TEMA BROJA

Dr Vladica Božić

Vasiona, ljudi i vanzemaljci / Potraga za inteligentnim civilizacijama

Signali ka beskraju

Svemir (takođe i kosmos, univerzum ili vasiona) je neograničeno veliki prostor koji nas okružuje u kome se nalazi beskonačan broj objekata (nebeskih tela). Ona mogu biti manja - u koje spadaju zvezde, planete i prirodni sateliti, i veća - u koje spadaju galaksije, crne rupe i kvazari. Zbog beskonačnog broja zvezda i planeta kojima je Zemlja okružena, čovečanstvo se već duže vreme suočava sa dilemom da li je ljudski rod jedini inteligentan oblik života u svemiru (što znači da je razuman život jedinstvena pojava) ili se u svemiru nalazi mnogo razumnih stvorenja, što je potrebno dokazati.

Danas postoji nekoliko faktora koji ukazuju na mogućnost postojanja razumnih bića u svemiru:
1.Mnoštvo planeta: zahvaljujući napretku tehnologije, od kraja 20. veka je otkriveno postojanje hiljada egzoplaneta koje kruže oko drugih zvezda koje se nalaze van Sunčevog sistema, što pokazuje da su planete uobičajna pojava u svemiru. Pored gasovitih džinova, neke od ovih egzoplaneta su Zemljinog tipa pa se pretpostavlja da bi na nekima uslovi mogli biti pogodni za nastanak i razvoj života, što bi moglo da dovede i do razvoja inteligentnih bića.
2.Biološka raznovrsnost na Zemlji: život na Zemlji pokazao je neverovatnu prilagodljivost i raznolikost, jer postoji u širokom spektru različitih uslova okoline - od dubina okeana do ekstremne vrućine ili hladnoće. Ekstremofili, organizmi sposobni da prežive u ekstremnim uslovima na Zemlji, navode na pretpostavku da bi život mogao biti dovoljno prilagodljiv i otporan da postoji u različitim uslovima i na drugim planetama u svemiru, što bi evolucijom moglo da dovede i do pojave složenih, inteligentnih organizama.
3.Prisustvo vode: voda je ključni sastojak za život kakav poznajemo na Zemlji. Otkriće vode u različitim oblicima širom Sunčevog sistema i šire sugeriše da bi voda u tečnom obliku mogla biti prisutna i na drugim planetama u svemiru, što bi omogućili nastanak staništa za pojavu života.
4.Hemijski gradivni blokovi života: organski molekuli (adenin, guanin i srodne nukleobaze), koji su gradivni blokovi za život kakav poznajemo, otkriveni su na različitim lokacijama u svemiru, uključujući međuzvezdane oblake, meteore i komete. Ovo ukazuje da se supstance neophodne za nastanak života nalaze širom svemira.
5.Tehnološki napredak: tehnološki napredak čovečanstva pokazuje da se život može pojaviti i razviti naprednu inteligenciju sposobnu za međuzvezdanu komunikaciju i istraživanje. Ako tehnološki napredak nije jedinstven samo za Zemlju, moguće je da su druge civilizacije razvile slične ili čak naprednije tehnike komunikacije.
6.Potencijal za inteligentni život: s obzirom na ogroman broj zvezda i planeta, moguće je da inteligentne civilizacije postoje i na nekim drugim mestima u svemiru. Međutim, faktori kao što su razvoj života, evolucija inteligencije i dugovečnost civilizacija su neizvesni i teško ih je predvideti. Dodatno pitanje je: ako život van Zemlje i postoji, kako bi sе moglo komunicirali sa njim?

