SUMMARY

Planeta No 75
ENGLISH Summary

MEDICINA

Dr Ivana Krdžić, specijalista neurologije

Tremor

Uzbuđenje ili znak bolesti?

Tremor je najučestaliji je od svih poremećaja pokreta i može da zahvati svaki deo tela. Dok je nevoljno podrhtavanje ruku kao povremena pojava poznato i svakoj zdravoj osobi, o drugim oblicima tremora, koji mogu trajno i značajno da remete život, govori dr Ivana Krdžić, neurolog u Bel Medic-u .Savremene životne navike, stres i nervoza ponekad učine da nam nevoljno zadrhte ruke ili glas. U nekim situacijama je to jedva primetno, a u nekim tako očigledno da nam zbog toga bude neprijatno u društvu, mada je činjenica da fiziološki tremor ne treba da zabrinjava jer je gotovo uobičajena, prolazna pojava kod potpuno zdravih ljudi.

VESTI IZ MEDICINE

Bolesti zavisnosti

Lek za zavisnike?

Naučnici sa britanskog Univerziteta u Kardifu otkrili su obećavajuću novu terapiju lekovima protiv zavisnosti o kokainu. Ova eksperimentalna terapija uključuje davanje leka koji se trenutno koristi u nekim onkološkim istraživanjima, a koji inhibira sećanja odgovorna za žudnju. Istraživači su pokazali da samo jedna doza tog ispitivanog leka (jedne velike svetske farmaceutske kompanije) kod eksperimentalnih životinja potpuno može da uništi sećanje povezano sa kokainom. Pomenuti lek se trenutno koristi u ispitivanjima terapija protiv raka, ali bi se lako mogao preusmeriti i na lečenje zavisnosti od kokaina i drugih droga.

VESTI IZ MEDICINE

Dijetologija

Selen i rak

Kao nutritivni element u tragovima, selen je ključni deo naše ishrane. Istraživači iz Charite medicinskog fakulteta u Berlinu pokazali su, štaviše, da je količina selena u krvi povezana sa rizikom od razvoja raka jetre, i da je njegov neadekvatan nivo faktor rizika i za druge bolesti. Naučnici koji su sproveli istraživanje tvrde da je nedostatak selena glavni faktor rizika za rak jetre. Prema njihovim podacima, trećina stanovništva s najnižim selenskim statusom imaju pet do deset puta veći rizik za razvoj hepatocelularnog karcinoma (raka jetre).

VESTI IZ MEDICINE

Organogeneza

Ključ razvoja ljudskih organa

Jedno istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Mančesteru otkrilo je prve korake razvoja judskih organa i tkiva, što bi moglo da otvori nove mogućnosti za razumevanje i dijagnostikovanje poremećaja u razvoju. Po prvi put je mapiran precizan način na koji se pojedinačni ljudski organi i tkiva razvijaju, što pruža novi uvid i u to kako se genetski poremećaji mogu javiti tokom ključnih faza ranog razvoja ploda.

VESTI IZ MEDICINE

Klinička praksa

Preventivom protiv sepse

U norveškoj bolnici “Levanger” u Nord Trondelagu, naučnici su uspeli da smanje broj pacijenata koji su umrli od sepse ili infekcije koje se prenose u krvotok za čak 40 % (sa 12,5 na 7,1 %), i to uvođenjem relativno jednostavnih preventivnih koraka. Ti koraci, koji su uključivali intenzivniju obuku i jedan specijalni grafikon, bili su deo posebnog istraživačkog projekta koji je pokazao da medicinske sestre imaju ključnu ulogu u povećanju preživljavanja pacijenata s ozbiljnim infekcijama. Istraživači napominju da je sve to postignuto upotrebom jasnih alata za identifikaciju sepse, bodovanja težine stanja bolesnika, kao i standardizovanog lečenja.

