TESLA

Vladimir Jelenković

Naučnik, pronalazač i rat

Zamisli i stavovi o strahotama sukoba

Tesla je bio naučnik, pronalazač i humanista, koji je svoje izume stvarao za dobrobit čovečanstva a ne za uništenje ljudi. Nažalost, Teslina humana vizija budućnosti bila je pogrešna. Kao i mnogi drugi naučnici verovao je da će oružje koje stavlja čovečanstvu na raspolaganje označiti kraj ratovima. Umesto toga, brojni izumi, pa i njegovi, doprineli su da ratovi postanu krvaviji i razorniji. To otkrivaju članci, intervjui i rukopisne beleške Nikole Tesle o različitim aspektima ratnih sukoba.

Svestan činjenice da se dogodilo upravo ono što nikada nije želeo, Tesla je, posle završetka Prvog svetskog rata, dvadesetih godina prošlog veka, napisao sledeću izjavu - koja nikada nije objavljena: „U ovom trenutku mnogi najsposobniji umovi pokušavaju da osmisle sredstva za sprečavanje ponavljanja užasnog sukoba koji je samo teoretski okončan i čije sam trajanje i glavna pitanja tačno predvideo u članku štampanom u Sanu od 20. decembra 1914. Liga naroda nije lek već naprotiv, po mišljenju jednog broja kompetentnih ljudi, može doneti upravo suprotne rezultate. Nacijama će biti omogućeno da se bore bez armija, brodova ili topova, daleko strašnijim oružjem, čiji dometi i razorne akcije praktično ne postoje; bilo koji grad na bilo kojoj udaljenosti od neprijatelja može biti uništen i nikakva sila na zemlji ne može da ga spreči u tome. Ako želimo da sprečimo nadolazeću nesreću i stanje stvari koje bi ovu planetu moglo da pretvori u pakao, trebalo bi da podstaknemo razvoj letećih mašina i bežičnog prenosa energije bez trenutka odlaganja i svom snagom i sredstvima nacije“.

Tesla izjavljuje da će ukinuti rat

Pod ovim naslovom Njujork herald je 8. novembra 1898. godine objavio članak u čijem je podnaslovu naglašeno da „čarobnjak elektriciteta objavljuje da je usavršio primenu struje koja će omogućiti uništavanje borbenih brodova na bilo kojoj udaljenosti od operativne baze.”
Ovo je zapravo prvi put da Tesla najavljuje razvoj sile za koju veruje da je, kako se to navodi u uvodnom delu članka, “predodređena da odmah uvede eru univerzalnog mira demonstracijom svoje sposobnosti da bez mogućnosti odbrane uništi najmoćnije naoružanje svih pomorskih sila.”

Ne treba zaboraviti da je te godine, na prvoj izložbi električnih aparata u Medison Skver Gardenu u Njujorku, Tesla prvi put javno demonstrirao svoj teledirigovani brodić, čime je zapravo započela era daljinskog upravljanja, bez čega je danas korišćenje savremenih tehnologija praktično nezamislivo. Upravo istoga dana kada je objavljen ovaj članak, Patentni ured SAD odobrio je njegov patent pod nazivom „Način upravljanja i aparatura mehanizma za upravljanje pokretnim plovnim objektima ili vozilima“, koji je Tesla podneo nekoliko meseci ranije, 1. jula 1898. Patentom su zaštićeni osnovna aparatura i tehnike daljinskog upravljanja, a u podnesku patenta Tesla je objasnio da je osmislio neke nove načine za kontrolisanje operacija iz daljine kod plovećih objekata koji imaju motore sa propelerom.

