TEMABROJA
Dragan Lazarević
Mikrorobotika / Minijaturni istraživači kosmosa
Lopte se dogovaraju
Lopte se dogovaraju
Astronautika je oduvek koristila najsavremenije
tehnološke proizvode
primenjene u raznim oblastima, npr.
u vazduhoplovstvu ili u vojnoj industriji
ili su za njene potrebe razvijana
razna tehnička rešenja koja su predstavljala veći stepen
minijaturizacije svih komponenti kosmičkih letelica.
Javile su se brojne ideje i pokušaji da se primene
kosmičke sonde znatno manje mase i dimenzija
od korišćenih koje bi, umesto nekoliko stotina kilograma,
imale masu od svega nekoliko kilograma.
Prvi pokušaji nisu bili uspešni - dve minijaturne
Marsove sonde „Deep space 2”, mase po 2,4 kg, koje su
lansirane sa sondom „Mars polar lander”, izbačene su
1999. u Marsovu atmosferu gde je trebalo da se zabiju u
tle i potom šalju podatke o podpovršinskim uslovima,
pošto je izgubljen kontakt sa njima. To nije obeshrabrilo
zastupnike ideje da se koriste znatno manje sonde i
roboti i predloženi su brojni projekti za razne ciljeve u
kosmosu.
Projektanti sa maštom
Među brojnim projektima, nekoliko se izdvaja od
ostalih i po tome što su nosioci ideja pokazali hrabrost
i maštovitost; neki su nastali u uglednim institutima
koji su blisko sarađivali sa NASA-om tako da postoji velika
verovatnoća da bi se mogli i ostvariti.
Projekat Marsovih lopti, minijaturnih robota mase
oko 100 gr, nastao je na Masačusetskom institutu za
tehnologiju (MIT). Godine 2006. bio je u fazi laboratorijskih
istraživanja. U jednoj kapsuli lenderu koja bi bila
upućena u Marsovu atmosferu, nalazilo bi se oko 50
sfernih robota. Oni bi bili izbačeni na površinu planete
gde bi se kretali u skokovima od oko 1,5 m odbacujući
se jednom svojom mehaničkom „nogom” koja bi se izvlačila iz unutrašnjosti lopte dok bi „stopalo” bilo deo
oplate lopte. Lopte bi mogle da kontrolišu svoje kotrljanje
pa se konstruktori nadaju da bi, na taj način, mogle
da pređu čak 50 km! Svaka bi bila opremljena kamerom,
spektrometrom, uređajima za komunikaciju i navigaciju.
Kretale bi se grupno i održavale poredak me-
đusobnom komunikacijom. Mogle da preskaču manje
prepreke i bile bi pogodne za nepristupačne terene kao
što su vulkanske oblasti, rupe i pećine (lava tubes) na
Marsu i Mesecu.
I laboratorija NASA-e za reaktivni pogon u Pasadeni
(JPL) ima nekoliko projekata minijaturnih kosmič-
kih robota. Recimo, robot koji bi se kretao po unutraš-
njoj a kasnije i spoljnoj površini orbitalne stanice ISS
lepeći se adhezionim silama analogno gušteru gekonu
bio bi pogodan za tehničku kontrolu i manje popravke.
Najhrabriji projekat JPL je „Mars 2020 Helicopter
scout”, minijaturni robot helikopter mase 1 kg, koji bi
mogao da se pošalje 2020. sa roverom naslednikom rovera
„curiositty”. Taj, uslovno rečeno, mini helikopter
konstruisan je za let u retkoj Marsovoj atmosferi; ima
dva kontrarotirajuća rotora sa vrlo širokim krilima, koristio
bi solarnu energiju i mogao bi da leti kratko, po 3
minuta, ali bi mogao da se podigne do 100 m i preleti
600 m. Za visinsko snimanje terena koristio bi mikrokamere,
određujući putanje velikog rovera i mereći fizičke
uslove u nižim slojevima Marsove atmosfere.
JPL razvija i druge tipove robota koji bi se kretali
pomoću više nogu, slično paucima, i možda će oni biti
zamena za sadašnje rovere koji se kreću točkovima.
ESA sada razmatra, u institutima u Finskoj, projekt
minijaturnog rovera za Mars dok japanska agencija
JAXA razmatra mali Mesečev rover koji bi se približio
otvorima dubokih rupa a možda i spustio na njihovo
dno vezan odmotavajućim užetom za veći lender.
Bolje razumevanje ponašanja bakterija
„Pokazali smo da i telo bakterije i njen bič imaju
značajnu ulogu pri njenom kretanju”, kaže Sakar. „Naš
novi metod izrade omogućava da testiramo široku lepezu
oblika i kombinacija da bismo postigli najbolje
sposobnosti kretanja primerenog konkretnom zadatku.
Naše istraživanje takođe omogućava uvid u to
kako se bakterija kreće unutar ljudskog tela i kako se
adaptira na promene u svom mikro-okruženju”.
Za sada su mikroroboti još uvek u razvojnoj fazi.
„Ima još mnogo fakora koje moramo uzeti u obzir”, ka-
že Sakar. „Na primer, moramo biti sigurni da mikroroboti
neće izazivati nikakve sporedne efekte kod pacijenata.
Dragan Lazarević
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
