MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 75
Planeta Br 75
Godina XIII
Septembar. 2016 - Oktobar. 2016.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMABROJA

 

Mikrorobotika / Tajna Geko

Trčkaranje po tavanici

Oko 3,5 kg težak jastog nabadao je sporo po peskovitnom dnu, prekrivenom slanom vodom, upinjući se da se uzvere uz omanje kamenje. Prevarićete se ako pomislite da ronilacsnimatelj dočarava živi svet pod morem. Prizor otkriva uzbudljivu naučnu pustolovinu na Severoistočnom univerzitetu u Bostonu (SAD). U obič nom plivačkom bazenu, nasutom donekle peskom, oponaša se kretanje životinja da bi se zapažanja iskoristila u izradi robota. Istraživanjem rukovodi profesor biologije Džozef Ers, koji objašnjava: „On se potpomaže repom dok se prednjim nogama oslanja”. Svaki put kad je bio nezadovoljan nekim pokretom svog izuma, Džozef Ers, u slobodno vreme pisac nekoliko kuvarskih priručnika, poželeo je da morskog raka baci u lonac s kipućom vodom i zgotovi ga za večeru. Umesto toga, popravljao mu je delove koji su otkazali, jer je jastog sklepan od čvrste plastike, metalnih legura i niklvodoničnih baterija. Rakrobot je osmišljen za potrebe Američke mornarice da pronalazi mine zakopane u morskom plićaku, na peskovitim obalama i mestima gde prirodna sabraća lako dogegaju. U tu svrhu poslužiće mu prednja klešta, načičkana senzorima. I ostale životinje, svejedno u kojim uslovima prebivaju, nadahnjuju naučnike, kao muze pesnike, u smiš ljanju svakojakih skalamerija veštačkih muva, pasa, riba, zmija, bubašvaba i guštera prave robotske mena žerije. Veruje se da će takve naprave nadomestiti današ nje, prilično nezgrapne robote, u nepristupačnim krajevima, na morskom dnu ili u svemirskim uslovima. Iz tih proučavanja rodila se nova naučna oblast: biomimetika.

TEMABROJA


Roboti sa životinjskim obličjem
Na Karnedži Meloun univerzitetu, Hauvi Čoset ispituje vijugave robote u obliku zmije ili slonovske surle, kako se probijaju kroz ruševine, nastale terorističkim činom ili prirodnom nepogodom, u potrazi za preživelima. Ali, oponašati ili nadomestiti živog stvora nije nimalo lak zadatak, uprkos hvalisavom priručniku iz 1999. u kojem je nabrojano šta je sve kadar da uradi psetoliki „Sonijev” Aibo. „Iznenadio sam se koliko je teško napredovati u ovim istra živanjima”, priznaje Šankar Sastri, sa Univerziteta Kalifornija, koji godinama pomaže kolegama da osmisle robotske muve, ribe i gekoe, vrstu guštera koja se penje uz zidove ili hoda po tavanici. Američka vojska se od 1968. zanimala za robote sa životinjskim obličjem, kada je kompanija „Dženeral elektrik” načinila samohodnu mašinu na gasni pogon, nalik slonu, kojom je, uz mnogo teškoća, upravljao čovek. Program je, međutim, brzo ugašen. Danas se u slične istraživačke poduhvate ulaže novac, čak više od milion dolara u hodajuće robote. Jedan od tih oličavaće dizelgenerator koji će strujom napajati raznovrsne pokretne uređaje. Pomenutu elektromazgu smislili su bivši „Diznijevi” stručnjaci, svojevremeno izradivši oko 3 m visokog robotadinosaurusa nazvanog Laki, koji je tumarao zabavnim parkovima. Druga mazga namenjena je, pak, nošenju opreme da bi vojnici lakše prevaljivali veće razdaljine. Iz istog robotskog legla je pas „Jobotik”, budući najbolji vojnikov prijatelj. Zamislite snajperistu skrivenog iza zida i da morate nekoga da pošaljete da to izvidi: ako odredite čoveka, velika je verovatnoća da će poginuti, zar ne? U takvim (ne)prilikama žrtveno jagnje treba da bude robotski pas koji će snimiti gde se usamljeni strelac sakrio. Čak i ako ga smrtonosno tane ošteti, kudikamo je jevtiniji od ljudskog života. Pomislićete, svakako, da istraživači povazdan mozgaju kako da napravke svakojake vojničke skalamerije, iako je to jedan od uhodanih načina da namame budu će ulagače. Jednog dana će robotkit plivati pored jata pravih grdosija, snimajući i beležeći kako se ponašaju, što će olakšati da se odgonetnu obrasci njihovih prekookeanskih seoba. Umesto da čitate šta se zbiva u okeanu, preko metalnih dvojnika bićete u okeanu! Roboti slični gmizavcima koristiće se da ispituju podzemna skladišta goriva ili, u manjoj srazmeri, da sprovode medicinske provere i izvode hirurške zahvate u ljudskom telu. Naime, jedan od ključnih pravaca izučavanja jesu medicinski postupci s najmanje nasilnog prodiranja i ošte ćivanja tkiva. Već su na Karnegi Melon univerzitetu zmijoliku skalameriju, oko 2 cm dugačku, ubacili u stomak žive svinje. Drugi put vodi do produžetaka nogu i ruku kod osakaćenih i obogaljenih. Svejedno je kojoj su svrsi predodređeni vojnoj, poslovnoj ili kućnoj mnogi današnji roboti preuzeli su životinjsko obličje. Jedan od razloga je taj što su točkovi i tenkovske gusenice uspešnije od nogu u nepristupačnim predelima. Nacionalna vazduhoplovna i svemirska agencija (NASA) godinama proučava insektolike koje namerava da pošalje na pojedina nebeska tela. Stručnjaci su, naime, predložili da je bolje na negostoljubivi Mars najpre poslati jato mehaničkih buba na nekoliko odredišta, a potom ljude. „Crvenom planetom” već polagano napreduju „Duh” i „Prilika”, ali oba više liče na zemaljska vozila. Na drumovima i ravnom brže se, međutim, kreću skalamerije na točkovima. Kompanija „Ajrobot” uveliko prodaje vakuumski usisivač koji se kotrlja na nekoliko malenih točkova, podsećajući više na afričkog mravojeda nego na omanju okruglu kutiju. Ne isključuje se da će uskoro takvim mašinama ugrađivati i noge.