Na ovu činjenicu podseća i Elektrikal endžinier u tekstu „Tesla i car“, koji je objavljen 17. novembra 1898. godine: „Koliko je rat okupirao ogromnu pažnju javnosti pokazuje činjenica da je čak i genijalni Tesla bio primoran da načini izume u toj oblasti. Patent koji mu je izdat prošle nedelje ukazuje na to da veruje da torpeda i torpedni čamci, koji su bili toliko beskorisni i neupravljivi u poslednjem sukobu sa Španijom, mogu biti vredniji ako ih mornarica u potpunosti kontroliše sa obale i ukoliko budu bez ikakve posade... Tesla je veoma optimističan da će to zaustaviti rat i mi se od sveg srca molimo da to bude moguće.“
Više nego bilo ko drugi, Tesla je u tom trenutku bio svestan ogromnog značaja svog najnovijeg izuma. Zato je na ovo svoje istorijsko predviđanje svih mogućih primena daljinskog uravljanja, ne samo u ratne već pre svega u mirnodopske svrhe, Tesla podsećao i mnogo godina kasnije.  
Tesla u ovom važnom članku iz Njujork heralda navodi dalje da će „rat prestati da bude moguć kada ceo svet sutra bude saznao da se i najslabiji narod može odmah snabdeti oružjem koje će njegovu obalu učiniti sigurnom, a luke neprobojne za napade ujedinjenih armada sveta, koje će prestati da se grade, a najmoćniji oklopi i najstrašnija artiljerija neće biti ni od kakve koristi…“

Tesla u ovom članku pre svega insistira na mirnodopskoj primeni svog izuma. Zato posebno naglašava: „Biće savršeno izvodljivo da naše spasilačke stanice opremimo čamcima za spasavanje, upravljanim i kontrolisanim sa obale, koji će se približavati nasukanim plovilima i odvoziti putnike i posadu bez rizika po živote hrabrih spasilaca, koji su inače prinuđeni da se probijaju kroz pobesnelo more; takođe se može koristiti za pogon čamaca, za nošenje pisama, namirnica, instrumenata kao i za mnoge druge komercijalne ili naučne svrhe u nepristupačnim oblastima.”

Dok besni, rat je skup

Početak Prvog svetskog rata  1914. godine imao je velikog odjeka i na američkom kontinentu. Vesti sa evropskih frontova bile su udarne teme američke štampe, a novinari su iskazivali posebno interesovanje za procenu mogućnosti nemačke vojne mašinerije da ostvari svoje osvajačke ciljeve. Jedan od najuglednijih sagovornika za takve teme bio je i Nikola Tesla.
Američka javnost očigledno nije zaboravila njegove hrabre naučne ideje u kojima je još 1900. godine, u članku „Problem povećanja ljudske energije“, objavljenom u časopisu Senčeri, skrenuo pažnju na globalne energetske probleme čovečanstva u budućnosti i anticipirao njihova rešenja kroz upotrebu obnovljivih izvora energije.
U ovom svom čuvenom članku Tesla se dotakao i rata i ratovanja i priznao grešku mnogih, pa i svoju, u razmišljanju da će usavršavanje oružja velike razorne moći da zaustavi ratove. Priznao je da je uveren da će svako novo oružje, svaki novi napredak u tom pravcu predstavljati samo novi impuls za razvoj ratovanja.

Posle neuspeha svog životnog projekta „Svetskog sistema bežičnog prenosa“ na Long Ajlendu, tokom dužeg perioda izbegavao je kontakte sa novinarima i objavljivanje članaka. Međutim, veliko interesovanje javnosti za njegova naučna predviđanja toka Prvog svetskog rata, motivisaće Teslu da dâ niz intervjua, kao i da se ponovo lati pisanja. Tako će, u godinama u kojima besni Veliki rat u Evropi, nastati nekoliko zanimljivih tekstova u kojima se mogu sagledati Teslini suštinski pogledi na rat i njegova razmišljanja o tome kako zaustaviti ratna razaranja.
Tako u rukopisnim beleškama o ratu, napisanim 1914. godine, Tesla piše različite podatke o ratu, gubicima ljudi u različitim ratnim sukobima (Francusko-pruski rat, Balkanski rat …). U ovom rukopisu nalaze se i prepisani novinski podaci o ratnim dejstvima sa početka Prvog svetskog rata.
U Teslinoj zaostavštini, koja se čuva u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu, nalazi se i tekst pod naslovom „Nadolazeći sukob gigantskih razmera“ („TheComingGiantStruggle“). Na desetak kucanih stranica, Tesla piše o podmornicama i minama. Na osnovu beleške na prvoj strani, ovaj članak nije publikovan. Nije ni datiran, ali iz prepiske sa novinarom Edvinom Vildmanom vidi se da je pisanje članka Tesla najverovatnije završio 15. juna 1915. godine. U Teslinoj ličnoj arhivi postoji i njegov intervju o Prvom svetskom ratu za koji ne postoji podatak da li je publikovan. Napisan je na devet kucanih stranica na osnovu pitanja koja mu je pomenuti novinar dostavio 6. januara 1916. godine.
Mnogi časopisi iskoristili su Teslinu veliku zainteresovanost za sve aspekte rata. Tako se u američkom časopisu Njujork San 20. decembra 1914. godine pojavljuje članak „Neki aspekti rata“, sa podnaslovom „Nauka i pronalasci su značajne sile koje će dovesti do prestanka rata”, u kome Tesla predviđa trajanje rata i opisuje način i oružja kojima će se rat voditi. On procenjuje vojne snage koje će učestvovati sa jedne i druge zaraćene strane, a govori i o značaju novih vrsta naoružanja: o podmornicama, cepelinima, ali i o bojnim otrovima.
Nešto ranije, te iste godine, o dnevnoj i ukupnoj ceni rata, o broju vojnika koji će učestvovati u ratnim sukobima, o finansijskim gubicima koji će se zbog ratnih sukoba odraziti na proizvodnju raznih dobara kao i na komercijalne usluge, Tesla daje svoje procene u Njujork heraldu i Aspen demokratu.