Potraga za vanzemaljskim porukama

Na osnovu ovih faktora, čovečanstvo je počelo da traga za vanzemaljskim znacima života proučavanjem signala iz svemira. Prvi put naučnici su to uradili 1960. godine kroz Projekat “Ozma”, kada su počeli da prate elektromagnetno zračenje iz svemira u pokušaju da otkriju poruke inteligentnih vanzemaljskih civilizacija. Od tada su pokrenute brojne SETI (Search for Exraterrestrial Intelligence - Potraga za vanzemaljskom inteligencijom) inicijative, što je zajednički naziv za naučne aktivnosti kojima su se, pomoću radio-teleskopa ili drugih uređaja, pokušali naći dokazi o postojanju razumnih bića u svemiru. Kroz praćenje elektromagnetnog zračenja, kao što su radio-talasi i laserski impulsi, tražili su se znaci prenosa poruka koje napredne civilizacije mogu namerno ili nenamerno poslati negde u svemiru i tako otkriti i potencijalno komunicirati sa inteligentnim vanzemaljskim civilizacijama. Radio-teleskopi su korišćeni zbog sposobnosti radio-talasa da prodiru u međuzvezdani medijum uz minimalno slabljenje, dok su za traženje impulsnih laserskih signala korišćeni optički teleskopi opremljeni osetljivim detektorima.
Otkriće vanzemaljske komunikacija se od početka suočavalo sa brojnim izazovima, uključujući ogromne udaljenosti između zvezda, ograničenu osetljivost postojećih instrumenata i nesigurnost u pogledu frekvencije, trajanja i kodiranja potencijalnih vanzemaljskih signala. Pored toga, prirodni izvori radio-frekvencijskih smetnji i kosmički fenomeni znatno su komplikovali potragu za veštačkim signalima. Zbog toga su korišćene različite metode za traženje vanzemaljskih signala kao što su ciljana pretraživanja zračenja iz obližnjih zvezda ili zvezdanih sistema za koje se zna da imaju potencijalno nastanjive egzoplanete, ili istraživanja celog neba radi otkrivanja signala iz bilo kog pravca. Neke metode pretraživanja su se fokusirale na specifične frekventne opsege ili karakteristike signala kao što su uskopojasni signali koji mogu ukazivati na namerne prenose, a neke su koristile širok spektar frekvencija u elektromagnetnom spektru. Za razlikovanje signala zemaljskog i vanzemaljskog porekla je korišćeno i frekvencijsko Doplerovo pomeranje, a kasnije i brze Furijeove transformacije. Zbog složenosti, ove aktivnosti zahtevale su saradnju astronoma, fizičara, inženjera, kompjuterskih naučnika i drugih stručnjaka iz celog sveta.

Od početka SETI istraživanja su postojali problemi u obezbeđivanju stalnog finansiranja i održavanja podrške javnosti, zbog spekulativne prirode samih istraživanja i nedostatka konkretnih rezultata. Američka agencija NASA je pokrenula sopstveni SETI program 1970-ih, što je kulminiralo uspostavljanjem mikrotalasnog istraživanja visoke rezolucije, 1992. godine. Međutim, Kongres je 1993. godine prekinuo finansiranje ovog programa, što je dovelo do njegovog gašenja. Nakon toga SETI istraživanje je nastavljeno kroz različite privatne projekte i međunarodne inicijative u koje su uključene razne akademske institucije koje su koordinisale napore kako bi se povećale šanse za otkrivanje vanzemaljskih signala. Tako je SETI institut u Kaliforniji (osnovan 1984. godine) sprovodio ciljane radio i optičke pretrage za signalima vanzemaljskih civilizacija koristeći niz radio teleskopa koji se nalazi u Severnoj Kaliforniji (u partnerstvu sa Univerzitetom Kalifornije, u Berkliju) i na drugim mestima. Sa istim univerzitetom je 2016. godine pokrenuta inicijativa Breakthrough Listen (Proboj osluškivanjem) koju finansira preduzetnik Jurij Milner. Ona koristi teleskop Green Bank (Zelena obala) u Zapadnoj Virdžiniji i opservatoriju “Parkes”, u Australiji za ispitivanje miliona obližnjih zvezda, cele galaktičke ravni Mlečnog puta i centara obližnjih galaksije u potrazi za znakovima vanzemaljskih signala. Treba pomenuti i SETI@home, pionirski projekat pokrenut 1999. godine koji je koristio slobodne resurse svakog ličnog računara dobrovoljno uključenog u projekat, za analizu signala primljenih preko radio-teleskopa u Aresibu (Portoriko) u potrazi za vanzemaljskim signalima. Do trenutka kada je okončan 2020. godine, projekat je angažovao milione dobrovoljaca u potrazi za vanzemaljskom inteligencijom i pokazao moć interneta i distribuiranog računarstva. Njega su nasledili projekat SETI@Berkelei i drugi projekti distribuiranog računarstva koji su nastavili da doprinose istraživanju SETI.

