TEMA BROJA

Oliver Klajn

Vasiona, ljudi i vanzemaljci / Suočavanje sa “malim zelenim”

Zov planine neobičnog oblika

U okrugu Pingtang, u jugozapadnoj kineskoj provinciji Guejdžou, nalazi se radio-teleskop FAST. To je uređaj koji registruje kosmičke radio-talase. Najveći je na svetu u svojoj kategoriji teleskopa. U Kini je poznat pod nazivom Tianjan, što znači: nebesko oko. Zvanično glasilo Ministarstva nauke i tehnologije Kine, pre dve godine, objavilo je da je bilo više slučajeva da su naučnici sa Pekinškog pedagoškog univerziteta naišli na potencijalne dokaze tehnološke prirode o postojanju vanzemaljskog života. Koristeći FAST teleskop, oni su iz dubokog svemira 2019. godine registrovali signale nerazjašnjenog porekla.

Kada su kineski astronomi proučili podatke dobijene teleskopom FAST, zapažena su dva signala za  koja se misli da bi mogli biti veštačkog porekla. Konačno, pre dve godine, uočen je još jedan neobičan signal ovog tipa. Do toga je došlo prilikom istraživanja udaljenih planeta. Naravno, svemu ovome se pristupa sa krajnjim oprezom i naučnom skepsom. Na Pekinškom pedagoškom univerzitetu deluje tim stručnjaka koji se bave pitanjem mogućeg života u svemiru, zvaničnog naziva Istraživačka grupa za proučavanje vanzemaljskih civilizacija. Za sada, oni smatraju da je velika verovatnoća da se u ovom slučaju radi o radio-frekvencijskim smetnjama.
Jedna od najvećih kineskih društvenih mreža je Veibo, koja je i počela sa informacijama o ovim signalima. Preneli su je i neki istaknuti državni mediji u Kini. Ubrzo, sve vezano za ovu temu izbrisano je sa interneta. Pre toga su bila najavljena nova osmatranja signala da bi se utvrdilo da li zaista reč o radio-frekvencijskim smetnjama.
Prošle godine je pokrenut projekat „Daleki sused“. Primenjena su dva nova metoda posmatranja. Prvi je MBCM metod koji počiva na premisi da signal neće biti uočen višestrukim posmatranjima u isto vreme. Otuda se koristi prijemnik talasa kod teleskopa FAST kako bi beležio podatke sa najudaljenijih i centralnih talasa u isto vreme. Na sličnom pricipu deluje i MBPS metod, koji se oslanja na signale uskog frekventnog opsega.

U biotehnologiji se koriste biološki procesi poput fermentacije i  biokatalizatori kao što su enzimi, kvasac i drugi brojni mikroorganizmi, kako bi oni postali mikroskopski male „fabrike“. Ljudi koriste mikroorganizme za biološke procese više od 6.000 godina - da dobiju određene vrste hrane, recimo hleb i sir, kao i da produže vreme trajanja mlečnih proizvoda.
Svet danas raspolaže sa više od 250 biotehnoloških proizvoda u zdravstvu, uključujući neke vakcine, od kojih su mnoge namenjene ranije neizlečivim bolestima. Više od 13,3 miliona seljaka širom planete oslanja se na poljoprivrednu biotehnologiju za povećanje prinosa, sprečavanje šteta koje nanose insekti i bolesti, kao i za smanjivanje lošeg uticaja obrade zemlje na prirodnu sredinu. U Severnoj Americi gradi se najmanje pedesetak biorafinerija za testiranje i usavršavanje tehnoloških postupaka za proizvodnju biogoriva i hemikalija iz obnovljivog izvora - biomase, što bi uveliko doprinelo smanjivanju količine gasova staklene bašte.
Glavne oblasti u kojima se primenjuje biotehnologija su: medicina, poljoprivreda i uzgajanje useva, industrijsko (neprehrambeno) korišćenje useva i drugih proizvoda, npr. biorazgradive plastike, biljnih ulja, biogoriva, kao i unapređenje zdravlja prirodne sredine.

Postoje i naučnici koji upozoravaju na ozbiljne rizike primene biotehnologije: u fokusu se nalaze etički aspekti, bezbednost,  potencijalni bioterorizam i (dugoročni) uticaj na čovekovu okolinu.
Zabrinutost izaziva i moguća manipulacija genima, gubitak genetske raznolikosti useva i plodnosti obradivih površina, genetska homogenost biljaka može dovesti do njihove veće osetljivosti na razne bolesti i pošasti.  Upozorava se i na moguće smanjenje genetskog biodiverziteta ljudi, a  mnogi se pribojavaju da je reč ipak o preteranom „uplitanju“ u prirodne tokove. 

“Viđeno” severno od reke

Ljubičasta planina kraj istorijskog grada Nanćinga prestonica je istočne provincije Đangsu. Na toj planini je astronomska opservatorija koja deluje u okviru rada Kineske akademije nauka. U njoj je radio pokojni kineski astronom Vang Sičao koji je, pored ostalog, bio zadužen i za istraživanje NLO-a. Tokom više od 40 godina imao je obavezu da ispituje i odgovara na sve prijave o “neidentifikovanim letećim objektima” u Kini. On je uočio jednu neobičnu pravilnost: do pojave “objekata” kojima se može više verovati dolazilo je u godinama koji se završavaju sa 1, 2 i 7. Najviše NLO-a je „viđeno“ severno od reke Jangce.
Svakojaki oblici su opisivani u prikupljenim iskazima svedoka: od spiralnih i svetlih formi do onih sličnih sjajnim meteorima, pa i objekat čija je pojava prijavljena iznad Nanćinga 2006, a koji je imao oblik latiničnog slova v. Vang Sičao je sproveo i analizu bitnih slučajeva, polazeći od principa sferne astronomije i fizike. Veliku pomoć su mu pružali astronomi amateri koji u Kini deluju umreženo. U svom radu, Sičao je definisao 10 tipova ovih fenomena, od kojih se čak sedam mogu objasniti kao prirodne pojave. Posebno se osvrnuo na posmatranje NLO-a sa dve različite lokacije pa je u skladu se tim predložio stvaranje mreže teleskopa na različitim lokacijama. Tu je i slučaj sa međunarodnim aerodromom u prestonici istočne provincije Džeđang. U gradu Hangdžou je 2010. godine odloženo više od preko 20 letova, nakon što je „primećen NLO“.

