MEDICINA
Pripremila: Gordana Tomljenović
Dr Ivana Krdžić, specijalista neurologije
Tremor
Uzbuđenje ili znak bolesti?
Tremor je najučestaliji je od svih poremećaja pokreta i može da zahvati svaki deo tela. Dok je nevoljno podrhtavanje ruku kao povremena pojava poznato i svakoj zdravoj osobi, o drugim oblicima tremora, koji mogu trajno i značajno da remete život, govori dr Ivana Krdžić, neurolog u Bel Medic-u
 Savremene životne navike, stres i nervoza ponekad učine da nam nevoljno zadrhte ruke ili glas. U nekim situacijama je to jedva primetno, a u nekim tako očigledno da nam zbog toga bude neprijatno u društvu, mada je činjenica da fiziološki tremor ne treba da zabrinjava jer je gotovo uobičajena, prolazna pojava kod potpuno zdravih ljudi. Nekontrolisano ili nevoljno podrhtavanje delova tela, a najčešće ruku, može da bude i stanje koje traje, odnosno benigna bolest koja u manjoj ili većoj meri ometa svakodnevni život. Takođe, tremor može da bude i jedan od znakova ozbiljnijih bolesti različitih organskih sistema, ali je to svakako neurološki simptom koji zahteva pretragu i pregled od strane neurologa.
. Dr Ivana Krdžić, specijalista neurologije u beogradskoj Opštoj bolnici Bel Medic, dodaje da je pojava tremora učestalija kod starijih osoba, te da se zato kod mlađih ljudi analizira s naročitom pažnjom, ali da svakako zahteva temeljan i individualizovan pristup bez obzira na životnu dob pacijenta.
Vrste i karakteristike tremora
Tremor je najučestaliji od svih poremećaja pokreta i može da zahvati bilo koji deo tela - vilicu, jezik, glasne žice, glavu, noge, trup - ali najčešće zahvata ruke. Karakteriše ga nevoljno, ritmično, oscilijaruće pokretanje mišića jednog ili više delova tela. Budući da pokrete mišića kontrolišu određeni delovi mozga i odgovarajući neuroni, generalno se može reći da tremor uzrokuju promene, disfunkcije ili oštećenja centralnog nervnog sistema. Dr Krdžić, međutim, napominje da je tremor veoma retko deo bolesti perifernog nervnog sistema kao što su neuropatije.
Fiziološki tremor, koji može biti izazvan stresom i jakim emocijama, kao i fizičkom iscrpljenošću ili nekim dugotrajnim neprijatnim položajem tela, prolaznog je karaktera i poznat je gotovo svakoj zdravoj osobi. Benigni karakter ima i tzv. esencijalni tremor, bolest koju simptomski obeležava samo podrhtavanje određenog dela tela, bez drugih simptoma. Ova vrsta tremora najčešće zahvata ruke ili glavu (u smeru gore-dole i levo-desno, ili “da” i “ne” smeru) i može biti nasledna, ali ne ugrožava život, ne skraćuje životni vek, i medikamentima se veoma dobro kontroliše. Esencijalni tremor, iako benigne prirode, ukoliko je upadljiv i dugo traje, može da remeti psiho-socijalni život osobe i da dovede do samoizolacije, zbog neprijatnosti koju za obolelu osobu predstavlja činjenica da okolina primećuje podrhtavanje koje ona ne može da kontroliše.
Za razliku od fiziološkog i blažeg esencijalnog tremora, gde je nevoljno podrhtavanje nekog dela tela prolaznog ili benignog karaktera, tremor može biti i jedan od simptoma ozbiljnijih neuroloških bolesti, bolesti drugih organskih sistema, kao i simptom fizičkog oštećenja mozga. Dr Krdžić navodi primer Parkinsonove bolesti, u kojoj je tremor tipičan i vidljiv, ali je samo jedan od znakova tog oboljenja koje se među laicima često poistovećuje sa tremorom. Naša sagovornica objašnjava da je tremor koji obeležava Parkinsonovu bolest onaj koji se javlja dok osoba miruje; on prestaje ili se značajno smanjuje onog trenutka kad osoba krene u neku akciju, da nešto dohvati rukom, na primer. Reč je o karakterističnom tremoru u mirovanju koji podseća na brojanje pilula ili na brojanje novca.