Njujork herald je 19. avgusta 1914. godine objavio tekst pod naslovom „70.000.000.000  dolara iznose gubici prema proceni gospodina Tesle“, koji je samom cifrom trebalo da impresionira budućeg čitaoca. Nešto kasnije, 15. oktobra, gotovo istovetan tekst, pod jednostavnijim ali suštinski istim značenjem naslova - „Rat je skup“, objavio je i list Aspen demokrat.
U ovim tekstovima, na osnovu pažljive analize, Tesla se bavi finansijskim i sociološkim aspektima rata. Navodi da se istinska procena ogromnih gubitaka koji će verovatno proizaći iz ove nesreće bez presedana može načiniti samo ako se uzme u obzir njen uticaj na sve faze i uslove individualnog i nacionalnog postojanja. Sve gubitke naveo je po redosledu njihove veličine:
„Prvo - privremeno ili trajno smanjenje bogatstva nacija za razliku od prenosivih hartija od vrednosti. Ukupno bogatstvo zemalja uključenih u rat je oko tri stotine milijardi dolara. Pretpostavimo samo umerenu proizvodnju od deset odsto i pretpostavimo dalje da rat traje od šest do sedam meseci ili oko dve stotine dana, kako predviđaju stručnjaci, onda će dnevno smanjenje iznositi 150.000.000 dolara. Naravno, takvo obezvređivanje fizičke imovine je uglavnom zbog neznanja i malodušnosti ljudi, jer imovina postoji, a neka je neuništiva. Ali, isto tako, zaraćene nacije će izgubiti kredit i kupovnu moć i biće na neodređeno vreme podvrgnute patnjama i oskudici, što se sve mora tumačiti kao posledica gubitka tolikog novca.
Drugo - svi gubici, pojedinačni i kolektivni, uzrokovani mešanjem rata u domen proizvodnje, industrije i trgovine. Ovo se posebno odražava na tržišnu vrednost prenosivih hartija od vrednosti, koje čine od dvadeset do trideset odsto celokupnog nacionalnog bogatstva. Iz očiglednih razloga, oni su skloni da budu veoma veliki, a manjak može lako da iznosi 100.000.000 dolara dnevno za gornji period.
Treće - specifični gubici zbog uništavanja postojeće privatne i javne imovine, uključujući oruđe i ratne materijale. Oni će u velikoj meri zavisiti od okolnosti, ali mogu biti od pedeset do sedamdeset pet miliona dolara dnevno.
Četvrto - gubitak života i onesposobljavanje ranjavanjem i bolestima. Sudeći prema podacima o Balkanskom ratu, gubici ne mogu biti manji od petnaest posto, što je ukupno 3.000.000. Pod pretpostavkom da gubitak po pojedincu iznosi prosečno 2.500 dolara, to će iznositi skoro četrnaest miliona dolara dnevno.
Peto - dnevni troškovi vojnih operacija, koji mogu iznositi od dvadeset pet do trideset miliona dolara.“
Na samom kraju, Tesla zaključuje da „prema ovoj gruboj proceni, ukupan gubitak ne može biti mnogo manji od sedamdeset milijardi dolara, što čini skoro dvadeset pet odsto ukupnog bogatstva zemalja u svetu. U najboljim okolnostima biće potrebno od četrdeset do pedeset godina da se sanira finansijska šteta, a da ne govorimo o usporavanju društvenog napretka u svim pravcima.“

Traktat o miru

U trenutku kada Veliki rat uveliko besni u Evropi, u Sjedinjenim Američkim Državama, koje će se tek 1917. godine priključiti zemljama saveznicama, uveliko se prave planovi za eventualnu odbranu obala zemlje u slučaju potencijalnog napada neprijatelja. Tim razmišljanjima priključio se i Nikola Tesla kroz svoj autorski tekst „Luke na obali - osnovni faktor“, uz podnaslov „Otpor invaziji počiva na adekvatnoj odbrani na obali“, a objavio ga je Njujork san 8. avgusta 1915. godine.

