ISTRAžIVANJE SVEMIRA

Vesna Bosanac

Indijska sonda oko Crvene planete

Prvo - pa Mars!

Od svih planeta Sunčevog sistema, Mars je privlačio najviše pažnje jer se verovalo da je “gostoljubiv”, s obzirom da nalikuje Zemlji na više načina. Površina Marsa delom podseća na Mesečeve kratere i vulkane, kao i na pustinje i polarni led na Zemlji.
Mars i Zemlja imaju gotovo identično vreme okretanja oko svoje ose: Marsu je za to potrebno 24 sata i 37 minuta. Dok Zemlja jednom obiđe oko Sunca za približno 365 dana, Mars to učini za 687 dana. Marsova gravitacija iznosi otprilike jednu trećinu Zemljine gravitacije, a pritisak njegove tanke atmosfere dostiže 1 % onoga na Zemlji.
Ljudi veoma dugo spekulišu o mogućem životu na Marsu. Nedavno otkriće metana na Crvenoj planeti ukazuje da bi neki oblik života na njoj zaista mogao postojati. Što više saznanja posedujemo o Masovoj površini, topografiji, geologiji, reljefu, mineralima i gornjim slojevima atmosfere, bolje ćemo razumeti i evoluciju celog svemira.

Misija letelice

“Mars orbiter” je prva interplanetarna misija Indijske organizacije za istraživanje svemira (ISRO). Sonda oko Marsa leti eliptičnom putanjom 366 km x 80.000 km. Reč je o tehnološki veoma složenom poduhvatu koji podrazumeva posebna rešenja za pogon letelice, sistem komunikacije i dugotrajan opstanak u specifič- nim svemirskim uslovima.
Ova prva indijska sonda upućena na Mars tamo je stigla uz malu potrošnju goriva, ušla u planetarnu orbitu i nastavila da kruži tom putanjom. Za sve vreme obavlja naučna ispitivanja uz pomoć pet posebno dizajniranih instrumenata (takođe indijske proizvodnje) koji prikupljaju podatke o Marsovoj površini i atmosferi. Jedan uređaj meri količinu deuterijuma i vodonika u atmosferi (na osnovu toga se može zaključiti koliko je vode bilo i/ ili nestalo sa planete). Meri se količina metana u Marsovoj atmosferi i mapiraju se mesta odakle on potiče, ispituju gornji slojevi te atmosfere. Površina Marsa snima se specijalnom kolor kamerom, koja će snimati i dva Marsova satelita - Fobos i Demios. Jedan spektometar ispituje površinu i mineralni sastav planetarnog tla.

Tehnološki izazovi

Automatsku letelicu i njen teret, osetljive naučne instrumente, trebalo je zaštititi od velikih temperaturnih razlika i jakog zračenja; sonda je prvo izložena vremenskim uslovima koji vladaju u blizini Zemlje, zatim i na Marsu, a onda je usledio dugotrajan boravak u dubini otvorenog svemirskog prostora.
Projektovanje i izrada pogonskog sistema (na teč- no gorivo) koji se može reaktivirati posle gotovo 300 dana leta u svemiru postavio je sondu u Marsovu orbitu. Bilo je potrebno obezbediti i visok stepen autonomnog rada sonde za slučajeve prekida komunikacije sa Zemljom, u trajanju do 40 minuta. Do toga obično dolazi kada sondu zakloni Mars, ili veze poremeti zračenje Sunca, ili kada se letelica nalazi u režimu “safe-mode”. Da bi se to ublažilo, trebalo je osmisliti komunikacionu mrežu preko koje sonda može da prima komande sa Zemlje kada se nalazi na udaljenosti od gotovo 400 miliona km, što je oko hiljadu puta više od rastojanja Meseca od Zemlje.

Lansiranje i putovanje do Marsa

Prva indijska interplanetarna letelica “Mars orbiter” lansirana je 5.novembra 2013, sa lansirne platforme indijske proizvodnje, iz svemirskog centra “Satiš Davan”.
Sonda je brzo ušla u eliptičnu orbitu oko Zemlje. Dostizanje većih visina obavljeno je u šest narednih faza, a suštinski važan manevar koji je letelicu postavio na pravac ka Marsu, na put dug 680 miliona km, obavljen je 1.decembra 2013.
Posle 300 dana putovanja kroz duboki svemir, “Mars orbiter” je 24.septembra 2014. ušao u eliptičnu orbitu oko Crvene planete; za taj manevar bilo je neophodno reaktiviranje glavnog i još osam manjih motora koji rade na tečno gorivo.
Tako je Indijska organizacija za istraživanje svemira (ISRO) postala četvrta svemirska agencija na svetu koja je poslala sondu u Marsovu orbitu, a Indija je postala prva zemlja koja je to uspešno učinila iz prvog pokušaja.

Sonda i solarna konjunkcija

Solarna konjunkcija je prirodni fenomen kada se Mars, Sunce i Zemlja rasporede u ravnoj liniji, što utiče na komunikaciju između letelice i zemaljske kontrole. U toj situaciji na scenu stupa autonomni upravljački sistem na sondi.
To je sa letelicom bio slučaj kada se, dok se kretala Marsovom orbitom, našla iza Sunca, gledano sa Zemlje. Fenomen se događa jednom u 2,2 godine (kada je Mars u pitanju); Sunčeva korona blokirala je signale sa letelice od 27.maja do 1.jula 2015. Komunikacija Zemlja-sonda su bile potpuno prekinute od 28.maja 2015, a rad instrumenata na letelici je bio zaustavljen. U julu 2015, kada se “Mars orbiter” našao van konjunkcije, sonda je nastavila da funkcioniše, s tim što rekonfiguracija nije bila potrebna.

Sadašnji status

Prvu godinu kruženja oko Marsa sonda je navršila 24. septembra 2015. i za to vreme obavila je sve predvi- đene zadatke. Ocenjeno je da su snimci (preko 500) koje je napravila i na Zemlju dosad poslala kolor kamera - veoma dobrog kvaliteta.
Indijska strana tvrdi da je reč o “najekonomičnijoj interplanetarnoj misiji na svetu”, što takođe znači da se utire put za finansijski povoljnije mogućnosti istra- živanje dalekog svemira.

Vesna Bosanac

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"