Dr Krdžić napominje da opisani tip tremora, koliko god bio tipičan, nije jedini ili dovoljan simptom da bi se na osnovu njega moglo zaključiti da osoba boluje od Parkinsonove bolesti. Drugi neurološki poremećaji ili stanja koja mogu biti praćena tremorom jesu multipla skleroza, moždani udar, traumatske povrede mozga, kao i neurodegenerativne bolesti koje oštećuju određene delove mozga. Grub tremor ruke koji se javlja pri pokušaju da osoba dohvati neki predmet, a koji neurolozi nazivaju “podrhtavanjem pred ciljem”, izazvan je poremećajem koordinacije i pokreta, primer je za simptom oštećenja malog mozga.
Dr Krdžić ukazuje i na veliku grupu tremora koji su simptom neneuroloških bolesti. Jedna od njih je i poremećaj rada štitne žlezde, pa je iz tog razloga provera nivoa hormona štitne žlezde obavezan deo dijagnostičke pretrage. Takođe, tremor je na spisku sporednih efekata brojnih lekova pa anamneza obavezno uključuje i razgovor o svim drugim stanjima i terapijama osobe koja se žali na podrhtavanje delova tela. Na listi izazivača tremora su i brojni drugi uzročnici među kojima su zloupotreba alkohola i kofeina; dok kofein svakako pogoršava tremor, alkohol u malim količinama, u nekim slučajevima, može i da pomogne, ublažavanjem tremora.
Tremor kod mladih
Nevoljno podrhtavanje delova tela može da se javi u bilo komj životnom dobu. Dr Krdžić kaže da kod mladih ljudi tremor takođe može da bude uzrokovan istom bolešću ili istim stanjem kao i kod starijih, ali je činjenica da je to stanje znatno učestalije u starijoj populaciji. Nije isto kad se tremor javi kod osobe od 80, i mladog čoveka od 20 godina, ističe naša sagovornica, i dodaje da se mladima sa tremorom pristupa sa posebnom pažnjom. Čak i kada je gotovo izvesno da je reč o naglašenom fiziološkom tremoru, neurolog će kod mlade osobe obavezno primeniti dijagnostiku koja treba da isključi sve moguće druge uzroke.
Pored pregleda CNS magnetnom rezonancom, jedan u nizu obaveznih dijagnostičkih postupaka je i skrining na Vilsonovu bolest, odnosno određivanje nivoa bakra u urinu. Pri poremećaju metabolizma bakra, ovaj element može da se nagomilava u mozgu i u jetri, i da dovede do pojave pomenute bolesti, u kojoj je tremor deo kliničke slike.
|
Ova kompleksnost uzroka i formi nekontrolisanog podrhtavanja delova tela čini da se tremor može klasifikovati na različite načine, ali pre svega prema uzrocima i osnovnim karakteristikama. Dr Krdžić ističe da neurolog, pri pregledu pacijenta sa nevoljnim podrhtavanjem tela, obično prvo definiše da li je reč o tremoru koji se javlja dok osoba miruje, ili pri nekom pokretu (akciji). Podsećajući na tremor u Parkinsonovoj bolesti koji se javlja isključivo u mirovanju, naša sagovornica kaže da se većina tremora javlja pri nekom pokretu, kad osoba pokuša da dohvati neki predmet, na primer, ili kad tokom jela prinosi kašiku, čašu. Postoji i tremor pisanja - jedna specifična forma koja se ispituje posebnim testovima.Tremor, pri tom, po svojoj amplitudi može da bude vrlo sitan i fin, gotovo neprimetan, ali i vrlo grub i lako uočljiv.
Daljim pretragama se može utvrditi i da li je tremor nasledan, ili stečen. Naša sagovornica dodaje da, pored benignog esencijalnog tremora, među naslednim bolestima praćenih tremorom ima i vrlo ozbiljnih, kao što su Hatingtonova horea (vrlo retka neurodegenerativna bolest) ili Vilsonova bolest.