„Sa potpunim žaljenjem“, započinje Tesla svoj pogled na ovu važnu temu, „gledam na opštu ideju, koja je tako snažno zavladala umovima zemlje, da učvrsti naše obale na takav način da nijedan neprijatelj nema ni najmanju šansu da nas uspešno napadne. Pouke evropskog rata su takve da ne treba izdvajati nikakve troškove za jačanje naše mornarice i postavljanje savršenog sistema obalske odbrane, koji se sastoji od topova i zemljanih radova i svih vrsta plovila.
Podmornica se pokazala toliko iznenađujuće efikasnom u sadašnjem ratu da ovom tipu treba posvetiti posebnu pažnju. Zaista su pronalazači ove zemlje ti koji su uradili najbolji posao u tom pravcu i bila bi glupost ne iskoristiti njihove napredne ideje.“
U nastavku teksta, Tesla otkriva suštinu svog pogleda na najefikasniji sistem odbrane. „Od 1898. zagovaram odbranu obale teleautomatskim torpedima i torpednim čamcima, uz pomoć kojih verujem da se obala može učiniti neosvojivom. U nedavnim publikacijama opisao sam svoja najnovija dostignuća u proizvodnji bežičnih talasa koji omogućavaju postizanje skoro neograničenih intenziteta; sa moćnim predajnicima postavljenim na odgovarajućim tačkama duž naše obale, na istoku ili zapadu, sve vrste plovila mogle bi se precizno kontrolisati na onim udaljenostima koliko ih je moguće otkriti teleskopom sa uzvišenih tačaka obale. Ona bi takođe mogla biti vođena do svog odredišta sa dirižabla i aviona, a zatim bi se razdaljina mogla produžiti po želji.
Vrlo često se pogrešno veruje da bi tako pravilno konstruisan čamac mogao biti ometan električnim talasima od strane neprijatelja. Davno sam otkrio pronalazak koji omogućava individualizaciju impulsa koji vode plovilo tako da ometajući uticaji nemaju apsolutno nikakvog efekta. Još jedna pogrešna ideja je da se podmornice ne mogu kontrolisati pod vodom. Činjenica je da se to može postići sa lakoćom.“
Tesla u nastavku ovog članka najavljuje još jedno svoje čudesno otrkriće, koje još uvek nije spreman da objavi, ali zahvaljujući kome će svaka zemlja moći da se odbrani tako što će „njene granice za neprijatelja biti neprobojne kao granitni zidovi debeli 30 metara“.
Na kraju svog teksta, kao što to uobičajeno čini, Tesla saopštava svoj filozofski pogled na temu, ovoga puta sa možda utopijskom vizijom budućnosti, ali svakako sa iskrenim ubeđenjem da je to pravi način da se postigne svetski mir.   
„Eliminacija rata iz civilizacije biće spor proces“, započinje Tesla ovaj svoj kratki traktat o miru, „i prvo moramo početi tako što ćemo iz srca iskoreniti ideju patriotizma. Ljudska bića ne bi trebalo da imaju pojma šta god to znači i trebalo bi da se to izbaci iz rečnika. Moramo ukinuti linije razgraničenja između država i nacija i postepeno uskladiti naše stavove kako bismo svi imali iste ideje.
Verujem da je takav rezultat moguć samo kroz uništavanje udaljenosti, a najsavršenije, ako ne i jedino sredstvo za to je umetnost bežičnog prenosa u svim segmentima.
Kada budemo imali sistem koji emituje bežičnu energiju za čitav svet, kada budemo vozili naše leteće mašine po čitavoj planeti i budemo imali instalacije koje dozvoljavaju trenutni prenos ljudskog glasa, likova i slika ljudi na bilo koju razdaljinu, tada ćemo biti spremni da ovaj veliki globus koji će se smanjiti do veličine olovke smatramo jednom i jedinom zemljom, podjednakom za sve, bez privilegija u odnosu na rasu ili naciju.
Tada ćemo moći da zaboravimo patriotizam i pripremimo se za univerzalni mir.“