Slanje poruka u svemir

Pored pasivnog slušanja vanzemaljskih signala, bilo je i naučnih inicijativa koje su emitovale (uglavnom radio) signale namenjene vanzemaljskoj inteligenciji negde u svemiru u nadi da bi ih ona mogla otkriti i razumeti. Ove međuzvezdane poruke, poznate kao Active SETI ili METI (Messaging Extraterrestrial Intelligence- Razmena poruka sa vanzemaljskom inteligencijom), imale su za cilj uspostavljanje komunikacije sa hipotetičkim vanzemaljskim civilizacijama pošto se pretpostavilo da ako druge civilizacije takođe koriste pasivne metode slušanja kao što je SETI, aktivno emitovanje signala može značajno proširiti prostor za pretragu i povećati verovatnoću kontakta. Pri tome ove poruke moraju biti pažljivo kreirane da bi bile razumljive vanzemaljskim civilizacijama, koje mogu imati potpuno različite kognitivne i senzorne sposobnosti od ljudi. Pored toga, postoje logistički izazovi u smislu odabira frekvencija prenosa, ciljanja na specifične sisteme zvezda i obezbeđivanja da poruka stigne do svojih namenjenih primalaca. Dodatno, napori za aktivno slanje poruka su kontroverzni zbog zabrinutosti oko potencijalnih rizika i etičkih razmatranja. Postoji zabrinutost da napredne civilizacije možda ne bi imale pozitivne reakcije pa bi, otkrivanjem svog prisustva, čovečanstvo moglo nehotice da nanese sebi štetu. Sa druge strane, takve poruke bi mogle štetno uticati na domorodačke kulture. Postavlja se i pitanje o tome ko ima ovlašćenja da govori u ime čovečanstva i odlučuje da li da šalje poruke u svemir. Bilo je i diskusija o potrebi za međunarodnom koordinacijom i konsultacijama kako bi se rešila ova pitanja i osiguralo da sve METI inicijative odražavaju širi konsenzus čovečanstva. Zbog toga su, do sada, METI inicijative ostale relativno ograničene, pri čemu je većina napora bila usmerena na pasivno slušanje kroz projekte kao što je SETI.

Do cilja za 25000 svetlosnih godina

Posebnu granu potrage za vanzemaljskom inteligencijom čine CETI inicijative (Communication with Extraterrestrial Intelligence - Komunikacija sa vanzemaljskom inteligencijom). Za razliku od METI, CETI predstavlja pokušaj dvosmerne komunikacije sa hipotetičkim vanzemaljskim civilizacijama, koji uključuje i aktivno slanje poruka u svemir i pasivno slušanje potencijalnih odgovora. Najpoznatiji CETI eksperiment bila je poruka emitovana u svemir putem FM radio-talasa povodom obnove radio-teleskopa u Aresibu, 16. novembra 1974. godine. Emitovana je prema zbijenom zvezdanom jatu Mesje M13, udaljenom od Zemlje oko 25.000 svetlosnih godina.
Poruka se sastojala od 1.679 binarnih znakova, približno 210 bajtova, a emitovana je snagom od 1.000 kW, na frekvenciji od 2.380 MHz. Signali su emitiovani sa frekventnim pomerajem od 10 bita po sekundi, a ukupno emitovanje je trajalo oko tri minuta. S obzirom da će poruci trebati 25.000 godina da stigne na svog odredište (i dodatnih 25.000 godina za mogući odgovor), više je zamišljena kao demonstracija mogućnosti nedavno instalisane opreme u nadograđenom teleskopu kao i ljudskog tehnološkog napretka nego pravi pokušaj da se stupi u kontakt s vanzemaljcima. Dodatno, zvezde unutar M13 prema kojima je poruka poslata neće se ni nalaziti na tom položaju kada poruka stigne na predviđeno odredište.
Pored ovoga, u svemir su potencijalnim inteligentnim bićima slate i vizuelne poruke u obliku simbola ili piktograma sa ciljem da se razviju sredstva komunikacije koja bi univerzalno mogla da razume svaka inteligentna civilizacija, bez obzira na jezik ili kulturu. Ove poruke pretpostavljaju da primalac ima slične vizuelne sposobnosti i da može da razume osnovnu matematiku i geometriju. Najpozantije su one koje su poslate sondama “pionir” (pioneer - osoba koja među prvima istražuje novu zemlju) i “vojadžer” (voyager - putnik koji istražuje nove svetove).

“Pionir 10” je lansiran 3. marta 1972. godine i postao je prva letelica koja je prošla asteroidni pojas, posle čega je proučila Jupiter, Saturn, Uran i Neptun. “Pionir 11” je lansiran 5. aprila 1973. godine da bi proučio asteroidni pojas, okruženje oko Jupitera i Saturna, sunčeve vetrove i kosmičke zrake. Obe sonde nose ploču veličine 152 x 229 mm od anodiziranog aluminijuma, za slučaj da ih ikada pronađe nekakav inteligentni oblik života iz drugog planetarnog sistema. Na pločama se nalaze gole figure muškarca i žene zajedno sa nekoliko simbola koji su dizajnirani da pruže informacije o poreklu svemirske letelice.