TEMABROJA

Mikrorobotika

Robotičke mikro školjke

Plivaju kroz očne jabučice

Projektovanje robota mikro i nano dimenzija (dovoljno sitnih da mogu da se kreću unutar ljudskog tela) bazira se na jednostavnosti. Tu prosto nema mesta za složene motore i radne sisteme. Jedva da ima prostora za ma kakvu elektroniku, da ne pominjemo baterije, tako da ovi roboti, koji mogu da plivaju unutar krvotoka ili u očnim jabučicama, često pokreću magnetna polja. Međutim, magnetna polja se formiraju oko svega i svačega što je slu čajno namagnetisano; stoga su, u principu, najbolja za kontrolisanje samo jednog jedinog mikrorobota u isto vreme. U idealnim uslovima, moguće su ekipe mikrorobota koji mogu samostalno da plivaju. Robotičke mikroškoljke, najavljene u časopisu Nature Communications, mogle bi da budu pravi odgovor. Kada je reč o kretanju robotičkih mikroplivača, pre svega je važno razumevanje načina na koji tečnosti (naročito biološke tečnosti) funkcionišu.

TEMABROJA

Mikrorobotika

Roboti podižu 2000 puta veću težinu od sopstvene

Snaga sićušnih i jedva vidljivih

Tim angažovan na Stanfordu, uključujući i doktorante Davida Christensena i Elliota Hawkesa, predstavio je robota teškog 9 gr koji može da povuče više od 1 kg, vertikalno duž staklene površine. To odgovara čovekovom penjanju uz fasadu oblakodera sa slonom na leđima. Drugi robot, težak svega 20 mg a može da nosi 500 mg, toliko je sićušan da je morao biti izrađen pod mikroskopom, korišćenjem pincete za sastavljanje delova. Tajna snage ovih robota je u njihovim lepljivim stopalima, što je kopirano od geka, jednog od najboljih penjača u prirodi. „Najteži deo u razvijanju ovih mališana pokazao se izvodljivim“, rekao je Christensen.

TEMABROJA

Energija bakterija i novi algoritmi

Sred izlomljenog električnog polja

Istraživači Univerziteta Drexel su razvili metod za korišćenje električnih polja za kontrolu mikrorobota u tečnostima, što im omogu ćava da automatski osete prepreke i prilagode pravac kretanja ka zadatom cilju. Ova tehnologija bi jednog dana mogla da bude korišćena za unošenje lekova u telo ili za razvijanje mikroskopskih tehnologija. Problem sa mikroskopski malim robotima koje pokreću jata repatih mikroorganizama je što se ne zna gde će na kraju završiti.Sićušni bioroboti, veličine mikročipa obloženog „presvlakom” od bičara, izronili su iz prvobitne baruštine mikrorobotičkih istraživanja pre nekoliko godina, kao koncept za izradu mikroskopskih uređaja i za unošenje lekova na ćelijskom nivou.

TEMABROJA

Mikrorobotika / Čuda sa Dalekog istoka

Robot veličine ljudske ćelije

Univerzitet Čonam je nastao 1952. godine, objedinjavanjem niza manjih koledža. Spada u deset najvećih univerziteta Južne Koreje. Ova obrazovna institucija nastoji da ojača saradnju nauke i industrije i da pruži studentima podsticaj da pokrenu privatnu poslovnu inicijativu. Otuda i podsticaj istraživanju mikrorobota. Njihova primena bi trebalo da bude u medicini ali i za tehnologiju ćelija vodoničnog goriva za automobile. Naučnici iz Gvangdžua uspeli su, pre šest godina, da naprave prvog mikrorobota za lečenje krvnih sudova koji deluje unutar samih sudova.

