MEGASTRUKTURE

KOSMODROM BAJKONUR, TELESKOP FAST, ANTONOV AN-225 MRIJA,
VELIKI KINESKI ZID i MOST I TUNEL ERESUND

KOSMODROM BAJKONUR

Prvi metri puta u svemir

Bajkonur, kosmodrom u Kazahstanu, poznat i pod imenom Tjuratam, na listi je najvažnijih svemirskih centara na planeti. Reč je o operativnom kompleksu za lansiranje veštačkih satelita i kosmičkih brodova sa ljudskom posadom. Odatle je u vasionu uzleteo Jurij Gagarin. Ova lansirna baza je bila ključna za sovjetski, a potom i za ruski svemirski program. Ogromni centar u divljini stepe na jugu Kazahstana mesto je odakle su poletele na stotine raketa i brodova u vanzemaljske prostore.

Bajkonur je prve obrise počeo da dobija 1955. godine, u eri intenzivnog sovjetskog istraživanja svemira, tj. u vreme kada je ova velika zemlja razvijala balističke rakete. Najpre je kosmodrom bio namenjen vojnim projektima - lansiranju interkontinentalnih balističkih raketa. Ali, ubrzo je to postao lansirni centar vasionskih letelica. Odatle je 1957. u svemir poleteo prvi veštački satelit „sputnjik 1“, što je označilo početak svemirske ere.
Let Jurija Gagarina bio je među najvažnijim događajima u istoriji Bajkonura, prvog čoveka u prostoru vasione. To se dogodilo 12. aprila 1961. godine. “Izlet” u svemir Jurija Gagarina u letelici „vostok 1“ bio je prvi korak čovečanstva u osvajanju svemira.
Po raspadu Sovjetskog Saveza 1991. godine, Bajkonur se našao na teritoriji nezavisnog Kazahstana. Rusija i Kazahstan potpisali su sporazum kojim je Bajkonur ostao u ruskoj upotrebi, tj. Rusija plaća zakup za korišćenje kosmodroma. Takav aranžman omogućio je kontinuitet ruskog svemirskog programa.
Kosmodrom je i danas aktivan i koristi se za lansiranje različitih vrsta raketa i svemirskih letelica. Dodatno, to je ključna tačka za lansiranje posada i tereta ka Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS). Raspolaže sa nekoliko lansirnih rampi, skladištima za raketno gorivo i tehničkim punktovima za pripremu svemirskih letelica.
Osim što je bio polazna tačka za mnoge istorijske misije, Bajkonur omogućava lansiranje komercijalnih satelita za različite zemlje i kompanije. Reč je o dragocenom doprinosu međunarodnoj saradnji u oblasti svemirskih istraživanja i tehnologije.
Bajkonur privlači veliki broj turista i onih koji se zanimaju za svemira. Organizovane ture pružaju priliku posetiocima da vide lansiranja raketa i posete istorijska mesta na kosmodromu. Bogata istorija i značaj tog mesta za buduće misije čine ga jednim od najvažnijih svetskih svemirskih centara. Kroz neprekidnu upotrebu i međunarodnu saradnju, Bajkonur predvodi svemirska istraživanja i doprinosi novim momentima u sklopu razvoja visokih tehnologija.

TELESKOP FAST

Zemaljsko oko za pulsare

U jugozapadnoj kineskoj provinciji Guejdžou radi radio-teleskop FAST. Njegov zvanični naziv je Sferični teleskop sa petstometarskim otvorom. U svetu je poznat po svojoj engleskoj skraćenici FAST.
Kinezi ovu napravu ponekad poetično nazivaju Tianjan, što znači: Nebesko oko.

Smešten je u geološkoj depresiji Daodang. Ideja o FAST-u se javila sredinom devedesetih godina prošlog stoleća a čak više od devet hiljada ljudi moralo je da bude raseljeno da bi nastala ova megastruktura. Osim obezbeđivanja  dovoljno prostora, bilo je neophodno da bude postavljen u zoni u kojoj će teleskop biti zaštičen od radio-frekvenijskih smetnji. Gradnja je koštala oko sto osamdeseset miliona dolara. FAST je počeo sa radom 2016. godine. Bile su potrebne tri godine da bi se uskladili svi instrumenti i postigla puna efikasnost.
Ovaj radio-teleskop je najveći na svetu u svojoj kategoriji. Prečnik tanjira je 500 m. Površina se sastoji od 4450 trouglastih metalnih pločica. Talasne dužine pri posmatranju su 10 cm - 4,30 m. Žižina daljina je 140 m.

Pulsari su magnetizivane neutronske  zvezde koje odlikuju emisije elektromagnetnog zračenja. Dva pulsara bila su prva otkrića FAST teleskopa, pre oko 7 godina.