I mašina i životinja Ali, najvažniji naučni prodor očekuje se u izradi ve štačkih mišića, materijala koji se, kao i prirodni, zgrču i opuštaju pod strujnim nadražajem. Prirodni mišići su zadivljujuće opruge, podupirači, kočnice, motori i ubla živači šokova, sve na jednom mestu. Robotrak s početka priče ima čvrste veštačke mišiće kojima pokreće noge, satkane od legure nikla i titanijuma, prozvane nitinol, koje se grče kada se propusti struja. Na tržištu je i druga vrsta, napravljena od naročitog polimera. U „Boston dajnamiksu” dugo i strpljivo su raščlanjivali snimke skokova divokoza po visokim i strmim planinskim stenama. Šta se zbiva u nogama ovih sisara? Kolika je vučna sila koja ih izvlači uzbrdo? Da bi saznali da li je to primenljivo na mašinama, biolozi na Univerzitetu Harvard secirali su životinjske udove. Iz toga je proizišao robot sa šest nogu vrlo gipkog koraka za koji je zainteresovana Agencija za izučavanje naprednih programa (DARPA). „Mi ne možemo, nažalost, do tančina da oponašamo evolucione promene”, zaključio je Mark Rajbert, predsednik „Boston dajnamiksa”, dodajući da mu je san da načini robota koji podseća na mašinu, ali da hoda kao životinja. Proučavaoci biomimetike ne čekaju skrštenih ruku najsavršenije veštačke mišiće već tragaju za uzorima u prirodi pokušavajući da razotkriju kako roboti nisu u stanju da urade to što životinje svakodnevno čine. Robert Ful s Kalifornijskog univerziteta izučavao je si ćušne dlačice na krajevima nožnih prstiju guštera geko koji bez teškoća trčkara uglačanim površinama, uspinje se uz zidove i hoda po tavanici. Ni posmatranje pod moćnim elektronskim mikroskopom nije otkrilo tajnu kako se te nevidljive izrasline čiste i lepe za podlogu, a da se nikad ne umrse

 

 

 

 

 





Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters


»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 77
Planeta Br 77
Godina XIV
Mart.2017 -Maj.2017.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2017 PLANETA