TEMABROJA

Mikrorobotika / Medicina

Mikroroboti na daljinski

Tokom nekoliko proteklih godina, naučnici širom sveta istraživali su načine korišćenja minijaturnih robota u svrhe efikasnijeg lečenja različitih bolesti. Ovi roboti su osmišljeni za to da budu uvedeni unutar ljudskog tela gde mogu ciljano primenjivati lekove na specifičnim mestima ili izvesti precizne radnje poput čišćenja začepljenh arterija. Ako zamene invazivnu, često komplikovanu hirurgiju, oni bi mogli značajno da unaprede medicinu. Naučnik Selman Sakar (Univerzitet u Lozani, Švajcarska) radi zajedno sa Hen-Wei Huang i Bradley Nelsonom iz Ciriha na razvijanju jednostavnog, svestrano upotrebljivog metoda za izradu takvih namenskih robota i njihovo opremanje najsavremenjijim uređajima.

TEMABROJA

Mikrorobotika / Minijaturni istraživači kosmosa

Lopte se dogovaraju

Astronautika je oduvek koristila najsavremenije tehnološke proizvode primenjene u raznim oblastima, npr. u vazduhoplovstvu ili u vojnoj industriji ili su za njene potrebe razvijana razna tehnička rešenja koja su predstavljala veći stepen minijaturizacije svih komponenti kosmičkih letelica. Javile su se brojne ideje i pokušaji da se primene kosmičke sonde znatno manje mase i dimenzija od korišćenih koje bi, umesto nekoliko stotina kilograma, imale masu od svega nekoliko kilograma. Prvi pokušaji nisu bili uspešni - dve minijaturne Marsove sonde „Deep space 2”, mase po 2,4 kg, koje su lansirane sa sondom „Mars polar lander”, izbačene su 1999. u Marsovu atmosferu gde je trebalo da se zabiju u tle i potom šalju podatke o podpovršinskim uslovima, pošto je izgubljen kontakt sa njima. To nije obeshrabrilo zastupnike ideje da se koriste znatno manje sonde i roboti i predloženi su brojni projekti za razne ciljeve u kosmosu.

TEMABROJA

Mikrorobotika / Nano-robot do Alfa Kentauri za 20 godina

Put dug 4,37 svetlosnih godina

Usaopštenju iza kojeg stoje Milner i Hoking piše: „Cilj projekta Breakthrough Starshot je da pokažemo da nanoaparat težak svega nekoliko grama, kojeg pokreće svetlosni zrak, može da razvija hiljadu puta veću brzinu i da je u stanju da do sazvežđa Alfa Kentauri stigne za 20 godina”. Reč je o minijaturnom robotu sa kamerama, fotonskim motorom, energetskim blokom i sistemom veze i navigacije. Imaće svoje svetlosno jedro „debljine” svega nekoliko stotina atoma, i masu od nekoliko grama. Korišćenje „svetlosnog jedra” nije nova ideja. Već su lansirani aparati koji su ga koristili jer im je omogu ćavalo da (bez trošenja energije) koriste potisak sunčevog vetra, odnosno čestica koje stižu od Sunca.

TEMABROJA

Mikrorobotika

Lajbnicova slutnja

Čovečanstvo će do kraja 2029. godine stići u „tačku jedinstvenosti” (singularnost) koja, nedvosmileno, podseća na neponovljiv tren u kojem je stvoren kosmos. (Pretpostavlja se da je nastao iz nezamislivo male tačke nepojamne gustine u eksploziji - „Veliki prasak” (Big Bang) - neviđene snage ili u događaju koji se naziva singularnosti li jedinstvenost). Kakav bi to preokret trebalo da se dogodi? I spolja i iznutra (hardverski i softverski) mašine će dostići ljudsku inteligenciju, smelo predviđa, verovatno, danas najuvaženiji futurolog dr Rejmod Rej Kerzvejl u svojoj knjizi „Singularnost je blizu”, jednoj od najčitanijih u svetu.

