transgresije u Srbiji još nije definisan. Ipak, badenskom transgresijom je započet novi period u geološkoj istoriji Srbije, period iz kojeg su sačuvana mnoga nalazi šta fosila sličnih onima koje danas nalazimo na plažama toplih mora. To je verovatno i jedan od razloga zbog čega je Panonsko more, poslednje more na prostorima Evrope, postalo poznatije i od samog velikog okeana Tetisa. Tokom donjobadenske morske transgresije nastale su i naslage soli u okolini Tuzle.
Badenska faza razvoja Paratetisa predstavlja poslednji period značajnog povezivanja Mediteranskog mora i centralnog Paratetisa. U to vreme Panonski basen je već bio potpuno okružen Karpatima na severu i istoku, Dinaridima na jugu i jugozapadu i Južnim i Istočnim Alpima na zapadu. Zbog ovakvog geografskog položaja, austrijski geolog Kober je 1912. definisao Panonski basen kao basen između planina.

GEOLOGIJA


Novosti iz Panonskog mora Srbije

Tvorevine badenskog kata imaju veliko rasprostranjenje na terenima južnog i jugoistočnog oboda Panonskog basena, koji zahvataju i terene naše zemlje. Kada je u badenu nastupila transgresija prouzrokovana podizanjem globalnog nivoa mora, morska voda je preplavila terene koji su u prethodno doba bili ili kopno ili jezerska sredina.
Obrazovani su morski predeli kakvih na ovom prostoru pre toga nikada nije bilo. Fruška gora, Avala, Kosmaj, Cer i Gučevo su bili ostrva izgrađena od starijih stena. Kao što se danas izdižu iznad brežuljkastih predela, tako su nekada štrčali iznad mora u kojem je sve vrvelo od života. Obalska linija koja je odvajala badensko more od Dinarskog i od Šumadijskog kopna za sada nije poznata u svim detaljima, jer je veliki de pokriven mlađim sedimentima.
Transgresija je zahvatila današnju Vojvodinu, Beograd i njegovu širu okolinu, na severoistoku je išla do Golupca (Braničevski zaliv), a na jugu i jugozapadu do Aranđelovca, Koceljeve, Loznice i Zvornika. Bila je to velika transgresija Paratetisa koja je sa severa i severozapada prodrla do severoistočnog oboda Dinaridskog sistema jezera u Hrvatskoj i BiH, a u Srbiji je stigla duboko na jug, do terena severoistočno od Kruševca (Despotovački zaliv). Transgresija je prateći pružanje tektonskih struktura, jako izduženih tektonskih rovova, mestimič- no prodrla veoma duboko u Srbiju, stvarajući dugačke zalive kakav je na primer Velikomoravski zaliv.
U centru današnjeg Beograda su nastala uzvišenja Kalemegdan i Tašmajdan izgrađena od veoma čvrstih, sprudnih krečnjaka nastalih od crvenih algi i skeleta organizama koji su tu živeli. Protežu se između njih, a u Krunskoj ulici se nalaze ispod samog asfalta i kao takvi čine stabilnu podlogu današnjem Beogradu. Geološki profili ispod spomenika Pobedniku na Kalemegdanu i iznad stadiona na Tašmajdanu su, zbog izuzetnog značaja za nauku i kulturu naše zemlje, stavljeni pod zaštitu države.
Česte pojave organizama adaptiranih na tople uslove - kao što su korali, neke vrste ježeva i mnogih meku- šaca koje su obeležile transgresiju - jasno ukazuju na povoljne klimatske uslove. Badenska transgresija u Srbiji se odlikuje bogatom faunom odlično očuvanih mekušaca: Panopea menardi, Megacardita jouanneti, Gigantopecten nodosiformis, Psammobia labordei, Flabellipecten besseri, Ostrea digitalina, Anadara diluvii, Turritella erronea, Polinices redemptus, Mitra (Tiara) scrobiculata, Athleta (Athleta) rarispina, Amalda glandiformis, Terebra acuminata i dr. Mnoge od njih su već ranije bile doseljene u druge delove centralnog Paratetisa, da bi se ubrzo raširile po celom Paratetisu. Danas se na površini mogu videti različite stene kao što su gline, peskovi, peščari, krečnjaci i konglomerati u kojima je nađeno više od 600 fosilnih vrsta algi, foraminifera, ostrakoda, puževa, školjaka, usamljenih i kolonijalnih korala, okamenjenih crva, ježeva, kraba i dr. Među beskičmenjacima su najbrojniji puževi i školjke, od glavonožaca je nađena Aturia aturi, dok su kičmenjaci manje zastupljeni (zubi ajkula, pršljenovi kitova).
Afrički kontinent je nastavio da se kreće dok se nije sudario sa Evroazijskim kontinentom. Zbog toga je Paratetis je postajao sve manji da bi na kraju potpuno presu- šio. Nestanak Paratetisa se odvijao u fazama, pri čemu su se menjale i karakteristike životnih uslova u njemu, a samim tim i sastav životnih zajednica. Kraj badena je obele- žen velikim izumiranjem morskih vrsta, da bi početkom sarmata (mlađa faza srednjeg miocena), pre oko 12.8 miliona godina, morske veze sa Mediteranskim morem skoro potpuno prestale.

 

 

 

Dr Gordana Jovanović

 

 









Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters


»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 78
Planeta Br 78
Godina XIV
Maj.2017 -Jun.2017.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2017 PLANETA