Rat u Etiopiji

Pod naslovom „Nikola Tesla priča kako bi branio Etiopiju od italijanske invazije“, Detroit tajms objavio je opširan intervju sa Teslom 22. septembra 1935. godine, neposredno pre  nego što su 3. oktobra 1935. godine italijanske oružane snage bez objave rata prodrle iz Eritreje na teritoriju Etiopije  Za agresiju protiv Etiopije, čiji su ratnici dobrim delom koristili koplja i strele, Rim je angažovao preko 400.000 vojnika, 76 ratnih brodova, tenkove, avijaciju i topove. Uprkos ogromnoj nadmoći, italijanske trupe su se sa mukom probijale kroz etiopijsku teritoriju. Naravno, u sukobu neravnopravnih snaga Etiopija je morala da poklekne. Ovaj drugi Italijansko-etiopijski rat trajao je sedam meseci i danas se sagledava kao uvertira za Drugi svetski rat i demonstracija neefikasnosti Lige naroda. Musolini je maja 1936. godine saopštio da je Etiopija konačno osvojena, iako su u tom trenutku njegove trupe držale samo jednu trećinu zemlje. Pod vlašću Italije, rog Afrike je ostao sve do 1941. godine, kada su britanske snage odatle potisnule italijanske legionare. 
Posebno je zanimljivo da je ovaj intervju sa Teslom načinio Džordž Silvester Virek (1884-1962), nemačko-američki pesnik, pisac i pronemački propagandista. Radio je u ime nacističke Nemačke, što je bio sasvim legalan način da građanin SAD zaradi novac ako kaže Vladi šta radi i ko ga plaća.

Iako se na prvi pogled može pomisliti da je Virek bio zainteresovan za Teslino mišljenje o onome što se priprema da učini Musolini kao budući Hitlerov saveznik u Drugom svetskom ratu, okolnosti su bile upravo suprotne jer je nacistička Nemačka potajno pomagala Etiopljane u ovom sukobu kako bi oslabila Musolinija. Naime, u to vreme Hitler je planirao aneksiju Austrije pa je želeo da oslabi Italiju jer tadašnji odnosi između Nemačke i Italije nisu bili najbolji. Zato i ne čudi Virekova zainteresovanost za Teslu, koji je u to vreme izazvao veliku pažnju javnosti najavama svog tajnog oružja, koje su novinari senzacionalistički označavali kao „Zrake smrti“. Uostalom, i sam je ranije intervjuisao Teslu na tu temu i za časopis Liberti napravio opširan članak „Mašina koja će zaustaviti rat“, koji je objavljen 9. februara 1935. godine. Virek je želeo da sazna da li se tim pronalaskom slabi mogu zaštititi od jakih i zato u samom uvodu navodi Teslinu tvrdnju da bi njegovi izumi mogli da unište čitave gradove i izbace napadačke flote aviona van upotrebe na velikoj udaljenosti i pita se da li bi Etiopija mogla da upotrebi ova sredstva da zadrži Musolinija?
Tesla u ovom intervjuu nije govorio o svom tajnom oružju već je na Virekovo prvo i vrlo direktno pitanje „šta biste uradili da ste car Etiopije?“, pretežno govorio o svom viđenju spasavanja siromašnog etiopskog naroda. „Rasuo bih svoj narod po gustim šumovitim predelima“, kaže između ostalog Tesla, „i rekao im da lukavstvom moraju da nadoknade ono što im nedostaje u snazi kako bi izbegli uništenje. Italijanske vazdušne flote će verovatno zamračiti nebo da bi impresionirale stanovništvo. Ali da li će bombardovati gradove i naselja, koji su napušteni i lišeni svih vrednosti? To bi bila skupa zabava i to bi izazvalo podsmeh čitavog sveta. Ukoliko bi se narod striktno pridržavao mojih uputstava, italijanski vazduhoplovac nikada ne bi mogao da pronađe Etiopljanina u tropskoj šikari."
I pored velike tehnološke nadmoći, italijanska ofanziva nije postizala veće uspehe. Zato su Italijani krajem te 1935. godine počeli da koriste bojni otrov iperit, kojim su punili topovske granate i avionske bombe. Musolini je tvrdio da se radi o mešavini iperita i suzavca koji izaziva smrt u manje od 1 posto slučajeva, no bila je to očigledna laž jer je preko 100.000 etiopijskih žrtava tokom ovog rata povezano sa trovanjem bojnim otrovima. 
Pošto je i ova tema bila neminovni deo intervjua, Tesla je dao neočekivan odgovor, prisećajući se momenata iz svog detinjstva. „Da sam ja car, naučio bih svoje podanike kako da ostanu imuni na otrovni gas. Da bih objasnio šemu, moram da se vratim u dane svog detinjstva u Jugoslaviji. Kao dečak veoma sam voleo da trčim protiv vetra i primetio sam da je leti postojano duvao povetarac sa zemlje prekrivene vegetacijom do pustog regiona, bez rastinja i išaran kamenjem. ’Zašto vetar uvek duva na taj način?’, pitao sam svoju majku. 'Zato što je Bog tako hteo, dečače.' 'Ali zašto je Bog tako hteo?' Moja radoznalost nije bila zadovoljena sve dok nisam stekao neka znanja iz fizike i mehanike.