Ili ljudske tvorevine ili meteori

Jedan astronom iz opservatorije na Ljubičastoj planini ostavio je duboki trag na ovom polju. To je Liu Jan, saradnik Vang Sičaa. Još 1982. godine, Liu Jan  je dobio više od dvesta pisama u kojima su prijavljivana neobična svetla koja su se pojavila na nebu iznad Kine. Na primer, „viđen je svetli objekat koji je eksplodirao“. Jaka, beličasta svetlost imala je kružni oblik. Nestala je tako što je postepeno izbledela. Pomenute su hiljade ljudi koji su ovo videli.
Liu Jan je naveo da je uzrok svega ovoga svemirska letelica koju je napravio čovek. U to doba u Kini je vladala velika zainteresovanost za NLO-e i „vanzemaljce“.  Do toga je došlo posle jednog članka, objavljenog u dnevnim novinama, krajem sedamdesetih godina prošlog veka. Za kratko vreme nastala su brojna društva koja se bave temom NLO-a. Proučavajući ovaj fenomen, Liu Jan je uglavnom dolazio do zaključka da su to ili ljudske tvorevine ili meteori.

U blizini grada Vučang, u najsevernijoj provinciji Heilonđang, na jednom seoskom imanju u šumovitoj oblasti prijavljena je pojava letećeg tanjira, a jedan od radnika na tom imanju tvrdio je da su ga oteli „vanzemaljci“. Sve ovo dešavalo se sredinom devedesetih godina prošlog veka. Liu Jan je ispitao okolnosti vezane za taj slučaj. Njegova istraga je pokazala da je ili reč o namernoj izmišljotini i preterivanju ili o masovnoj halucinaciji. Neretko se susretao sa sličnim pričama o letećim tanjirima ali i uobičajenim klišeom o „malim zelenim ljudima“. Za takva svedočanstva ovaj naučnik pruža objašnjenje da su, u organizacije posvećene istraživanju NLO-a u Kini, u jednom trenutku, prodrle pseudonauka i razna drevna učenja, što je dovelo do toga da nastane novi misticizam.

Razgovor na “šupljem brodu”

Na istočnoj obali najvećeg japanskog ostrva Honšu, „pojavio“ se neobičan objekat 1803. godine. Četiri literarna teksta iz prve polovine 19. veka „svedoče“ o ovom događaju. Objekat je nazvan Ucuro-bune, u prevodu: šuplji brod. Na tom brodu je navodno bila devojka. Ona nije mogla da razgovara na japanskom. Pojedinci smatraju da je ovo bio susret sa vanzemaljskim bićem ali za to nema dokaza.
Dvojica japanskih astronoma Hisaši Hirabajaši i Masaki Morimoto poslali su 1983. godine niz radijskih signala u kosmos. To je učinjeno preko antene jednog američkog univerziteta. Četiri decenije kasnije, tim stučnjaka sa univerziteta Hjogo, iz Kobea, pripremio je antenu u gradu Saku, dužine 64 m, u nameri da provere da li je dobijen neki odgovor na poruke dvojice pomenutih japanskih astronoma. Pažnja je bila usmerena na najsvetliju zvezdu sazvežda Orao, na Altair, za koju smatraju da je najpogodnije mesto u svemiru za naseljavanje vanzemaljaca.
Pre tri godine, u prefekturi Fukušima počela je da radi Međunarodna laboratorija za ispitivanje NLO-a. U okviru nje postoji muzej sa oko tri hiljade predmeta vezanih za ovu oblast istraživanja. Pored ostalog, tu su veći broj fotografija i 24 slike na kojima su navodno NLO-i. Za razliku od Kine, gde se ovom tematikom bave ugledni astronomi, iza istraživačkog centra u Fukušimi stoje ljudi bez formalnog obrazovanja i znanja astronomije. Oni samo beleže  „svedočanstva“ o ovoj vrsti susreta. Prošle godine su objavili šest fotografija i snimaka za koje veruju da predstavljaju prave NLO-e. Radi se o okruglim i trouglastim objektima, snimljenim u Fukušimi, Kobeu i drugim japanskim gradovima. Inače, ova laboratorija najveći deo onoga što dobije odmah eliminiše jer se ispostavi da su to ptice, dronovi, avioni, odsjaji svetlosti i slično.
U prefekturi Fukušima je planina Senganmori, visoka 1515 m. U blizini te planine, 1972. godine „viđen“ je leteći objekat u obliku kupe. Postoje glasine da su tu veštačka piramida iz drevnih vremena i podzemni aerodrom za svemirske letelice, što sve privlači turiste. Planina Senganmori ima piramidalni oblik i veoma jako magnetno polje, što podstiče nastanak teorija o vanzemaljcima.

Oliver Klajn

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"