VASIONSKI PODSETNIK

Planetarna otkrića

Svet tečnog metana

Tri nedelje pre sletanja, sonda “hajgens” se odvojila od svog matičnog broda “kasini” i složenom manevrom spustila se na površinu Titana koji je inače deset puta udaljeniji od Sunca nego naša planeta i, koliko je poznato, drugi je mesec po veličini u Sunčevom sistemu.
Po sletanju sonda je naišla na temperaturu tla od -180 C. Komandnom centru na Zemlji slala je podatke 72 minuta, sve dok se baterije nisu smrzle i prestale da rade.
Razlog interesovanja za Titan je atmosfera. Naime, reč je o jedinom poznatom mesecu koji se može pohvaliti značajnijim atmosferskim omotačem. Posmatrano teleskopima, na njegovoj površini se uočava zagonetni rečni sistem. Ali, tečnost koja se razliva Titanom nije voda pošto je tamo suviše hladno da bi voda postojala. Umesto vode, Titanom se razliva tečni metan, praveći okuke i obale koje veoma podsećaju na obale zemaljskih vodenih tokova i mora.

Evropa: Mogući dom za ljude

Pitanje: da li smo sami u svemiru, vekovima okupira ljudski um. Jupiterov mesec Evropa, zbog svoje blago zatalasane površine je, možda, najbolje mesto za vanzemaljski život u Sunčevom sistemu. Izukrštane linije na njegovoj površini su posledica postojanja završetaka ogromnog pokrivača od leda (debelog i preko 20 km) koji je stvoren zahvaljujući okeanu slane vode ispod površine ovog nebeskog tela. Taj okean, koliko se zna, količinski sadrži dva puta više vode nego svi okeani, jezera i reke na Zemlji zajedno.
Ovaj mesec otkrio je Galileo Galilej 1610, a prva detaljnija osmatranja obavile su sonde “vojadžer” 2 i 1. Nalazi teleskopa “habl” ukazala su da Evropa ima atmosferu sa znatnom količinom kiseonika. Decembra 2013. NASA je objavila da u kori Evrope ima dosta gline mineralnog porekla, na šta se nadovezalo novo osmatranja “habla” kojim je potvrđeno često i obilno izbacivanje mlazeva vodene pare.
Površina Evrope je izbrazdana kanalima koji se provlače između valovitih uzvišica. Krateri su relativno retki. Po tome Evropa ima najzaravljeniju površinu u Sunčevom sistemu. Pretpostavlja se i da ovaj mesec ima znatnu tektonsku aktivnost (izveštaj NASA-e od 8. septembra 2014) za šta se verovaloi da se odvija samo na Zemlji.
Prva velika provera predviđena je za sredinu 2022. kada će ka Evropi poleteti NASA-ina istraživačka sonda koja bi trebalo da se tamo meko spusti.

Saturn: Nakit u dubini kosmosa

Saturnove prstenove prvi je uočio Galileo Galilej 1612. U istom veku ali 1659. holandski astronom Hajgens utvrdio je da su prstenovi pljosnati, a 1675. italijanski astronom Kasini otkrio je da postoje dva osnovna kruga prstenova. Danas se Saturnovi prstenovi mogu posmatrati i skromnim teleskopima.
Sama planeta je najvećim delom prekrivena helijumom i vodonikom. Ima 52 prirodna satelita i veća je od Zemlje čak 755 puta! Po planeti duvaju vetrovi brzinom do 500 m/sec (poređenja radi, najjači uragani na Zemlji duvaju petostruko manjom snagom). Prstenovi, udaljeni do planete više stotina hiljada kilometara, sačinjeni su od komada leda i delova stenja, veličine od pilule do oveće kuće. Vetrovi u gornjim slojevima i vrelina koja dopire sa planete stvaraju poznatu žutu boju.
Ono što se takođe zapaža jeste ogroman prazan prostor između dve osnovne skupine prstenova, danas poznat kao prostor Kasini. Pretpostavlja se da je taj razmak nastao kao posledica gravitacije Mimasa, jednog od Saturnovih meseca.
Zasad se ne zna kako su ti prstenovi nastali. Najpopularnije objašnjenje je da su to otpali ostaci pomenutog meseca. Ako bi se sva masa prstenova hipotetički stavila na jedno mesto, dobila bi se masa materijala veličine Mimasa. Stoga se i pretpostavlja da je mesec slične veličine jednom prošao toliko blizu Saturna da ga je planeta povukla svojom snažnom gravitacijom i odvojila od njega materijal za kasniji nastanak prstenova.
Široki tamnikavi prostor između prstenova prvi put je potvrđen prilikom obilaženja planete sondom „vojadžer“, početkom osamdesetih godina prošlog veka. Ponovo je uočen nedavno, kada je sonda „kasini“ letela pored Saturna.
Saturnovi prstenovi nisu jedini prstenovi u Sunčevom sistemu. Imaju ih i Jupiter, Uran i Neptun, takođe sa zatamnjenjima.

Andromeda: U susret sudaru

Ovo spiralno sažvežđe, nama najbliže i vasioni, nalazi se na oko 2,5 miliona svetlosnih godina od Zemlje.
Širina pljosnate nebule procenjuje se na oko 220.000 svetlosnih godina u prečniku. Prema Mlečnom putu, u kojem je i Sunčev sistem, kreće se brzinom od 402.000 km/h. Ako se ništa drugo ne dogodi, sudar dva sažveđa očekuje se za četiri milijarde godina. Zasad se ne zna kakve će posledice proizvesti taj sudar.
Osmatranjem Andromede, vršenim 2006. teleskopom „špicer“, utvrđeno je da to sažvežđe ima dva puta više zvezda od Mlečnog puta (oko200-400 miliona). Dodatno istraživanje vršeno 2010. ukazalo je da je Andromeda nastala sudarom dveju manjih sazvežđa pre 5-7 milijardi godina.

Halejeva kometa: Zvezda repatica

na svakih 76 godina Promera od oko, prosečno, 11 km u prečniku, Halejeva kometa (službena oznaka 1P/Halley) nazvana po engleskom astronomu Edmundu Haleju koji je u 18. veku ustanovio periodičnost njenog pojavljivanja, svakako je najčuvenije nebesko telo te vrste u Sunčevom sistemu. Reč je o loptastom telu od gasa i smrznute prašine, sa jezgrom od stena leda i nepoznatog materijala. Na osnovu spektralne analize, u repu komete utvrđeno je i prisustvo cijanogena, otrovnog bezbojnog gasa. Ova istraživanja vršena su marta 1986. godine sondom „đoto“ koja se približila kometi na oko 600 km.
Po drevnom zapisima, prvi put je uočena 240. godine pne, a pojavila se i tokom bitke kod Hejstingsa (Engleska) 1066. Ima je na freskama slavnog italijanskog slikara Đota, a kao kuriozitet često se navodi da je poznati američki pisac Mark Tven rođen u godini kada je Halejeva kometa prošla pored Zemlje i da je preminuo u godini kada je ponovo prolazila. Kreće se u orbiti oko Sunca i javlja pred našim očima u proseku svakih 76 godina. Poslednji put prošla je blizu Zemlje 1986. Najbliža je Suncu onda kada prolazi između Merkura i Venere. Tada se gas zagreva i svetlost prolazi kroz bezbrojne igličaste formacije leda tako da pojava komete daje utisak svetle magline.
Naredno pojavljivanje očekuje se jula 2061.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"