TEMABROJA

Mikrorobotika / Tajna Geko

Trčkaranje po tavanici

Oko 3,5 kg težak jastog nabadao je sporo po peskovitnom dnu, prekrivenom slanom vodom, upinjući se da se uzvere uz omanje kamenje. Prevarićete se ako pomislite da ronilacsnimatelj dočarava živi svet pod morem. Prizor otkriva uzbudljivu naučnu pustolovinu na Severoistočnom univerzitetu u Bostonu (SAD). U obič nom plivačkom bazenu, nasutom donekle peskom, oponaša se kretanje životinja da bi se zapažanja iskoristila u izradi robota. Istraživanjem rukovodi profesor biologije Džozef Ers, koji objašnjava: „On se potpomaže repom dok se prednjim nogama oslanja”. Svaki put kad je bio nezadovoljan nekim pokretom svog izuma, Džozef Ers, u slobodno vreme pisac nekoliko kuvarskih priručnika, poželeo je da morskog raka baci u lonac s kipućom vodom i zgotovi ga za večeru. Umesto toga, popravljao mu je delove koji su otkazali, jer je jastog sklepan od čvrste plastike, metalnih legura i niklvodoničnih baterija.

ZOOLOGIJA

Dr Ana Paunović

Opasne vrste

Otrovne životinje su oduvek privlačile pažnju i izazivale strah kod ljudi. Otrovi su supstance koje su strane organizmu u koji dospeju i u njemu izazivaju niz reakcija, remete normalne životne funkcije i izazivaju oštećenja koja mogu da dovedu do smrti.

ARHEOLOGIJA

Drevni tekstovi Viminacijuma

Zagonetne ploče pored kostiju

Arheološki radovi obavljaće se u Viminacijumu do početrka izgradnje novog postrojenja termoelektrane Kostolac B. Na tom mestu su ove godine pronađene omanje zlatne i srebrne ploče na kojima su ugravirane poruke magijskog sadržaja.
Nedavno pronađene ploče ispisane su grčkim alfabetom a jezik kojim su iskazane magijske čini je aramejski. Taj jezik je dugo vremena služio kao zvaničan u državnim poslovima a upotrebljavan je i za antičke verske kultove u nizu starovekovnih carstava. Vremenom, aramejski je postao jezik sporazumevanja između različitih naroda u velikom delu Azije i Egiptu.

VANZEMALJCI

Nastanjive zvezde

Domovi vanzemaljskog života?

Male dimenzije planete Kepler 438b navode na zaključak da bi ona mogla da bude stenovita, dok je njena blizina majci zvezdi smešta u „zonu Zlatokose“, odnosno u prostor koji bi mogao biti nastanjen zato što je temperatura takva kakva je potrebna da bi voda mogla da teče.

VANZEMALJCI

Nastanjive zvezde

„Wow signal“ Poreklo: komete ili vanzemaljci

Astronomi koji su koristili čuveni Big Ear (Veliko uvo) radio-teleskop Ohajo univerziteta, 15. avgusta 1977. uhvatili su snažan signal iz kosmosa. Neki veruju da je to bio prvi prijem vanzemaljskog emitovanja. Sada se čini da se radilo o ne- čem običnijem: izvor signala su možda bile dve komete u prolazu...
Signal, poznat kao „Wow signal“, prema belešci astronoma Džerija Ehmana (Jerry Ehman) koji ga je uhvatio, primljen je na 1420 megaherca, što odgovara talasnoj du- žini od 21 cm.

VASIONSKI PODSETNIK

Planetarna otkrića

Svet tečnog metana

Tri nedelje pre sletanja, sonda “hajgens” se odvojila od svog matičnog broda “kasini” i složenom manevrom spustila se na površinu Titana koji je inače deset puta udaljeniji od Sunca nego naša planeta i, koliko je poznato, drugi je mesec po veličini u Sunčevom sistemu.
Po sletanju sonda je naišla na temperaturu tla od -180 C.

OSVAJANJE SVEMIRA

S. Đurić

Misija „Cassini“

Lov na tragove života na Enceladusu

Dok se Cassini priprema za opasno konačno poniranje u Saturn iduće godine, nauč nici su se sastali u Boulderu (Kolorado, SAD) da razmotre kako bi misija mogla dalje da teče. Enceladus, ispod svoje ledene površine, ima ogroman okean, a pukotine na toj površini izbacuju vodene ledenice u vasionu. Te ledenice neprestalno dodaju ledenu masu jednom od Saturnovih prstenova i Cassini ne može da ih testira.