Program “Vojadžer” se takođe sastojao od dve robotske sonde namenjene proučavanju spoljašnjih planeta Sunčevog sistema. “Vojadžer 2” je lansiran 20. avgusta 1977. putanjom da proleti pored Jupitera, Saturna, Urana i Neptuna, a “vojadžer 1” je lansiran 5. septembra 1977. duž kraće i brže putanje da bi proleteo pored Saturnovog meseca Titana. Obe svemirske letelice nose zlatnu gramofonsku ploču prečnika 30 cm koja sadrži slike i zvuke Zemlje i njenih oblika života, simbolička uputstva na omotu za puštanje ploče i podatke koji detaljno opisuju lokaciju Zemlje. Sve četiri sonde su, po završetku njihovih planetarnih naučnih misija, upućene na putanje kojima treba da napuste Sunčev system.
Oba “vojadžera” i “pionir 10” su već ušli u međuzvezdani prostor, dok “pionir 11” to tek treba da uradi.
Uprkos decenijama potrage, do danas nisu otkriveni nikakvi konkretni dokazi o vanzemaljskim signalima. Međutim, tekući napredak u tehnologiji, instrumentima i tehnikama analize podataka mogao bi da poveća šanse da se otkriju potencijalni signali iz drugih civilizacija i budi nadu da će čovečanstvo jednog dana stupiti u kontakt sa inteligentnim životom izvan Zemlje.

Susreti sa vanzemaljcima

Pod susretima sa vanzemaljacima se podrazumevaju prijavljeni kontakti ili iskustva u koja su uključena bića ili objekti za koje se veruje da su vanzemaljskog porekla. Ovi događaji su intrigirali čovečanstvo vekovima i predstavljaju osnovni element naučne fantastike. Već decenijama postoje brojni izveštaji o uočavanju neidentifikovanih letećih objekata (NLO) ili susretima sa bićima opisanim kao vanzemaljci od strane ljudi iz različitih društvenih slojeva širom sveta. Ovi susreti su se razlikovali od jednostavnih viđenja čudnih svetala ili objekata na nebu do složenijih pojava koja uključuju direktan kontakt ili komunikaciju sa vanzemaljskim bićima.

Međutim, nijedan od ovih izveštaja nije prihvaćen kao naučni dokaz koji bi potvrdio postojanje takvih posetilaca jer naučna zajednica za takve tvrdnje zahteva pouzdane činjenice. Mnoga viđenja i “susreti NLO-a” često su objašnjeni prirodnim fenomenima, pogrešnim identifikacijama konvencionalnih aviona ili nebeskih objekata, prevarama ili psihološkim faktorima kao što su paraliza sna ili halucinacije. Uprkos tome, neki pojedinci i grupe i dalje tvrde da su određeni susreti predstavljali stvarnu interakciju sa vanzemaljskim bićima ili naprednim svemirskim letelicama. Oni nastavljaju da istražuju i proučavaju izveštaje o susretima vanzemaljaca u nadi da će otkriti dokaze koji bi mogli da podrže postojanje vanzemaljskog života. Prema tome, iako mogućnost pojave vanzemaljskih posetilaca na Zemlji zaokuplja maštu i podstiče radoznalost, trenutno ne postoje naučni dokazi koji bi potvrdili njihovo postojanje. Potraga za vanzemaljskim životom se nastavlja kroz rigorozno naučno istraživanje ovih pojava i istraživanje kosmosa.
Čovečanstvo još uvek nije potvrdilo postojanje vanzemaljskog života niti se susrelo sa bilo kojom drugom inteligentnom civilizacijom izvan Zemlje. Međutim, svemir je ogroman, sadrži milijarde galaksija, od kojih svaka ima milijarde zvezda, od kojih mnoge verovatno imaju planete koje kruže oko njih, pa postojanje vanzemaljskog života ostaje aktivna oblast naučnih istraživanja i spekulacija. Kontinuirano istraživanje svemira i napredak u tehnologiji mogu jednog dana dovesti do otkrića života izvan Zemlje. Do tada, pitanje: da li je čovečanstvo samo u svemiru - ostaje bez pozitivnog odgovora.

Dr Vladica Božić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"