„ANTONOV AN-225 MRIJA“

Najduži i najteži avion

Pre Stratolanča, najveći avion na svetu bio je Antonov An-225 Mrija (Антонов Ан-225 Мрiя, na ukrajinskom „san”), projektovan u Sovjetskom Savezu za potrebe svemirskog programa kao zamena za avion Mjašičev VM-T. Zbog toga je prvobitno bio namenjen za prevoz svemirskog raketoplana Buran kao i raketa za lansiranje satelita, koji su bili prikačeni za žlebove na gornjem delu trupa aviona.

Nastao je na osnovu nešto manjeg aviona (Antonov An-124) čiji trup je produžen i proširen ispred i iza krila za ukupno 15 m, a koren krila je dobio nešto širi i duži aerodinamički oblik. Dugačak 84,4 m, sa rasponom krila od 88,4 m, i danas je najveći avion na svetu po dužini koji je leteo, ali je raspon krila manji u poređenju sa Stratolančom. Na repu su postavljena dva vertikalna stabilizatora koja se nalaze na vrhovima horizontalnog stabilizatora, čime su izbegnuta turbulentna strujanja vazduha koja se stvaraju iza tereta pričvršćenog na vrhu trupa aviona. Pokreće ga šest turbofenskih motora progress D-18T, svaki potiska 229,5 kN. Unutrašnjost teretnog prostora dužine 43,3 m, širine 6,4 m i visine 4,4 m, sa 4 dizalice je omogućavao prevoz tereta velikih dimenzija. Ugrađen je stajni trap sa ukupno 32 točka, a zbog uštede na težini prvobitno nisu ugrađivana zadnja vrata teretnog prostora. Sa maksimalnom težinom poletanja od oko 640 t, avion je mogao da preveze do 250 t tereta smeštenog u trup, ili do 200 t tereta pričvršćenog na spoljni gornji deo trupa koji je mogao imati dužinu do 70 m, te je po ukupnoj težini i nosivosti najteži avion koji je ikad poleteo.
Iako su naručena dva aviona, napravljen je samo jedan koji je prvi let imao 21. decembra 1988. Raspadom Sovjetskog Saveza obustavljeno je njegovo korišćenje za potrebe sovjetskog svemirskog programa pa je avion, sredinom 90-ih, prilagođen za komercijalne svrhe. Posle toga je korišćen za prevoz ogromnih tereta po celom svetu koje je do tada bilo nemoguće prevoziti avionom, kao što su lokomotive, generatori od 190 t, ili velike količine opreme odjednom. An-225 je postavio preko dvesta svetskih rekorda u vazduhoplovstvu, uključujući najteži teret ikad prevezen avionom odjednom od 253,8 t (5 tenkova) 11. septembra 2001, kao i najduži teret na svetu od 42,1 m (lopatice vetroturbine) 11. juna 2010. Avion je na žalost uništen u svom hangaru pri napadu ruske vojske na aerodrom Hostomel, nedaleko od Kijeva 27. februara 2022 godine.

VELIKI KINESKI ZID

„Vidjiv“ iz svemira

Mnogo šta čini Veliki zid Kine posebnim: recimo, mit o vidljivosti iz svemira. Često se pogrešno veruje da je Kineski zid jedina zemaljska građevina koja može da se vidi iz svemira golim okom. To nije moguće jer zid jeste dug, ali je relativno uzak. Iako se ne može videti iz svemira, istina je da je to svakako najduža građevina na planeti jer se proteže na oko 21.196 km! Nastajao je tokom vladavine više kineskih dinastija, ali najvećim delom u vreme dinastije Ming (1368-1644). Prvi razlog za podizanje bio je zaštita kineskih carstva od napada nomadskih plemena i neprijateljskih hordi sa severa.