ISTRAžIVANJE SVEMIRA

Vesna Bosanac

Indijska sonda oko Crvene planete

Prvo - pa Mars!

Od svih planeta Sunčevog sistema, Mars je privlačio najviše pažnje jer se verovalo da je “gostoljubiv”, s obzirom da nalikuje Zemlji na više načina. Površina Marsa delom podseća na Mesečeve kratere i vulkane, kao i na pustinje i polarni led na Zemlji.
Mars i Zemlja imaju gotovo identično vreme okretanja oko svoje ose: Marsu je za to potrebno 24 sata i 37 minuta.

OSVAJANJE SVEMIRA

Gravitaciona sonda Lisa patfajnder

Kocke daleko u svemiru

U letelici Evropske svemirske agencije “Lisa patfajnder” (originalni naziv LISA Pathfinder), lansiranoj prošlog decembra, lebde kocke zlata i platine te- žine 2 kg. Ti objekti sada prolaze kroz najrealniji slobodni pad koji je ikada postigao predmet napravljen ljudskom rukom. “Lisa patfajnder” je sonda dizajnirana za testiranje tehnologije potrebne za izgradnju opservatorije za detekciju gravitacionih talasa u svemiru. Takve talase je, pre skoro sto godina, predvideo Albert Ajnštajn.

FIZIKA

S.Đ.

Neutrini i vasiona

Detektori u potrazi za česticama

Neutrini i njihov par u antimateriji, antineutrini, postoje u tri vrste: elektron, muon i tau. Nekoliko eksperimenata je pokazalo da neutrini mogu spontano da prelaze iz jedne vrste u drugu, što je pojava poznata kao osciliranje. T2K eksperiment, koji se realizuje u Japanu, posmatra te oscilacije dok se neutrini kreću između JPARC akceleratora u mestu Tokai i SuperKamiokande detektora neutrina u Kamioki, udaljenog 295 km. Pušten je u rad februara 2010, ali je zbog snažnog zemljotresa koji je pogodio Japan 2011, nekoliko godina biti zatvoren.
Godine 2013.

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

'' class="page_naslovi"> Mikrorobotika

Projektovanje robota mikro i nano dimenzija (dovoljno sitnih da mogu da se kreću unutar ljudskog tela) bazira se na jednostavnosti. Tu prosto nema mesta za složene motore i radne sisteme. Jedva da ima prostora za ma kakvu elektroniku, da ne pominjemo baterije, tako da ovi roboti, koji mogu da plivaju unutar krvotoka ili u očnim jabučicama, često pokreću magnetna polja.
Međutim, magnetna polja se formiraju oko svega i svačega što je slučajno namagnetisano; stoga su, u principu, najbolja za kontrolisanje samo jednog jedinog mikrorobota u isto vreme. U idealnim uslovima, moguće su ekipe mikrorobota koji mogu samostalno da plivaju. Robotičke mikro-školjke, najavljene u časopisu Nature Communications, mogle bi da budu pravi odgovor.

ČASOPIS PLANETA Br 75

SARADNICI NA BROJU

Saradnici: Jozef Baruhović, Vesna Bosanac, Branislav Čabrić, Svetlana Đurić, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Ilijana Jakšić, Vladimir Jeftić, Vladimir Jelenković, Oliver Klajn, Nadežda Krstić, Dragan Lazarević, Mirjana Lukić, Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Darko Mladenović, Ivana Preković, Miloš Rastović, Dušan Stanić, Mićo Tatalović, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ana Trifković, Zdenko Štromar

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Zdenko Štromar
Internet: Spectrum Point Co.

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510

Sledeći broj izlazi 1. Januara 2017g.