Tada sam shvatio da je pusto područje, izloženo direktnom delovanju sunca, postalo veoma vruće. Tamo se razređeni vazduh podigao smanjujući statički pritisak. Zatim je ušao hladniji i gušći vazduh iz okolne zemlje, koji se potom zagrejao što je izazvalo njegovo podizanje i dalje kretanje.“

„U Etiopiji, gde termometar registruje čak i 50 stepeni u hladu, izloženi delovi dostižu užarenu toplotu, a vazdušna struja koja je usledila je brza i velike zapremine. Putnici primećuju rasprostranjenost vetrova, ali im ne pridaju nikakav značaj. Ipak, tu leži spas Etiopije. Ovi vetrovi su od najveće važnosti u gasnom ratu. Oni veoma brzo i u velikoj meri razblažuju gasove i istovremeno snabdevaju okolinu kiseonikom. Da sam na mestu Haila Selasija“, zaključuje Tesla svoj plan, „postavio bih ljude iza prirodnih ili veštačkih barijera koje bi ih štitile od vetra. Gas, koji se ispušta ispred njih, biće bezopasan, jer će ga odneti vetar od kojeg su zaštićeni. Gas koji se oslobađa iza njih će biti izuzetno razblažen. Predlažući ovo rešenje u svojoj hipotetičnoj ulozi, možda činim uslugu obema suprotstavljenim stranama.“
Na poslednje pitanje u ovom intervju, kakav će biti ishod rata ako do njega dođe, Tesla je dao nedvosmislen odgovor: „I dalje sam uveren da se Musolini neće usuditi da se upusti u invaziju velikih razmera na Etiopiju. Cena koju mora da plati u opremi i ljudima je prevelika. On mora da predvidi katastrofalne posledice po Italiju, čak i u slučaju pobede. Ako bi Etiopija bila osvojena, to bi se pokazalo kao rak koji izjeda supstancu Italije. Italijani nikada nisu bili uspešni kolonizatori... Držeći nad beskičmenom Ligom naroda kao Damoklov mač pretnju još jednim svetskim ratom, strašnijim od prvog, Musolini je uspeo da uplaši njene članove, tako da se spremaju da se nepravedno obračunaju sa nacijom čija je jedina mana njena slabost - sa narodom koji je postojao pre rođenja Romula i Rema i zadržao svoju nezavisnost preko tri hiljade godina. Bez obzira na to koji kompromisi budu usvojeni, Etiopljani će radije umreti nego predati svoju nezavisnost; zato, bilo da je u pitanju mir ili rat, predstoji mnogo nevolja.”
Suštinu odnosa prema izumima na kojima je radio i njihovoj primeni u ratne svrhe, Tesla je sažeo u ovih nekoliko rečenica: „Ne želim da moja slava počiva samo na pronalasku destruktivnog uređaja, ma koliko on bio razoran, već da budem zapamćen kao pronalazač koji je pre svega uspeo da ukine rat. To će biti moj najveći ponos. Ima toliko mnogo primena u miroljubive svrhe u kojima se moj izum može iskoristiti.“

Vladimir Jelenković

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"