Danas Veliki kineski zid privlači brojne turiste tako da je među najpopularnijim turističkim čudima Kine. Najviše ljudi dolazi da posmatra deo zida Ba-da-ling, 80 km severozapadno od Pekinga. Mnogi delovi zida okrnjeni su tokom vremena, pa i porušeni, premda je veliki deo obnovljen i očuvan. Zid je pokrenuo nastanak mnogih legendi i priča, kao što je, recimo, ona o Meng Jiangnu, ženi čije su suze, govori legenda, srušile deo dok je tražila svog muža, prisilno odvedenog na veliko gradilište.
Građevina je pravo arhitektonsko čudo, ponajpre radi monumentalnih dimenzija, ali i istorijskog značaja. Zato je 1987. godine upisan na UNESCO-vu listu baštine sveta. Zid je fascinantna struktura i istinsko inženjersko čudo. Ujedno predstavlja i simbol bogate istorije i kulture Kine. Svakako je interesantno da su predeli oko zida stanište mnogih biljnih i životinjskih vrsta, jedinstvenih za te regije.
Veliki kineski zid spade među najimpresivnije građevine u ljudskoj istoriji. Duga vise od 21 hiljade km, prolazi kroz različite provincije te mnogoljudne zemlje pa tako “teče” od Šan-čaj-kuana, na istoku, do Jiaiuguana, na zapadu.
Gradnja Velikog zida započeta je u 7. veku pne, ali najveći deo građevine kakvu danas vidimo, podignut je u vreme vladavine dinastije Ming, od 1368 do 1644. godine. Ideju o izgradnji ostvarili su ljudi koji su brinuli o zaštiti kineskih carstava od invazija i udara nomadskih plemena sa severa, na primer Mongola i drugih “lutajućih” hordi.
Poznato je da Veliki zid Kine nije jedinstvena, neprekinuta struktura već kompleks zidova i utvrđenja, koji su izgrađeni, obnavljani i proširivani tokom vekova. Materijali korišćeni za izgradnju zavisili su od lokalnih resursa; zid je građen od zemlje, drveta, cigle i kamena. Najpoznatiji delovi zida, izgrađeni za vreme dinastije Ming, napravljeni su od cigle i kamena, čineći ih trajnijim i otpornijim na propadanje.
Glavna funkcija Velikog zida bila je vojna - da zaštiti kineska carstva od invazija. Stoga su zidom dominirali stražarske kule i kasarne. Brojni svetionici služili su da najave bilo kakav udar neprijatelja. Građevina je korišćena i kao kontrolna tačka za trgovinu i imigraciju, posebno duž Puta svile.

ERESUND

Za dve zemlje i putnike namernike

Most i tunel Eresund, poznat i kao Öresundski most, predstavlja impresivan inženjerski poduhvat koji povezuje Kopenhagen, u Danskoj, i Malme, u Švedskoj. Ovaj infrastrukturni kompleks uključuje most, tunel i veštačko ostrvo. To je jedan od najinteresantnijih i najznačajnijih projekata u svetu. Otvoren je 1. jula 2000. godine i otada je nezamenjivi saobraćajni veznik između dveju zemalja.

Eresundski most je dug 7,845 m i proteže se od danskog obalnog grada Kastrup do veštačkog ostrva Peberholm, izgrađenog specijalno za ovaj projekat. Čine ga dva nivoa: gornji  je namenjen automobilima, a donji nivo rezervisan je za vozove. Najviša tačka mosta je 204 m iznad morske površine, pa tako ispod njega mogu da prolaze veliki brodovi.
Tunel Drogden je posebna atrakcija koja povezuje veštačko ostrvo Peberholm sa danskim kopnom. Dug je 4,050 m i prolazi ispod morskog dna. Izgrađen je kao potopljeni cevni tunel sa četiri cevi - dve za automobilski saobraćaj  i dve za vozove.

Ovo specifično ostrvce povezuje most i tunel. Peberholm je izgrađen od materijala izvađenog iz morskog dna tokom gradnje tunela i mosta. Ekološki je veoma značajan jer predstavlja stanište za brojne biljne i životinjske vrste. Tokom izgradnje projekta, veliki napori su uloženi da se očuva životna sredina. Peberholm, veštačko ostrvo, danas je dom brojnih vrstae ptica, biljaka i insekata, što ga čini važnim ekološkim područjem.
Eresundski most nije samo infrastrukturni projekat već i simbol regionalne povezanosti između Skandinavije i kontinentalne Evrope. Omogućava brzo i efikasno putovanje između dva grada, podstičući ekonomski rast i saradnju. Inspirisao je stvaraoce i umetnike pa se pojavljuje u popularnoj kulturi. Najpoznatiji primer je švedsko-danska kriminalistička serija "The Bridge" (Bron/Broen), koja koristi most kao centralni motiv.

Gradnja mosta i tunela trajala je pet godina. Više hiljada radnika iz različitih zemalja svojom stručnošću i radom doprinelo je ostvarenju čudesnog mosta tunela sa ostrvom. Procenjuje se da je za izgradnju potrošeno  oko četiri milijarde dolara. Tokom pet godina graditelji su morali da prevladaju mnoge začkoljice i nađu odgovore na velike izazove. Najzahtevnije je bilo postići stabilnost temelja mosta i tunela, imajući u vidu uticaje jakih morskih struja i promene u tlu ispod mora.
Eresundski most nudi spektakularne poglede na more, i zato je omiljena saobraćajnica putnicima i turistima. Vožnja preko ovog mosta pravi je doživljaj a to iskustvo prelaska iz jedne u drugu zemlju, posmatrajući zadivljujuće pejzaže, jedinstveno je i nezaboravno. Ulazite u metro u jednoj državi (Švedskoj) a izlazite u drugoj (Danskoj). Pored toga, nakon vožnje iznad površine mora neprimetno se „uranja“ pod vodu, a da putnici ne osete razliku. Pogled iz ptičije perspektive takođe predstavlja neponovljiv doživljaj.  

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"