Dijagnostika i lečenje
Temeljna anamneza je osnova za utvrđivanje vrste i uzroka tremora, odnosno za dijagnostikovanje i eventualno lečenje esencijalnog ili tremora koji je pratilac neke druge bolesti. Neurolog je vrlo često u situaciji da, već nakon razgovora sa pacijentom i kliničkog pregleda, sa velikom sigurnošću može da odredi da li je tremor benigne prirode ili ne, ali će svakako sprovesti određena dijagnostička ispitivanja kako bi isključio uzročnike koji mogu biti opasni, ili zahtevaju neki drugi način lečenja.
Dr Krdžić precizira da detaljna porodična istorija može da otkrije da li je tremor nasledne prirode, a klinički pregled da pokaže da li je reč o tremoru u mirovanju ili o tremoru u akciji. Neurološkim pregledom proveravaju se i motorne i senzorne sposobnosti pacijenta, mišićna snaga, refleksi. Laboratorijske analize krvi i urina detektuju metaboličke uzročnike kao što su nivoi tiroidnih hormona, nivo šećera u krvi, poremećaj rada jetre, abnormalni nivoi nekih hemikalija koje mogu da uzrokuju tremor (lekovi i drugo). Dijagnostički imidžing magnetnom rezonancom i CT-om pomaže da se otkrije da li je tremor rezultat strukturnog oštećenja mozga ili nekog degenerativnog procesa. Ukoliko se sumnja na neku od naslednih bolesti, rade se i odgovarajuće genetske analize.
Mogućnosti i uspešnost lečenje nevoljnog podrhtavanja delova tela zavise od vrste i uzročnika tremora, odnosno od preciznosti dijagnoze. Fiziološki tremor je prolazna pojava, podseća dr Krdžić, ali neki njegovi pojačani oblici mogu da reaguju, odnosno da se “leče” eliminisanjem iz svakodnevne upotrebe poznatih “okidača” kao što su velike količine kofeina, alkohola i drugih stimulativa. U takvim slučajevima je od nesumnjive koristi zdrav način života, uz redovnu fizičku aktivnost koja jača mišiće i povoljno deluje na ukupan psihofizički status.
Kad je o esencijalnom tremoru reč, postoje različite grupe lekova kojima ta bolest, ukoliko značajnije remeti život obolelog, može da se kontroliše. Već dugo je poznat efekat nekih beta blokatora koji i danas imaju važno mesto u lečenju ove benigne vrste poremećaja pokreta. Postoji i grupa antiepileptika koji takođe mogu povoljno da utiču na smirivanje podrhtavanja, kao i neke vrste sedativa. U lečenju esencijalnog tremora je, kako napominje dr Krdžić, veoma važna i psihosocijalna podrška kako bi se obolelom pomoglo da izbegne ulazak u začarani krug provociranja anksioznosti koja pojačava tremor.
|
Ukoliko se dijagnostikuje da je tremor simptom oboljenja štitne žlezde, ili je pratilac nekog drugog neneurološkog primarnog oboljenja, pre svega se leči osnovna bolest, što može povoljno da deluje i na tremor i njegov intenzitet. U slučajevima kad lekovi koji su deo terapije primarnog oboljenja za sporednu pojavu imaju podrhtavanje, potrebno je testovima odrediti koncentraciju tih lekova u krvi, a potom eventualno prilagođavati njihove doze. Dr Krdžić napominje da je pri tom od ključnog značaja pažljivo vaganje koristi svake od varijanti korigovanja terapije - u nekim slučajevima je neophodno da se pacijentu objasni da je benigni tremor manje štetan od nelečenja primarne bolesti.
Esencijalni tremor
 Najučestalijij od svih oblika nefiziološkog tremora jeste esencijalni, ili benigni esencijalni tremor. Mada kod nekih osoba on dugo može da bude blag i bez progresije, u nekim slučajevima lagano napreduje, zahvatajući prvo jednu, a kroz godine i drugu stranu tela. Uglavnom pogađa ruke i, u nešto blažem obliku, glavu, glasne žice, jezik, noge i trup. Učestalost ovog tremora kod osobe može da se smanjuje sa godinama, ali i da se istovremeno pogoršava, praveći sve veće smetnje. Pogoršavaju ga jake emocije, stres, groznica, fizička iscrpljenost i nizak nivo šećera u krvi. Obično se javlja nakon 40. godine života. Deca roditelja sa esencijalnim tremorom imaju 50 odsto veći rizik da naslede ovu bolest.
Gordana Tomljenović
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
